Ако овај закон буде усвојен у Скупштини, први пут у српском законодавству ће бити легализован рад на основу усменог договора
Извор: Инсајдер
Влада Србије, упркос критикама стручњака за радно право, усвојила је Предлог закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима који садржи одредбу да ће сезонски радници имати усмени уговор са послодавцем. Предлог закона се односи на сезонске раднике у пољопривреди, шумарству и рибарству у Србији. Ако овај закон буде усвојен у Скупштини, први пут у српском законодавству ће бити легализован рад на основу усменог договора.
Према предлогу закона, послодавац има обавезу да радника пре почетка посла упозна са условима на раду као што су висина накнаде, очекивани период ангажовања, пауза, радно време, као и да га обавести о безбедносним ризицима који иду уз тај посао. Ступањем сезонског радника на рад сматра се да је прихватио услове рада и да је тиме закључен усмени уговор о обављању сезонских послова.
Међутим, остаје нејасно како ће било ко утврдити да ли су поштовани договорени услови ако нема писаног трага који се може користити на суду.
Такође, није јасно како ће радници доказивати повреде „усменог уговора“ ако до њих дође, односно како ће инспекција рада утврдити колико је стварно утврђена надокнада била, као и какви су услови рада договорени.
Министарство за рад и НАЛЕД с једне стране, удружења за радно право с друге
Тим поводом Инсајдер се раније обратио Министарству рада, али и Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) која је радила на овом закону.
И док су у Министарству рада инсистирали да радна права сезонаца увођењем „усменог уговора“ нису угрожена, у НАЛЕД-у тврде да је усмени договор предвиђен како би се поједноставила процедура пријаве радника што је, како кажу, и сврха закона.
С друге стране, у Удружењу за радна права РОЗА за Инсајдер су истакли да ће држава оваквим законом само растеретити послодавца док ће радницима „по ко за који пут направити медвеђу услугу“.
Поред „усмености“ уговора, одредба предлога закона по коме послодавац има рок од два месеца од дана ступања на рад да изда потврду раднику о уговореним условима – и ако радник то сам затражи – не узима реалан живот и постојећу праксу у коме сезонски рад често траје краће од два месеца.
Сезонски рад, иако је одувек био део сиве зоне, након свеопштег економског колапса државе и процеса приватизације који је деиндустријализовао земљу, постао је још распрострањенији и тежи, а за многе породице и основни извор прихода.
Закон о сезонском раду, који би требало да заштити сезонске раднице и раднике, најављује се још од 2016. године. Позитивна страна закона јесте та да ће сезонац бити пријављен и имати право на пензионо, социјално и здравствено осигурање у случају повреда.
Предвиђена је и нижа стопа пореза за послодавце који ангажују сезонске раднике.
Целу анализу Инсајдера о нацрту Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима прочитајте на следећем линку.
Categories: Вести над вестима
Ова вест је, чини ми се, помало непрецизна. Мислим да српски правни систем препознаје и усмене уговоре тако да ово није рад без уговора већ са усменим уговором. Ипак правна снага таквог уговора је очигледно мање од оног који је прибележен.