Пре више од сто година нисмо имали рачунаре али смо имали државу са једним од најбољих статистичких завода у свету
Мирослав Здравковић
Некада давно, када сам био мали, желео сам да постанем мечкар. Ваљда ми се свиђала та индустрија забаве (entertaiment industry) и маштао сам како ће и око мене и моје мечке деца да трче знатижељна, уплашена и радосна, а да ћу ја бити главни јер водим мечку. Године 1900. је у Србији било 24 мечкара који су издржавали 113 стомака, а колико их је било у мом детињству није ми познато. Као и да ли их и сада има?
Колики је број проститутки у Србији данас? Не моралних, већ искључиво физичких, мушких и женских? Колико их је на телевизијама, међу познатим „уметницима“, међу свим занимањима? Сумњам да било ко може да и приближно процени.
У 1900. било их је 203 и само су себе издржавале док су они који су се бавили проститутским радњама (?) њих 53, могли да издржавају и 93 лица. Да је број 100% тачан може се закључити уколико се погледа списак свих пописаних занимања и лица која су се од њих издржавала.
Статистика из 1900. је данас незамислива, а упркос информационим технологијама, јер живимо у „транзицији“ коју би могли да назовемо и хаосом, где су увек неки приоритети о дугом штапу важнији од уређивања свакодневице на начин да се побољша стандард и свакодневни живот.
Само је јака српска држава могла да победи Турке 1878. и 1912. и да пружи снажан отпор Аустро-Угарској 1914. године. А снага се мерила и овако добрим статистичким подацима.
Овако детаљни и поуздани подаци могу да нам дочарају тадашњи живот, али и моралне вредности. На пример, живе од прихода (270-то занимање) и живе од милостиње (271) су стављени једно до другог и нема моралног просуђивања, то јест лицемерја. Чињенице испред свега.
Земљорадници су учествовали са 65,7% у укупном броју запослених а хранили су 84% од укупног броја стомака. У просеку је један земљорадник хранио 6,2 лица, а друга занимања знатно мање. Земљорадници су били „кичма“ Србије и отискивање вишкова деце у градове на надницу, занате и друга занимања значило је пад просечног броја чланова породице, што је логична свуда у свету позната последица преласка из села у град.
И тако, пре више од сто година нисмо имали рачунаре али смо имали државу са једним од најбољих статистичких завода у свету.
П. С. Било је тада 2.881 пекара (хлебара), 406 лекара хирурга (и још 8 зубних лекара) и 313 апотекара.
Кликните на слику за увећање
Categories: Преносимо
Занимљив чланак, хвала!
Педесет година је брисано свако знање о Србији (држави, култури, цркви, династији, историји, привреди, становништву, установама), и није чудо што смо се нашли у ситуацији да не знамо готово ништа, па сада морамо да попунимо огромне празнине.
Комунизам је поништио Србију као ретко где. Сада држава, и то је занимљиво, мало чини да се ствари поправе, тако да се власт одржава на сличан начин као комунистичка, и цео систем је сличан (једна партија, један вођа, култ, лажи, обмане, фалсификати, контрола медија и јавног мнења).
Да нема интернета, били бисмо слепи.