Европска унија ни на један начин не условљава улазак наше земље у породицу европских народа усвајањем закона о регистрованом партнерству, али с обзиром на то да је више од две трећине земаља чланица Савета Европе законима регулисало ову област, нерегулисање се сматра кршењем права ЛГБТ заједнице

На­црт не пред­ви­ђа мо­гућ­ност да осо­бе истог по­ла усва­јају де­цу (Фото: З. Анастасијевић)

Србија има обавезу да донесе закон о регистрованом партнерству између особа истог пола до октобра 2019. године. То је предвиђено Акционим планом за примену националне стратегије превенције и заштите од дискриминације, али са писањем овог закона није се ни почело, а радна група није ни основана. Иако је председник Геј лезбејског инфо-центра Предраг Аздејковић духовито приметио да хомосексуалци у Србији траже законско право да и они буду несрећни у браку, правници се уозбиље када говоре о томе да геј особе немају бројна законска права – почев од права на наслеђивање, па до права на заштиту од насиља у породици. Представници ЛГБТ организација кажу да они који желе „папир” као доказ љубави бракове склапају у некој од европских земаља. Та документа, међутим, Србија – не признаје.

Јованка Тодоровић из Центра за промоцију људских права ЛГБТ особа „Гејтен” подсећа да је цивилни сектор написао Нацрт закона о регистрованим истополним заједницама још 2010. године. Овај нацрт не предвиђа могућност да особе истог пола ступе у брак, јер је брак између припадника истог пола забрањен Уставом, а овим законским актом није предвиђено ни усвајање деце. Законом је предвиђено да регистровани партнери уживају сва законом одређена права из пензијског, здравственог и социјалног осигурања као и супружници у браку.

(Политика, 25. 5. 2018)

Категорије:Вести над вестима

Ознаке:ЛГБТ, Србија и ЕУ, идеологија хомосексуализма, истополни брак, ударни