Кажу да смо много грешили, многа зла починили и можемо даље само искупљењем. Па, искупимо се. Цена је велика. Платимо је. Плаћа се делом земље, оне земље где је све и почело пре шест векова. Одатле је кренула лаж која је постала истина. Ту је пораз постао победа
Чедомир Петровић (Извор: Данас)
Цена је велика. Платимо је. Плаћа се делом земље, оне земље где је све и почело пре шест векова. Одатле је кренула лаж која је постала истина. Ту је пораз постао победа. Проглашавани издајници и јунаци који то нису били и тако ће бити све до данашњих дана
Дођу некад времена, па се нагомила у глави све и свашта. Побркају ти се појмови, не знаш како ћеш до краја месеца да изгураш с том малом платом и пензијом, а деца ишту.
Платио си све пре неколико дана, а оно отвориш поштанско сандуче и излићу нови рачуни, ко ђаци из школе. Не може се више, а Инфостан каже – Може, може. И докле овако? Још мало, још мало, кажу у глас струја и телефон. На улици прича жена у браду – Само да не буде рата и да смо ми живи и здрави. А ако се разболиш? Не дао ти бог. Можда је и тај рат бољи, можда ће да ме овог пута нешто стрефи у главу, па да ме не буде више… И бре, комшија, што све тако црно?
Мељу ти ово мало мозга што ти је још остало. Не дамо Косово, вичу многи. Не дамо, вичеш и ти. Кажу да смо много грешили, многа зла починили и можемо даље само искупљењем. Па, искупимо се. Цена је велика. Платимо је. Плаћа се делом земље, оне земље где је све и почело пре шест векова. Одатле је кренула лаж која је постала истина. Ту је пораз постао победа. Проглашавани издајници и јунаци који то нису били и тако ће бити све до данашњих дана.
Многи су за замрзавање конфликта и остављања нерешеног проблема Косова неким следећим генерацијама које долазе. Има тога у свету. Замрзавају и људе, па кад пронађу лек против болести од које је замрзнути отегао папке, што рече Фридрих Барбароса у „Немањићима“, научници ће да их одмрзну. Шта ће од њих бити кад се отопе, нико жив не зна? Можда ће се и пронаћи лек и отопљенима помоћи, али косовско питање уколико се не реши сад, остаће замрзнуто до неког новог, скорог рата који ће избити због њега.
И крменадлу кад извадиш из фриза после три месеца, тукне око кости.
Кажу – Можда Милош Обилић није ни постојао? Како није… а оних 20.000 хиљада Турака што је сам посекао на Косову пољу? Можда смо изгубили и битку на Косову? Како изгубили… па на тој победи ми смо све касније битке добијали? То су све митови и легенде. А наше народне епске песме које су биле једине чињенице за догађаје и личности о којима певају, ауторитет највише историјске вредности. Били су једини уџбеници из којих смо учили нашу давну историју и преносили је с колена на колено. На њима се рађао и формирао српски менталитет и карактери личности, који чине целину особина српског народа, које се временом тешко мењају, нарочито оне лоше.
Шта је истина? Пронађи сам. Где? У глави. У којој глави, кад су унутра депоније лажи и увреда, примитивизма и мржње… убацивали су у њу од малена све и свашта. Не знам више ни ко сам, а био сам. Ни шта сам радио, а радио сам. Ни да ли постојим, а постојао сам.
Кажу – Живеће овај народ ако приђемо моћнима, најмоћнијима на свету. Па, приђимо. Онда морамо признати независност Косова. Па, признајмо. Тамо је света српска земља. Биће и даље. Наши манастири. Чуваће их боље од нас. Наш народ? Живеће добро кад се све разреши и смири. Косово тражи столицу у Уједињеним нацијама. Па, не може да стоји… мора негде да седне. Мораћемо да уведемо санкције Русији. Па, уведимо. Ми, мала Србија, великој Русији? Схватиће, ако су искрени пријатељи, да је то смешно и мора да смо у очајној ситуацији кад то чинимо.
Кажу – Нећемо добијати више ратну помоћ од Руса, не можемо сами и неутрални. Однеће нас ветрови. Па, уђимо у НАТО. Да ли си ти нормалан? Нисам. Они су нас бомбардовали, убијали, рушили… па сад с њима? Убијали су нас и бомбардовали и Турци и Аустријанци и Немци и Американци и ко још све није, па смо сад добри с њима и нећемо морати више одвајати огромне паре за војску, ни бринути да ће нас неко икад више напасти. Тај новац би добро дошао за описмењавање и просвећивање народа, пре него што уђемо у ту Европску унију. Има много затуцаности у нас Срба и верске и културне и сваке друге.
Ми се још нисмо макли од Косова, још увек смо заплетени у мрежу најцрњег национализма, у вековима окамењеној традицији, уз свесрдну помоћ и под патронатом Српске православне цркве. Време је стало за нас.
Наше слике су иконе, наше светло гас лампе, кандила и црквене свеће, по рукама покапао восак на жуљеве од орања ралом, воњамо на тамњан, делимо последњу кору хлеба и чашу ракије са путником намерником, жене нам перу ноге и стоје поред стола док мушки једу, убијамо престолонаследника и трудну жену, цепамо пактове и пишамо на Немце.
