О природи идеолошке перспективе из које се документ доноси најбоље говори то што се на страни 44. говори о подстицању контрацепције и фактички сексуалног образовања деце док се на наредној страни говори о побољшањима услова за обављање абортуса! У документу који треба да подстакне рађање!
Mиша Ђурковић (Извор: Православље)
Министарка Ђукић Дејановић и њен кабинет припремили су, а Савет за популациону политику Владе усвојио документ под називом Стратегија подстицања рађања. Сваки нормалан човек треба да поздрави то што влада коначно реагује на очигледно одумирање Србије. Међутим, када узме у руке документ који је припремљен, може само да се згране у неверици.
Наиме пре тачно десет година Влада Србије је усвојила документ под идентичним називом (потписао га заборављени Божидар Ђелић). Током протекле деценије, Србија има најгоре демографске показатеље у модерној историји о чему је на овим страницама довољно писано: 2016 је рођено најмање беба од Првог светског рата. За тих десет година дакле изгубили смо још око пола милиона становника и спадамо међу шест најстаријих нација у Европи. Дакле треба ли још неком доказ да поменута стратегија није дала никакве резултате?
Све ово причам зато што је садашња влада Србије усвојила документ који не само да има исти назив него му је исто и све друго! Дакле поново је усвојен исти документ са истим препорукама, базиран на истој погрешној идеологији, само што је дупло проширен. Па како ће молим вас оно што није дало резултате у претходних десет година да их да сада?! Одговор је у томе што се и ова стратегија као и већина осталих које се доносе после 2000. не усвајају да би заиста решиле неки проблем него да би се испунила форма и да би неки експерти узели новац. Стога и поводом ове стратегије нико заиста и не мисли да нешто озбиљно мења него да се ето покаже како се око популационих проблема кобајаги нешто ради. Држава Србија нема снаге, а могуће ни довољно слободе, да уђе у суштинске узроке популационе кризе и да донесе стварне мере за њено превладавање.
Ово је стратегија која произилази из такозваног шведског модела, односно из леволибералне и феминистичке перспективе, које су саме по себи узрок проблема: тамо где оне царују, тамо је правило да фертилитет пада, смањује се број бракова и расте број развода. Узмите на пример афирмацију родне равноправности коју документ наводи као наводни пут за побољшање рађања. Емпиријски је показано да такве мере и читава та идеологија воде у другом правцу, ка смањењу фертилитета па су чак и службеници УН то верификовали у својим извештајима.
У документу се наравно не помињу ни идеје дужности, ни патриотизма, ни религије, ни потенцијална улога цркава и верских заједница, нема никаквог разматрања обнове села ни идеја о подстицању младих парова за враћање на село (чиме се узгред бави други део владе, министар Кркобабић који ради на обнови задруга по Србији, али то није ушло у ову стратегију), ни помена о економској децентрализацији, ни помена о посебним мерама за нарочито угрожена подручја, већ се цела Србија једнако третира.
У погледу тога шта би образовање могло да уради, аутори стидљиво без конкретних планова на крају текста помињу могућност да школа усмерава децу у том правцу. Ваља се међутим овде подсетити да је прошле године једва заустављен богато разрађен систем „образованих пакета“ који је у школама кроз читав низ већ направљених уџбеника требало да образује нашу децу за нека „савремена схватања“. Како не паде неком на памет да уместо тога направи исти такав систем за образовање деце за морал, породичну политику и рађање?
Основна грешка документа је наставак репродуковања идеје о томе да ће већи утицај државе са више новца наводно решити ове проблеме. Суштина проблема је вредносна и морална, а не финансијска о чему се такође недовољно говори у документу.
Нема такође никаквих рестриктивних мера какве је нпр. увела Мађарска где право на државно образовање на факултету повлачи обавезу да се бар пет година ради у земљи, иначе мора да се врати новац који је држава уложила у појединца. Или веће опорезивање неудатих и неожењених.
