На вратима мога стана појави се директор зграде у пратњи деветнаест униформисаних и до зуба наоружаних лица и саопшти одлуку Скупштине станара да ми се одузима 15% територије стана, другим речима цело купатило са све ВЦ шољом, и даје на независну управу првом комшији

Зграда Уједињених нација у Њујорку

Абдулах Сидран је, приликом гостовања у Београду, у Коларцу рекао да они, Бошњаци, немају ништа против Велике Србије, али да је Срби граде на спрат. Коларац је, по Сидрановом сведочењу, експлодирао од смеха. Ено, и данас се, после експлозије, по комшилуку развлаче фотеље, уметничке слике и разни музички инструменти као да је Коларчева задужбина тамо нека Скупштина.

Како би та Србија на спрат изгледала, најбоље сам лично осетио у мом солитеру на двадесет спратова са по четири стана на сваком спрату.

Не прође недеља дана а да се на вратима лифта не појави писмено обавештење у коме се суседи моле за стрпљење због грађевинских радова који ће трајати следећих месец дана. Цењене комшије, односно ми, се умољавају за разумевање и због буке, која ће се, ничим изазвана, појавити као семе комшијског раздора.

Бука је такве природе да се ништа не може разумети о чему се прича у ТВ дневнику, нити шта се народу обећава; на Слагалици слова толико поигравају да се не може саставити реч ни од четири слова, осим СССС; Ђоковић, због нервозе, све чешће губи мечеве које је некад добијао и са једном руком а само понекад дворучним бекхендом; а песма енглеских навијача, када њихов клуб постигне гол, потпуно је дисхармонична и вређа нормално ухо као што су некад звона са хришћанских богомоља вређале турске уши, ненавикнуте на такву врсту музике.

У знак легитимне одбране и ја сам на вратима лифта окачио следеће обавештење:

„У следећих десет година у кухињи ћу употребљавати трактор гусеничар за покретање машине за прање судова, а у дневној соби, парни вибро ваљак за трешење тепиха. За грађевинске радове, пре свега растурање бетонских зидова и арматуре, биће ангажована НАТО авијација. (Молим комшије да не страхују јер су им ракете паметне). У случају да се неко ипак побуни, може рачунати да ће наићи на руски одбрамбени систем С-400.

Захваљујем на разумевању и унапред хвала!“

Али, не лези враже, на вратима мога стана појави се директор зграде у пратњи деветнаест униформисаних и до зуба наоружаних лица и саопшти одлуку Скупштине станара, Уједињених нација наше заједничке куће, да ми се одузима 15% територије стана, другим речима цело купатило са све ВЦ шољом, и даје на независну управу првом комшији. Прецизиране су и друге обавезе као што су пристанак да комшија има своју, односно, моју шољу у Уједињеним нацијама зграде; давање аутономије шпајзу све са сјеничким сиром и првокласним суџуком, увођење полиције и судства на тераси са дивним погледом на Европу где су ми ускладиштени пшеница, кукуруз, сунцокрет и шећерна репа за не дај Боже, због чега ништа није плаћено. Изричито се захтева да рођаку републиканцу, који живи у заједничком стану са федералцима, окренем леђа и код њега више не одлазим на јутарњу кафу где се свашта прича и кују најподмуклији планови о заједничкој срећној сутрашњици.

У случају неприхватања издиктираних услова, укинуће ми струју, воду и забранити употребу лифтова. Додуше, не могу да грешим душу, дозволили су ми да повремено могу да користим лифт у згради преко пута.

Поред тога, више се на јавним скуповима пучанству не смем обраћати са уобичајеном и у пракси прихваћеном фразом: „Браћо Срби и сестре Српкиње – помаже Бог“! Убудуће ће се моћи користити исто то, само у блажој форми и гласиће: „Браћо Србије и сестре Србије – Мирдита, добар дан“!

Некако у исто време почела су да стижу нека писма из далеке земље Америке која они нису признавали за папир и у којима су, такође, тражили примену новоговора. Тако се најтоплије препоручује да се убудуће, уместо класичног: „мож‘ да бидне, ал‘ мора да значи“, употребљава израз НОН ПЕЈПЕР; а уместо: „мож‘ да значи и мора да бидне, јер ми то тражимо“ – ЈЕС ПЕЈПЕР, док би за њихова несебична и искрена обећања да ће се свим срцем залагати и учинити све што је у њиховој моћи да ме сутра срећног виде у Европи, употребљава проверени израз ВЦ ПЕЈПЕР.

Последње писмо у виду пакета за решавање односа са суседима који не престају са радовима реконструкције, како у својим, тако и у мом стану, пошто је дара превршила меру, одбио сам са гнушањем уз образложење: „Некада су нам Американци слали пакете у којима су била Труманова јаја у праху, а ви нам данас шаљете пакет у коме је само оно што иде уз јаја. И то у чврстом стању. Задржите то за себе.“

Хвала на разумевању!

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, Србија, УН, сатира