Има и оних који би, да као некад, кренемо на Косово војском? Нисам сигуран да би то било паметно… био би то последњи покрет и последња битка наше војске која би трајала веома кратко и после које нам не би била потребна ни Европска унија, нити било ко на свету.
Мора народ Србије да се пита на референдуму, да ли је за промену Устава. Можда би било паметно то некако прескочити. Чудан је ово народ, да му даш судбину у руке.
Али, ако се мора, онда референдумско питање може да реши исход. Требало би кристално јасно објаснити оно што је у суштини најважније за народ, јер њега ништа друго и не интересује, а то је – Шта добија, а шта губи, одрицањем једног дела своје територије, у који већина никад ногом није крочила, нити зна где се налази.
Најмудрији човек Србије прошлог века, Душан Радовић, чије су књиге могле да стану у једну реченицу, не верујем да би могао саставити питање на мање од једне странице. Како у једној просто проширеној или сложеној реченици могу да стану векови?
Да ли је референдумско питање за Косовски бој било писано кроз страшну клетву кнеза Лазара, која нас прати до дана данашњег…
Ко је Србин и српскога рода
и од српске крви и колена,
а не дош’о на бој на Косово
не имао од рода порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило
рујно вино, ни пшеница бела
Рђом капо док му је колена!
Заиста симпатичан и пријатан позив српском народу да оде на Косово и стави главу на пањ. И веома живописно објашњење шта вас све чека уколико се не појавите. Покушајмо да кренемо мало напред… можда и буде нешто од нас?
Рекао је Зоран Ђинђић: „И ја Вам кажем, гледајте у будућност, гледајте у будућност и тамо ћемо се састати Ви и ја…“
Верујем да се не би наљутио на мене што ћу написати: „Гледајте у будућност, гледајте у будућност и тамо у Унији, састаће се поново Косово и Србија…“
Аутор је глумац
Categories: Преносимо
Требало је да пише ГЛУМАЦ У ПОКУШАЈУ И ИЗДАЈНИК У УСПЕШНОМ ПОКУШАЈУ!
Писани материјал Чкаљиног неталентованог сина наравно не би био вредан помена да и он (тај материјал) не сведочи да издајнике и свесно и подсвесно жуља Лазарова клетва….. Тако да топла препорука да то прочита и подсети се и НАЈВЕЋИ ИЗДАЈНИК (у припреми)
Срећом па потпис испод текста све објашњава…
Ти си се Чкаљин сине п…..о на себе!
Косовски завет – борба непрестана!
Да би борба била ”НЕПРЕСТАНА”, потребно је
заборавити издајнике – БРАНКОВИЋЕ – и све своје
УМНЕ, ЕМОТИВНЕ и ФИЗИЧКЕ МОЋИ усмерити ка
јунацима – ОБИЛИЋИМА!
Да би бораба била и УСПЕШНА, а већ вековима јесте
”НЕПРЕСТАНА”, морамо БЛАГОСЛОВОМ подржати
ОБИЛИЋЕ,а не очекивати да ћемо КЛЕТВОМ
приволети БРАНКОВИ ЋЕ од издиздајства.
Зар 625 године од Косовског боја до данашњих дана
није довољно уверљив ДОКАЗ да КЛЕТВОМ не можемо
призвати памети ни ВУКА БРАНКОВИЋА, кроз епску
народну поезију, а ни данас његове следбенике,
убеђивањем у погрешност њиховог политичког става по
питању ЖИВОТНИХ ИНТЕРЕ СА НАРОДА срБскОГА.
Као што ни ВУК БРАНКОВИЋ није чуо /НИЈЕ ХТЕО ДА
ЧУЈЕ!/
УПОЗОРЕЊЕ – КЛЕТВУ – КНЕЗА ЛАЗАРА, тако исто ни
овдашњи политички следбеници ВУКА БРАНКОВИЋИ
НЕЋЕ ДА ЧУЈУ УПОЗОРЕЊА -”КЛЕТВЕ”- САДАШЊИХ
СЛЕДБЕНИКА КНЕЗА ЛАЗАРА и следе стопама ВУКА
БРАНКОВИЋА.
У психолошком смислу, политичко-пропагандном, они су
стално у ПРЕДНОСТИ јер су непрестано у жижи
интересовања политичке јавности!
Већ само због чињенице да се само о њима и само о
њима прича, надугачко и нашироко, да су и сликом
заступљени, они, временом, постају предметом
ИНФОРМАТИЧКЕ ЗАВИСНОСТИ ”ШИРОКИХ
НАРОДНИХ МАСА”, а како време одмиче – почиње да
ПАДА У ЗАБОРАВ СЕЋАЊЕ НА
ОБИЛИЋЕ, те тако они без борбе – издајници – добијају
примат у појединачној и колективној свести народа
срБскОГА, и постају ИДОЛИ узрастајућим нараштајима
МЛАДИХ ГЕНЕРАЦИЈА.
