Ако некоме припада заслуга за кромпир у Србији, онда она иде српском опанку из западних крајева, а не намазаном копи-пејст Доситеју из просветитељског фијакера
Одговори основаца на овогодишњем Завршном испиту на питање ко је на слици
И да завршимо мит о Доситеју и кромпиру једном заувек. Није тачно да је Доситеј волшебно први увео кромпир у Србље.
Наиме, он је (након што је скинуо монашку ризу) отишао преко Лике у млетачку Далмацију, где је радио као сеоски учитељ по српским селима. Баш у то време док је он тамо службовао, неписмени Срби Личани и Далматинци су кренули да гаје кромпир (Далмација 1767, Лика 1770). Далматинцима је кромпир стигао из млетачких лука, а Личани су као војници Беча донели кромпир из Чешке у Лику.
Намазаног и гордог Доситеја су, дакле, неписмени Срби-Морлаци научили како се кромпир сади, гаји и једе. Он је неколико деценија потом само пренео то искуство (које је стекао пуким стицајем околности) од неписмених (и наводно затуцаних) личко-далматинских сељака у Шумадију. Ако некоме припада заслуга за кромпир у Србији, онда она иде српском опанку из западних крајева, а не намазаном копи-пејст Доситеју из просветитељског фијакера.
Такође, све и да јесте он први донео кромпир нама, нема никаквог смисла да се он због тога кује у звезде. И западним народима су разни пирати и конкистадори варварских навика први уводили кромпир и тако их „спасавали од глади“ па их ниједан народ на Западу не слави уопште (или макар не због те баналне чињенице). Само смо се ми Срби упецали на титоистичке бајке преко којих је Доситеј искован у звезде. Наравно да га титоисти нису због кромпира славили, већ због његовог југословенства и богоборства, али су фино смислили бајкицу о кромпиру преко које су лакше продали причу Србима о његовим заслугама.
Наслов и опрема: Стање ствари