Никола Милованчев: После Вучићевог признања, Бриселски споразум поново пред Уставним судом?

Уставни суд ће сада имати домаћи задатак да поново просуђује карактер Бриселског споразума и његову (не)уставност. Тврдња председника државе да је то међународноправни уговор је ваљда веродостојна и за Уставни суд Србије

Председник Србије г. Александар Вучић учинио је важан корак у откривању истине о злогласном Бриселском споразуму из 2013. године. У обраћању јавности приликом посете г. Дејвида Мекaлистера, он је 24. маја 2018. изнео пуну истину о овом противуставном споразуму: јавно је изрекао да је Бриселски споразум „међународноправни споразум“. Цитирам г. Вучића: „… јер ако неко неће да поштује међународноправне споразуме, какав је Бриселски споразум…“.

Сада у Србији нико више не може да каже да не зна да су лажна сва тврђења да је Бриселски споразум од 19. априла 2013. само „политички споразум“ а не правни акт! Милиони људи су на ТВ екранима могли да виде и чују г. председника. Маске су пале, г. Вучић је српској јавности разоткрио истину. Чекали смо пет година али смо дочекали.

Када је група од 25 посланика (углавном из ДСС-а) покренула питање неуставности Бриселског споразума, тадашњи (2014. г.) министар правде г. Никола Селаковић изјавио је, на расправи у Уставном суду, да је то политички а не правни акт. Чудно је да неко може да буде министар правосуђа а да ни не зна шта је то правни акт, али – то је слика државног апарата у данашњој Србији. Ваљда ће г. Вучић, који је очито бољи правник, поучити свог генералног секретара шта je то правни акт, шта је међународноправни уговор и које су његова обележја.

Много већи проблем је, међутим, са Уставним судом Србије. Зар ни већи број судија овог високог правосудног тела не зна шта је то политички а шта је правни акт? Па то су ствари које смо учили на првој и другој години правног факултета?! Или се можда ради о томе да су поједини чланови Уставног суда погазили своју заклетву и судску етику и проституисали се децембра 2014. године – да ли политички или материјално, за нас није ни битно. Битно је да ће Уставни суд сада имати домаћи задатак да поново просуђује карактер Бриселског споразума и његову (не)уставност. Тврдња председника државе да је то међународноправни уговор је ваљда веродостојна и за Уставни суд Србије. Снимак РТС-а постоји, а и г. председник је вероватно савестан грађанин и ако затреба одазвaће се позиву Уставног суда на сведочење о карактеру Бриселског споразума.

Аутор је правник и историчар



Categories: Четири стотине речи

Tags: , , ,

2 replies

  1. Potpisuju li države sporazume sa svojim federalni jedinicama, pokrajinama, gradovima i opštinama?

  2. Ако једна од страна не испуни обавезе из потписаног
    Споразума, по логици ствари, тај Споразум престаје
    да важи, и – ”замрзава се”!
    ”Оштећена” страна, у том случају, може да тражи
    арбитражу надлежног мећународног суда, а не мора.
    Дакле, Бриселски споразум је, до даљнег – ”замрзнут”,
    осим ако се Александар Вучић / а не – СРБИЈА, не бар
    њених ”8о% грађана”, по Вучичевим речима/ осећа
    ”оштећеном” страном!
    Но, пошто он очигледно мисли, а тако се понаша и ради,
    да је ОН СРБИЈА /”СРБИЈА – ТО САМ ЈА”/, за очекивати
    је да ће се обратити надлежном међународном суду,
    пошто такви споразуми не подлежу под домаће зако-
    нодавство, па ни Устав Србије.

    Драган Славнић

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading