Са мало жеље и воље, сви људи са овог „списка“, и сви остали које нисам овде поменуо а који заслужују да се на њему нађу, могу брзо да се окупе
Никола Варагић
У окупаторским и режимским структурама озбиљно су схватили текст Смена режима.
„Шта ако се стварно окупе и организују? Ко ће да поведе народ и смени режим? Зар нисмо све купили, посвађали или сломили? Шта сада да радимо?“ – питају сами себе и једни друге у страним амбасадама, у масонским и осталим тајним службама и организацијама, у режимским странкама и државним институцијама; исто се питају и тајкуни међусобно. Одржано је неколико хитних састанака између представника режима, тајкуна и окупатора. Одлучили су да делују превентивно и да спрече сваки покушај окупљања и организовања православног, родољубивог и/или русофилског дела опозиције. Борци против окупације и режима морају бити спречени да шире наду у народу и предводе побуну. Режим из Црне Горе је обећао да ће послати помоћ.
Богу хвала, и они који могу да смене режим, озбиљно су схватили тај текст и преузели су на себе одговорност за стање у народу и његову будућност и почели да се окупљају.
Агенти окупатора и режима добили су задатак да направе списак непријатеља које треба ставити на црну листу, или медијски сатанизовати, и где нови агенти треба да се убаце да би стварали поделе, или лошу слику о опозицији у медијима. Међутим, и ми имамо агенте у њиховим редовима, па смо одмах дошли до списка који су направили њихови агенти. Следи списак бораца против окупације и режима, направљен од стране агената окупатора и режима.
На списку су непријатељи окупатора и режима, а пријатељи народа, дакле, православци, родољуби и/или русофили. На списку који је пред вама налазе се само имена људи који су познати широј јавности, иначе је списак доста дужи – на списку су скоро сви људи који су потписали Апел за одбрану Косова и Метохије, Народну резолуцију, они који воде Радну групу за КиМ, локалне странке, покрете и медије, невладине организације, иницијативе, итд. Агенти су пратили сајтове, читали све текстове и коментаре…
Од политичара и политичких активиста, на списку су (да кренемо прво са дамама): Марија Јањушевић, Драгана Трифковић, Јована Стојковић, Милош Јовановић, Бошко Обрадовић, Милан Стаматовић, Славиша Ристић, Слободан Самарџић, Драган Станојевић, Остоја Симетић, Владимир Стојковић, Дамјан Кнежевић, Немања Петровић…
Од интелектуалаца, на списку су: Ивана Димић, Јасмина Вујић, Љиљана Чолић, Слободан Антонић, Милан Брдар, Милош Ковић, Мило Ломпар, Владимир Димитријевић, Миша Ђурковић, Александар Раковић, Бојан Ђокић, Владимир Коларић, Светозар Поштић, Часлав Копривица, Драган Петровић, Милослав Самарџић, Коста Чавошки, Бранислав Ристивојевић, Зоран Чворовић, Срђан Воларевић, Владислав Ђорђевић, Момчило Селић, Слободан Рељић, Срђа Трифковић, Александар Павић, Добрица Ерић, Стеван Гајић…
Од новинара, сарадника и уредника опозиционих (интернет) медија, на списку су: Милана Бабић, Јасмина Буква, Биљана Диковић, Љубинка Милинчић, Александар Лазић, Дејан Златановић, Михаило Меденица, Томислав Црногорац, Драган Милашиновић, Живојин Ракочевић, Миодраг Новаковић, Александар Живковић, Никола Живковић, Ђуро Билбија, Миодраг Зарковић, Слободан Ерић, Бранко Жујовић, Бранислав Матић, Душан Ковачев, Зоран Ћирјаковић, Милош Милојевић, Борис Малагурски, Теша Тешановић…
Од економиста, на списку су: Јован Б. Душанић, Бошко Мијатовић, Драган Радовић, Јово Дробњак, Слободан Комазец, Мирослав Здравковић и Предраг Митровић (то је то, за сада, пошто у Србији, после 50 година комунизма, после 20 година транзиције и приватизације, немамо много добрих економиста и поштених и храбрих привредника, а за сада се нико из расејања није укључио – још увек нико не верује да ће од свега овога нешто бити и да их ови људи са списка неће преварити исто као и они који су раније долазили из Србије да траже новац и подршку расејања).
Од (бивших) официра српске војске и полиције, на списку су: Бошко Антић, Бранко Крга, Горан Јевтовић, Милорад Ђошић, Новица Антић, Дејан Ђукић, Дејан Берић (нажалост, већина активних високих официра војске и полиције служи режиму и окупатору, скоро сви генерали су укључени у илегалне и легалне послове и корупцију у држави, а они који су у пензији, или су у Хагу, или се крију од суда у Хага, или су се договорили са судом у Хагу. На срећу, доста нижих официра, професионалних војника и поштених полицајаца је на страни народа; исто тако, и удружења ратних војних ветерана су на страни народа).
Од уметника и спортиста, на списку су: Вјера Мујовић, Емир Кустурица, Петар Божовић, Милош Биковић, Дејан Томашевић, Дејан Бодирога, Дарко Миличић (у суштини, на црној листи јавних личности је свако ко носи крст на ланчићу око врата, свако ко се јавно крсти, попут спортиста на терену, свако ко помене Бога у интервјуу за медије, свако ко похвално говори о Дражи, о Русији, и наравно, свако ко не жели да се одрекне Косова и Метохије… Од сада, сви они морају да буду цензурисани).
Што се тиче духовних поглавара и СПЦ, на списку су сви (од патријарха Иринеја, преко митрополита Амфилохија, до владике Артемија и монаха Антонија…), пошто су се, према сазнањима страних и домаћих тајних служби, све сукобљене струје унутар СПЦ изненада помириле. Скуп је одржан у манастиру Ћелије код Ваљева. Сви су признали да су криви, свако се покајао за оно лоше што је радио, свако је свакоме опростио. Више нема раскола и више нико није расколник и јеретик у СПЦ.
Сви (православци, родољуби и/или русофили) који се налазе на овом списку, планирају тајни састанак негде у Србији. Агенти окупатора и режима до сада су сазнали само да ће се састанак одржати у неком хотелу близу неког манастира. На састанак долазе сви који су на списку – политичари, интелектуалци, новинари, економисти, уметници… Планирано је да састанак или народни сабор траје најмање два дана, односно, да нико не напусти хотел и манастир док се не осмисли конкретан план за рушење режима, за промену система, за успостављање владавине права, за доношење стратегије за развој привреде и укључивање наших људи из расејања, уз налажења савезника и лобиста у свету.
Окупатору и режиму није јасно како се све то догодило, или, која се то тајанствена сила ту умешала (знају да није у питању руска тајна служба, или било која друга тајна служба или организација), те су тако лако и брзо – практично преко ноћи – сви људи са овог списка победили „сујету света“, тј. заборавили на своје свађе и разлике, свако се покајао и свако је свакоме опростио, и сада свако жели да буде последњи, нико више не жели да буде први. Агенти сада чине ванредне напоре да спрече одржавање најављеног састанка или сабора. Према проценама агената окупатора и режима, након што режим пристане да тзв. држава Косово постане независна држава и чланица УН, у народу би дошло до велике побуне. А побуну би предводили људи са овог списка. Према проценама агената, на улице Београда изашло би преко милион људи. Народ би изашао на улице свих осталих градова у Србији. У извештају који су агенти сачинили и који прати списак, а који је стигао и до нас, пише да ће, у случају да дође до тог састанка или сабора, односно, до окупљања и организовања православног, родољубивог и/или русофилског дела опозиције, постати бесмислено да се организује референдум поводом статуса КиМ, јер већина грађана са правом гласа не би изашла на тај референдум у овим условима и под овом владом.
А сад озбиљно.
Да ли имамо времена још да чекамо, и шта или ко се чека? Ко ће бити одговоран, уколико режим, као што (се) најављује, са или без одржаног референдума, пристане да тзв. држава Косово постане независна држава, а нико из СПЦ и опозиције не позове на побуну и не каналише ту побуну? Ко ће бити крив ако Србија пропадне, са или без Косова и Метохије у њеном саставу? Јер, Србија пропада на свим нивоима – све више људи жели да оде из Србије, више је умрлих него рођених – тако да, чак и да је овај режим искрен и одлучан у одбрани КиМ, и да се Србија без КиМ не налази под „меком окупацијом“, цела Србија, под овим режимом, са овим системом, толико брзо пропада, да неће бити у стању (неће бити ни људи, ни новца) да се избори за повратак Косова и Метохије у њен састав.
Нико од људи са овог „списка“, ништа не може да уради сам. Можда неко и може сам да се наметне као једини вођа, али за 10 година, а тада ће можда бити касно. Без народа нема ни елите. Без народа, нема ни СПЦ. Заједно, уз помоћ Бога за кога је све могуће, људи са овог „списка“ и сви остали које нисам овде поменуо а који заслужују да се на њему нађу, могу и немогуће.
Скоро сви људи са овог „списка“ се лично познају. Сви људи са овог „списка“ су од народа препознати као искрени борци против режима и окупације. Они народ упозоравају шта ће да му се догоди ако се нешто не предузме. Народ од њих очекује да нешто предузму и да предводе народ. Времена имамо све мање. Народа нема без елите. Са мало жеље и воље, сви људи са овог „списка“, и сви остали које нисам овде поменуо а који заслужују да се на њему нађу, могу брзо да се окупе, и да организују велики сабор, као припрему за велики народни протест и све остало што после тога треба да следи.
Categories: Да се ја питам
” Ко ће бити одговоран, уколико режим, као што (се) најављује, са или без одржаног референдума, пристане да тзв. држава Косово постане независна држава, а нико из СПЦ и опозиције не позове на побуну и не каналише ту побуну? ”
Помаже Бог Брате у Христу, Никола!
Не замери на слободи да нажврљам неколико речи, не критике, већ као допуну, надоградњу.
ПОБУНА, а да се пре тога народ србски не оПравослави, Богу и Светом Сави врати (не речима, већ делом и животом својим), покаје и завапи Боже помози!, нити има сврху, нити може довести до каквог (истинског) бољитка.
” Нико од људи са овог „списка“, ништа не може да уради сам. Можда неко и може сам да се наметне као једини вођа, али за 10 година, а тада ће можда бити касно. Без народа нема ни елите. Без народа, нема ни СПЦ. Заједно, уз помоћ Бога за кога је све могуће, људи са овог „списка“ и сви остали које нисам овде поменуо а који заслужују да се на њему нађу, могу и немогуће. … Са мало жеље и воље, сви људи са овог „списка“, и сви остали које нисам овде поменуо а који заслужују да се на њему нађу, могу брзо да се окупе, и да организују велики сабор, као припрему за велики народни протест и све остало што после тога треба да следи. ”
Знаш ли Брате Никола да се у Београду дешава сваки дан, ево већ осамстодвадесет и нешто дана, СВАКИ ДАН, непрестани целодневни Православни протест испред зграде Владе Србије, да се у Београду дешава Православна Литија – молитвени ход за Православну слободу окупиране Србије, за оПравослављивање окупиране Србије, за спас Отаџбине и народа србског од свакојаких издаја и најразличитијих зала које тренутно, али и у назад готово 100 година, владају народом србским, СВАКЕ СУБОТЕ заредом, ево већ стоседамнаест пута заредом ?
И ?
Ко је од људи са ‘списка’ дошао и показао делом (не само на интернету) својим личним ставом и присуством да је за Православну слободу Србије, да је спреман да стане иза Крста Господњег ?
Не осуђујем никога, молим Те, само и искључиво констатујем актуелно стање ствари.
Неће да дође, јер то организује тамо неки ‘РАЗМОНАШЕНИ’ Монах ?
Добро.
Постоји ли неки други такав или сличан, на Православљу заснован, протест, покрет, удружење, организација, шта год,
која сваки дан, СВАКЕ СУБОТЕ хода иза Часног Крста и Иконе Пресвете Богородице од Владе, преко Патријаршије, Скупштине и РТС-а назад до Владе, и сведочи колика је издаја и каква зла разарају народ Светога Саве ?
Постоји ли други пут, до Православног и Богу угодном, да се човек избори за БИЛО ШТА; постоји ли пут који није молитвен и који се не узда само у Бога Живога као Спаса јединог, за било какав бољитак ?
