Све би личило на природну и корисну сарадњу нашег и италијанског парламента да на вест о оснивању српске комисије није реаговао амерички амбасадор у Србији, г. Скот

Кајл Скот (Фото: Р. Крстинић)

Деветнаест година после бомбардовања Србије, Народна скупштине основала је Комисију која треба да испите последица дејства НАТО бомби са осиромашеним уранијумом на здравље наших грађана, односно да проучи узрочну везу злочиначке агресије од 78 дана и великог броја различитих канцерогених обољења код наших грађана.

Иако није тешко претпоставити да је оснивање Комисије у овом тренутку, заправо, обична димна завеса владајуће коалиције којом жели да прикрије неке своје друге потезе, а посебно Председникове „болне одлуке у вези са Косовом”, предлог су, уз више коментара и замерки, прихватиле и опозиционе странке.

Срећна је околност по скупштинску Комисију – коју би требало да сачињавају лекари а затим и политичари (да ли лекари-политичари?) – што неће морати да пође од нуле, већ ће јој у раду знатно помоћи извештај комисије италијанског Парламента. Она је проучавала здравствене промене код италијанских војника учесника мировних мисија у разним земљама света, па тако и на Космету. Утврдила је да су неки од италијанских војника, који су боравили на местима погођеним бомбама са осиромашеним уранијумом, оболевали, умирали а и да данас болују од малигних болести. Седмог фебруара ове године председник ове комисије Ђан Пјеро Скану објавио је њен закључак (према коме са „правног становништва постоји узајамност утицаја осиромашеног уранијума и патологије установљене код војника”, а за који су гласала десеторица чланова комисије, док су двојица била супротног мишљења).

Пре неколико дана, на сајту Удружења професионалне штампе, објављен је разговор са адвокатом Анђелом Тартаљом, заступником оштећених војника или породица умрлих, који тврди да је 7.668 италијанских војника (у мисијама у више земаља света, па и на Космету) оболело од последица зрачења осиромашеним уранијумом.

Министарство војске брани се од свих оптужби тврдњом како италијански војници нису имали и немају нуклеарно оружје, али, то, разуме се, не значи да нису могли да оболе од бомби са осиромашеним уранијумом које су бацали њихови савезници.

Авион А-10 гранатира уранијумом

Породице умрлих и оболелих италијанских војника имају своје удружење, али им је ускраћено право на подношење колективне тужбе (чему се, несумњиво, успешно противе оне силе које се и служе муницијом са осиромашеним уранијумом), те се све своди на појединачне процесе које споро теку. Ипак, и њима се потврђују смртоносне последице зрачења осиромашеног уранијума, па је тако породици једног преминулог војника 2012. исплаћено милион евра, док је Апелациони суд 17. маја 2016. донео коначну пресуду да Министарство одбране сноси кривицу за смрт од канцера подофицира Салватора Вака, који је умро од последица озрачења муниције са осиромашеним уранијумом.

Председник италијанске комисије, Ђан Пјеро Скану, доставио је нашој Скупштини обиман материјал са прикупљеним подацима, и изразио спремност да се појави пред нашом Комисијом када почне рад како би јој помогао и на тај начин.

Предвиђено је да комисија Народне скупштине први прелиминарни извештај поднесе у 2020. години, али ће она и пре тога рока, на сваких шест месеци обавештавати посланике о резултатима свога рада и о којима ће се Скупштина изјашњавати.

И све би личило на природну и корисну сарадњу нашег и италијанског парламента да на вест о оснивању српске комисије није реаговао амерички амбасадор у Србији, г. Кајл Скот (или Скат, како његово презиме исписују и изговарају у проамеричким српским медијима).

Њему се ова задоцнела иницијатива гђе Гојковић (ако је уопште њена?!) нимало није свидела. Г. Скот или Скат је изјавио да, иако није лекар, зна како је стопа пораста канцерогених обољења у Србији почела да се повећава много пре 1999. године, и да узрок тој забрињавајућој појави треба потражити на другој страни: све старијем становништву, генетици, великом броју пушача или зато што се људи на неки други начин не понашају здраво, док велика опасност долази и од нерегулисаних отпада са канцерогеним материјама које су откривене у Србији (а највероватније код нас доспеле из најразвијенијих земаља, које се на тај начин ослобађају опасних материја).

За умирење наше јавности, г. амбасадор је рекао и како су многи стручњаци (безимени, разуме се) закључили да нема опасности по здравље у Србији или било где у свету где је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. Позвао се и на Међународну агенцију за нуклеарну енергију која је објавила да је опасност од коришћења воде и хране из бомбардованих подручја изузетно мала, јер уранијум није пренет у ланац исхране. Г. Скат Скот је поменуо и Светску здравствену организацију која сматра да бомбе са осиромашеним уранијумом не представљају опасност по здравље, а са њом се слаже и Програм уједињених нација за заштиту животне средине.

Не помињући ниједном речју закључке комисије италијанског Парламента, г. амбасадор је своју поруку завршио великодушним речима: „Спремни смо да сарађујемо у сваком озбиљном истраживању по овом питању.” Што, несумњиво, претпоставља и „снажну финансијску подршку Беле куће и Пентагона”, која је омогућила и рад „независног” Хашког трибунала за злочине на тлу бивше Југославије и многих других организација са истог платног списка.

Док би се искуство које смо у последњој деценији 20. и првим годинама 21. века стекли у односима са владом г. амбасадора и њених савезника могло најкраће и најтачније изразити Његошевим стиховима: „Спуштавах се ја низ ваше уже, умало се уже не претрже”.

Прочитајте још

• Коријере дела сера: Осиромашени уранијум – заборављени масакр италијанских војника

Categories: Судбина као политика

Tags: Ђан Пјеро Скану, Војислав М. Станојчић, Кајл Скот, НАТО бомбардовање, Србија и САД, осиромашени уранијум