Ја бих врло радо понудио услугу да будем водич за изложбу посвећену Видовдану и косовском миту, рекао је Чоловић на трибини у Центру за културну деконтаминацију „Замрзнуто Косово – од Газиместана до Народног музеја“
Иван Чоловић (Фото: Радио Слободна Европа)
Позивање на Косово, Видовдан и косовске мученике је важан део политичке стратегије и средство којим се стиче и одржава власт, рекао је вечерас антрополог Иван Чоловић и оценио да ћемо овог 28. јуна можда бити сведоци „видовданизације Народног музеја“.
Чоловић је, на трибини у Центру за културну деконтаминацију „Замрзнуто Косово – од Газиместана до Народног музеја“, навео да се у Србији сматра да је легална само она власт која је овлашћени баштиник косовског мита – „чувар Косова“.
Он сматра да је Видовдану, односно Газиместану, место у музеју, у историји.
Ја бих врло радо понудио услугу да будем водич за изложбу посвећену Видовдану и косовском миту, рекао је Чоловић.
Народни музеј ће имати видовданске карактеристике и дух који ће га дефинисати као нови видовдански храм и ново светилиште српског националног идентитета, сматра он.
Новинар Теофил Панчић оценио је да су две тачке пораза на Косову бомбардовање 1999. године, односно 2008. године, када је Косово прогласило независност.
Панчић наводи да сви, од оних који не воле Томислава Николића и Александра Вучића, до оног дела грађанске опције која им је у једном тренутку давала подршку, претпостављају да су они дошли да питање Косова рашчисте, „да се направи инвентура – шта смо имали“.
Теофил Панчић
Отуда и тај унутрашњи дијалог Александра Вучића, указује Панчић и констатује: „Шта му је преостало? Он нема никакав маневарски простор“.
Ако тај посао не обави, престаје његов значај као политичке фигуре, сматра он и наводи да Вучић понекад изговори и „прави текст“, али да се већ сутра говори другачије, појављују се њему блиски људи који говоре све супротно од тога.
Та прича одражава унутрашњу муку. Он је свестан да косовска прича мора да има рационалан закључак, али постоји та неспособност, неспремност да се поднесу последице такве одлуке, указао је Панчић.
Панчић додаје да политичка елита у Србији параноише о националистичко-косовском-бранитељском расположењу народа више него што то заиста постоји код људи.
Не знам да ли би се скупила чета људи да крене у бој на Мердаре са злим завојевачима, оценио је он.
Панчић је рекао и да се плаши да ће се калкулисањем Србија довести у позицију да јој се каже – „ево вам овај папир“ и да онда уследи паника власти којом би се направио „унутрашњи пичвајз“ да би се ствари ставиле на лед и поново одложиле.
Упитан о договору Македоније и Грчке и сличном сценарију постављања специјалног преговарача за Косово, Панчић је нагласио да је то управо пример којим се побија оно што се пет или шест година говори у Србији, да ће национално оријентисани представници најбоље преговарати о интересима и нико им неће рећи да су издајници.
Овде су договор постигла двојица левичара – премијер Македоније и премијер Грчке, констатовао је Панчић.
(ФоНет/Данас, 20. 6. 2018)