Знаш ли неког другог (до ‘размонашеног’ Монаха) ко је данас у Србији спреман да стане иза Крста и сведочи СВАКЕ СУБОТЕ пред Богом и пред народом србским у највећем броју обезБоженом, слуђеном, који је у значајном проценту у завршној фази промене свести, о окупацији Србије и физички и духовно ЈАВНО, на улицама београдским (не на интернету, не по становима и по катакомбама) ?
Без претходног оПравослављивања, искреног и покајног, нема никакве (успешне) борбе, нема никакве (Богу угодне) побуне, нема никаквог (Светим Савом и свим Светима Небеске Србије вођеног) протеста.
Не може се (на пример) седети у Скупштини Србије (или у САНУ, или на Факултету, или … гдегод) и ћутати
– о екуменизму који руинира Србску Православну Цркву и уништава душе Православне,
– о СИМФОНИЈИ која влада међ’ Београдском Патријаршијом и, у потпуности антиПравославним, световним Властима у Отаџбини,
– о одржавању некакве генералне скупштине европских (замисли) цркава у сред Србије, па још и активном учествовању у том циркусу,
– о насилном вакцинисању деце србске Православне од стране те исте обезБожене власти,
– о отимању деце србске Православне од стране те исте (педерима, Циганима, мигрантима и свииииима осталима, само не Србима Православним наклоњене) власти,
– о томе да (на пример) не можеш ни у једној јединој продавници здраве хране да купиш грам соје (домаће ! ) која није генетски модификована,
– о …. можемо да ређамо … дугачак је списак
Праштај, молим Те мени грешном, и не замери, молим Те.
сБогом у миру и здрављу остај Брате у Христу Никола !
(па се видимо, Боже здравља, сад у суботу испред Владе од 15h, да заједно сведочимо да смо Христови, да волимо ближњег, али да мрзимо грех, и да се кајемо)
Миодраг Таназовић
на дан када прослављамо Светога Јустина Ћелијског
@Миодраг Таназовић
Брате у Христу, баш сам пре два дана разговарао са неким ко је правио протесте и подржао литију, и био на литији онај дан када је било више хиљада људи. Он каже да нико не прави протесте против власти осим групе којој он припада. Ви слично кажете за литију.
Мој одговор:
“Нико од људи са овог „списка“, ништа не може да уради сам”. То се види из вашег случаја. Све пролази скоро неприметно. Међутим, сви нешто раде, али када свако ради сам, долази до малог броја људи и то се не види. А када би радили удружени, то би се видело, грудва би се закотрљала, нико то не би могао да сакрије у јавности.
Ево примера:
Организује се литија коју помињете, то јесте озбиљан протест, који предводи монах Антоније. Из недеље у недељу. Али мали број људи долази и мало њих зна да се одржава.
”Иницијатива Нема предаје Косова и Метохије” организовала протесте и акције, за Видовдан заједно са Јованом и Владом Стојковић и ”Срби на окуп” организују велики протест.
Они који су покренули ”Апел за одбрану Косова и Метохије” сваки дан имају неку активност, праве трибине по Србији.
Исто раде и они који чине ”Радну групу за Косово и Метохију”.
Исто раде и они који су покренули ”Народну резолуцију”.
Ови који су покренули Апел данас су на трибини у Зрењанину, ови из Радне групе су у Врању, ови из Резолуције у Ваљеву, сутра у другим градовима, ови који се баве заштитом деце праве протесте, ви исто то са литијом, неко прави штрајк, пензионери су имали протест, погледајте колико се жртвују људи који воде сајтове као што је овај и њему слични, сви нешто раде, али свако окупља недовољно људи да би могао да се носи са режимом и странцима, не чује се шта раде, немају приступ медијима, свако мисли да само он нешто ради, то све остаје у мањем кругу људи, шире народне масе или јавност не зна да они постоје, једни друге чак не прате и не виде да свако од нешто ради, и тако атомизовани и завађени, остајемо неприметни и нема резултата, нисмо никаква претња по режим и далеко смо од ослобођења од стране окупације.
Ако би и када би сви горе побројани са списка, окупили
око себе своје присталице, читаоце, гледаоце, симпатизере…
уговорили са њима окупљање, стали испред својих група,
и појавили се у заказано време на заказаном месту,
очас би се створила маса од пар хиљада учесника мирног
окупљања, ”сведочења истине” о проблемима који њих
тиште, сликовито, симболиком и речју представљено.
