Као православни верник, од свих најгори, молим своје пастире, српске архијереје да у име Светога Саве устану у одбрану српских интелектуалаца који у наше дане трпе невоље због исповедања хришћанских породичних вредности
Жељко Перовић
И ја сам Владимир Димитријевић!
И ја, као Владимир, без имало мржње ка грешнику а са пуно презира ка греху, како оном који се угнездио у мојој души, тако и овом који се осилио у наше дане, научно прогласивши себе природним те сада жели да парадира, да се руга српским свецима и мученицима, да скрнави просвету и децу Светога Саве, са Свима Светима изјављујем да је хомосексуализам по учењу наше свете православне вере опак грех – страст, духовна болест, излечива једино молитвом, постом, сузама покајања, животворним тајнама и врлинама Христовим којима Он већ вековима лечи, исправља и спасава нас грешнике, развратнике, прождрљивце, гордељивце, среброљубце, насилнике, очајнике, убице, па и ове несретне мужеложнике од свакога греха и сваке смрти у својој болници спасења, у Цркви коју ни врата ада, ни једна лажна наука, ни један лоби светских моћника неће разрушити до свршетка века. Апологији православне породице Владимира Димитријевића придодајем три поуке великог српског патријарха господина Павла:
– У Содому и Гомору био је тежак грех хомосексуализма. Лот је покушао да их уразуми, али није вредело. Лот се спасао, а остали су пропали.
– Има о томе у Старом завету. На јужној обали Мртвог мора у Палестини био је град Содом, у коме се покварило и мушко и женско, и деца, у томе погледу. И Бог пошаље три анђела, да се тај град сатре… И онда паде с неба дажд од сумпора и огња и сагоре Содом и сву околину. Ето шта значи тај грех. Бог је створио мушко и женско, и рекао: „Рађајте и множите се.“ А овде нема никакве могућности зачећа, нема никакве везе са оним због чега је Бог створио мушко и женско. То је само једна развраћеност.
– Очински и матерински нагон je један од најјачих нагона који je дат и има свој дубок смисао. У његовом присуству нема ничег злог, али je зло у његовој злоупотреби. Вајнингер каже да постоји апсолутно мушко и апсолутно женско, не у физиолошком, већ психичком погледу. Ако je човек три четвртине мушко, а остало женско, он тражи жену која je једну четвртину мушко и остало женско, а они су идеална допуна. Хомосексуалци су пола мушко, а пола женско, по Вајнингеру, али нису апсолутно, што значи да могу да се боре против те слабости. Мушко-женски нагон je природан jep je дат од Бога, али ово je потпуна девијација, то je на једној линији која нема везе са Богом. Данас сви хоће само уживање а нико неће да носи свој крст. Није та сексуална енергија посебна енергија. Она je део опште енергије коју ми користимо овако или онако. Калуђери je, на пример, такође поседују, jep су они нормални људи, али je сублимирају и концентришу на духовни правац.
Као православни верник, од свих најгори, молим своје пастире, српске архијереје да у име Светога Саве устану у одбрану српских интелектуалаца који у наше дане трпе невоље због исповедања хришћанских породичних вредности. У току је сеча академских кнезова након чега ће, сасвим је извесно, уследити и сеча владика, непокорних гнусоби опустошења која је све очигледнија.
Жељко Перовић, Пирот
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Одличан текст!
Изражавам своуј потпуну сагласност са садржајем и поруком текста.
Једино се не бих потписао испод прве реченице текста — јер ја нисам Владимир Димитријевић. Као што то није ниједан други човек, макар истог имена и презимена, него само дотични Владимир Димитријевић главом и брадом.
Други разлог је што је крилатица/кованица ”И ја сам Тај и Тај” постала планетарни феномен на неко време, после масакра новинара спрдачког листа Шарли Ебдо у Паризу. Тада су многи, широм света, протестовали против масакра уз паролу ”je suis Charlie”. То што је ”Шарли” забадао прст у очи милионима људи на најпростачкији и најувредљивији начин, са јасном намером да испровоцира и озлоједи није било било важно ”борцима” за ”слободу” штампе/говора (мада, то је сасвим друга тема). Масакр и пратеће манифестације су екстремно мучна комбинација трагичног и вулгарног, а сва одвратност догађаја остала је кодирана/уграђена у паролу ”je suis Charlie”. Као такву, не ваља је ни употребљавати да би се избегла свака асоцијација са дотичном темом.
Дакле, ја нисам В.Д. али сам у потпуности сагласан са његовим ставовима и учењем Цркве о содомитској болести.