Даље, нема никаквог озбиљног подстицаја за мајке које би се одлучиле да се уместо каријере посвете рађању већег броја деце. Уместо тога се искључиво размишља у феминистичким категоријама избацивања свих жена на тржиште рада па се у оквиру тог модела траже нека побољшања и олакшице. У складу са тим је наставак приче о све већем броју вртића, уместо да се размишља како да се мала деца у већем броју врате у породичне домове, да их чувају баке и деке или маме које не раде.
О природи идеолошке перспективе из које се документ доноси најбоље говори то што се на страни 44. говори о подстицању контрацепције и фактички сексуалног образовања деце док се на наредној страни говори о побољшањима услова за обављање абортуса! У документу који треба да подстакне рађање?! Писцима наравно не пада на памет да попут Русије, Шпаније, Пољске и САД крену у про лајф правцу односно да се полако уводе рестрикције за обављање абортуса.
Оно што недостаје јесу озбиљне пореске мере. Уместо да се дају мале субвенције, боље је да породица добије значајна пореска ослобађања за свако рођено дете.
Закључићу позивом министарки или писцима ове стратегије да се опкладимо. Ја своје речи поткрепљујем са пет хиљада евра, и тврдим да за десет година са овом стратегијом неће бити никаквих побољшања.
Научни саветник Института за европске студије
(Политика, 7. 6. 2018)
Categories: Преносимо
без моралне и духовне обнове нема ни биолошке. свака част на тексту!
Наравно, као и све друго и решавање проблема наталитета ће бити бриљантно решено од стране најбоље власти икад. У то нема и не сме имати сумње! Али, ипак нисмо толике дилеје…
Пошто знамо да је највећи непријатељ Србије власт у Србији, треба да сами одлучимо да ли смо спремни на сопствену жртву ради нашег колективног опстанка. Данашња жртва је потпуно супротна од некадашњих. Некада се за ову земљу умирало, а данас треба да се рађамо. Данашња жртва је жртва за опстанак, а ондашња је била жртва за слободу. Научили смо да онај ко није спреман да се жртвује за слободу, бива принуђен да се жртвује за опстанак.
Народе, капираш ли? МИ морамо да одлучимо, а не било ко у наше име! Нарочито не ОНИ који све најбоље знају. Њихово ће проћи, јер једноставно не може да траје. Чекати да прође ће нас убити. Морамо да се размножавамо упркос намери да нас истребе. Морал и вредносни систем против јединствених, генијалних, први пут у историји наводних решења (која су преписана, као и сви докторати уважених министара).
Срби, је*ите се! Ако последњу реченицу не схватите како треба, онда нека вас њен други смисао опомене.
Као и увек, Ђурковић кратко и јасно укаже на главно. У томе је несумњиво јединствен. То сведочи о томе колико је српска интелигенцијауу целини јалова и неодговорна. Исто ово што се понавља са наталитетом понавља се и са враћањем ћирилице Србима. Чак је и исти актер – Славица ДејановићЂуровић. Кад је донесен садашњи Закон о службеној употреби језика и писма који предвиђа и латиницу уз српски језик, иако је Уставом за српски језик везана само ћирилица, она је као председница Скупштине рекла у ТВ камере да је ипак за два писма. А онда су уследиле јавне јадиковке језичке струке како треба нешто учинити за ћирилицу. Предлажу се разни лекови , па и веће опорезивање латиничких новина. Али никад се не предлаже главно : да се српским правописом хрватска латиница не именије српским писмо, него да у њему пише да се српски језик пише ћирилицом. Као што у хрватском правопису пише да се хрватски језик пише латиницом. Наравно да би у правопису требало да пише и следеће : у српску културну баштину спадају и дела српских аутора која су раније објављена на латиници.Ћурковић је властима понудио опкладу, а ја бих рекао за писмо да само идиоти не виде да двописмо у Срба , које су комунисти наметнули још 1954.,води замени српске ћирилице хрватском латиницом, ако је ћирилица у јавном животу већ пала на једноцифрени постотак. У поређењеу са српским наталитетом, двописмо је средство контрацепција против ћирилице