Започети скуп би се морао непрекидно, истрајно одржавати,
а периодично, као што то практикује монах Антоније, органи-
зовати шетњу – ЛИТИЈУ договореном трасом.
Сваки пут би предводник био један или једна са горе помеунтог
списка, смењујући се по утвређеном распореду, тако да би сви
за неки дужи период прошли ту улогу, и нико не би вио закинут.
Драган Славнић
Ako mozete i mene preko veze,da ubacite nataj spisak,ne pitam sta kosta.Zato mene ne zovu na razgovor za posao,mora da sam tamo nesto lajkovao i da mi sad presecaju sve moje konstruktivne napore da pomerim svoj zivot zaglibljen u mulj,a niko da pomogne,osim Gospoda Boga.Sta cemo sad,kako sad da se hapsimo i ceramo.Ovo ako citaju neka i oni znaju:Srbin je bedan i jadan kad ima materijalno blagostanje(skoro neupotrebljiv),ali je Srbin jedino pravi ako je na strani Pravde i brani tu istu Istinu,Pravdu i i sve ugrozene( sirotinju,potlacene,ostavljene i nemocne),tada dolazi X faktor,koji objasnjava “stanje stvari”,zato se mi u ugrozenosti bolje osecamo nego u masnoj udobnosti.Sada trenutno “beremo” plodove komunizma,to je veliki trud i rad ulozen da satre ovaj narod.Mi vidimo da smo “zivi mrtvaci”(neosvesceni,bez indetiteta i pravca).Sad trenutno je veliki problem jer je Bog nama namenio veliku ulogu,ali sve slabi glumci i igraci(sve preko veze,dosli na akademiju,pa muce sebe i nas).Mi moramo se sto vise kajati,da bi se sto pre OSVESTILI i da bi mogla da se dogodi “poslednja etapa”(sigurno nije smena rezima,od toga nema vajde).Treba gledati koja su mesta englezi odredili kao kljucna mesta:kao npr. direktor zavoda za statistiku,mnoga druga mesta.Trenutna karkteristika na kojoj treba raditi je da mi nismo temeljni i vredni,pa lako upadamo u euforiju i razocarenja.Nama,kao kolektivu(kolektivnoj svesti) treba kolektivno kajanje i priznavanje nasih slabosti i nemoci,podvlacenje crte i plan nista mimo Pravde i Istine.U decu svoju da gledamo kao u Sunce i buducnost i ljubomorno da ih stvaralacki vaspitavamo,da budu stvaraoci i borci,kao svoji preci.Tako nam Bog pomogao,da se OSVESTIMO!!!AMIN,BOZE,daj,da se vise ne brukamo.
Поштовани Никола!
Сва имена од вас горе наведена су као што и сами пишете, позната, међутим, никакве вајде од тога, разлози су такођер познати: сви упозоравају, режим критикују, дугорочан, реалан, конструктиван и конкретан и практично изводљив план друштвених промена, нико од њих НЕМА! Користим дату прилику да добронамерно подсетим вас лично Никола, као и све посетиоце Стања Ствари на чињеницу, да се пре неколико година у Београду скупило скоро ТРИ стотине академски образованих грађана Србије, матице и расејања, дискутовали су шта нам је корисно чинити, да се најзад ослободимо издаје и демократске пљачке србског наивног народа.
Резултат је био заиста врло ИМПРЕСИВАН: једно бесмисленоНИШТА! Зашто? Одговор је банално једноставан и реалан: академски грађани Србије, немају никакав дугорочни план, представу-ЦИЉ, шта се треба радити, што је више него трагично!
Шта то значи? Ако умна елита нема дугорочан план-циљ који ће довести до преко потребних и спасоносних друштвених реформи-промена, како ће имати маса-народ! Моје лично мишљење и порука такозваној елити Србије: престаните са бацањем дрвља и камења, критике по легално изабраним политичким издајницима и лоповима, ако немате цивилне храбрости и смелости да учините више од оног што свакодневно чините, да неко из народа не дође на мисао да желите да се текстовима објављеним лично профилишете, понор заборава да још увек подтојите, не изгубите! Цитирам Пекића који каже: доста је било брбљања, срања, дошло време удруженог, умреженог и спасоносног КОЛЕКТИВНОГ ДЕЛОВАЊЕ!