А то јесте, дефинитивно, и намера ”Великог Брата” – да
одвоји децу од родитеља, да разбије породицу … да
младима пружи забаву корз ”ЕГЗИТ”, ”ГЕЈ ПАРАДИРАЊЕ”,
дискотеке – ЋУМЕЗЕ – у којима ће се СПАЉИВАТИ И
ТЕЛОМ И ДУШОМ и постајати ”поданици” ”НОВОГ
СВЕТСКОГ – НЕОРОБОВЛАСНИЧКОГ ПОРЕТКА”.
БЛАГОСЛОВОМ ОБИЛИЋИМА – ОКРЕНИМО СЕ СЕБИ
– ВЕЋИНИ!!!
На “Кнежевој вечери“ чула се клетва против издајника, оних
који не доћу у Бој на Косово, и то тако остаде до даншњих
дана, а беше изостављен “БЛАГОСЛОВ ОБИЛИЋИМА“?!
Ми смо, на жалост, једини народ на свету који је песнички
исказаосопствену пропаст, кроз народну песму – “ПРОПАСТ
ЦАРСТВА СРПСКОГ“?!
Клетва је постала позив у борбу за опстанак, и кроз векове
постала историјски модел за Србе, који је увек резултирао
поделом на – “БРАНКОВИЋЕ и ОБИЛИЋЕ“, а то је увек и
увек водило у неслогу и поделе?!
Зато би било пожељно да клетву, бачену на издајнике,
дефетисте, малодушне, издајице, плашљивце…, поетски
избришемо из КОЛЕКТИВНЕ СВЕСТИ СРБСКОГ НАРОДА
једним БЛАГОСЛОВМ КНЕЗА ЛАЗАРА, ИЗ НЕБЕСКЕ
СРБИЈЕ, и тако придружимо БЛАГОСЛОВУ СВЕТОГ
САВЕ, изсказану у “ХИМНИ СВЕТОГ САВЕ“:
“С неба шаље благослов
Свети Отац Сава:
сви Срби, с мора и Дунава,
….?
БЛАГОСЛОВ КЕНЗА ЛАЗАРА – ОБИЛИЋИМА
“Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, с мислима се бори.
Да је коме стати па слушати
Како кнеже Србе благосиља,
Благосиља и у бој позива:
„Ко је Србин и србскога рода,
и од србске крви и колена,
а дошао у бој на Косово,
тај имао од срца порода,
и мушкога и девојачкога!
Од руке му све живо родило,
и у пољу пшеница белица,
и у брду винова лозица!
Бог га гледо док му је колена!“
Здруженим благословм Светог Саве и Кнеза Лазара
из “Небеске Србије“излазимо из зачарног круга –
БЛАГОСЛОВА СВЕТОГ САВЕ, са Неба, и
КЛЕТВЕ КНЕЗА ЛАЗАРА са Земље!
Драган Славнић
Све, све, али зашто је лоше што су “наше слике иконе” и “што делимо последњу кору хлеба с путником намерником” …? Или што “цепамо пактове” ? Јел’ то, по г. Петровићу, одраз примитивизма? Све вам се побркало, г. Петровићу, Косово не може да буде истовремено и “скупо” и безначајно. Оно, признали сте да пуцање на престолонаследика и дељење коре хлеба иду руку под руку, као и да је цепање овог пакта исто што и цепање оног пакта. Баш сам се питао где сте све ово време, кад оно ви писали овај текст.
Кад један геополитички пре свега( државни и национални)проблем,конфликт,упоређује са смрзнутом крменадлом( могао је сад вешалицом али подсвест призива оно “КРМЕ”) јасно је о ком нив- оу свести се ради.Гу..ца уместо Образа!Има у оваквим случајевима народни израз за сина великог оца “ИСП-ДАК”!
Из књиге Вечити рат , Игор М. Ђурић
http://djuricigor.net/news/Veciti%20rat1_4r8p4dp.pdf#pdfjs.action=download
Димитрије Руварац: „Спаса нам нема, пропасти нећемо!“.
На Косову је извршено геноцидно ЕТНИЧКО чишћење Срба од стране Албанаца које је трајало вековима и које се у овом времену довршава. Упоредо, поготову од деведесетих, али и пре тога, а посебно данас, држава Србија и њене институције извршили су ЕТИЧКО чишћење Срба са Космета. Сад је скоро све очишћено што се Срба тамошњих тиче: ЕТНИЧКИ, ЕТИЧКИ и ЕСТЕТСКИ. И све је подједнако штетно и убитачно било. Остало је само мало историје, исмејане и упрљане садашњим временом, коју користи како се коме свиђа, коју нестручно пишемо и митолошки ишчитавамо. Са друге стране урушили смо митове, који су нам преко потребни и без којих не можемо у овом тренутном националном лимбу.
Али! – ако смо ЕТНИЧКИ и ЕТИЧКИ очишћени, која се то онда СИЛА, мимо народа, тако грчевито бори за српско Косово? Шта је то невидљиво, а толико јако, што срећу квари европским комесарима и српским властима? Рекох: народ није. Не може, све и да хоће, нејак је и малаксао, нема више снаге и свежине за подвиг. Обзиром да му је највећи успех кроз постојање био трпљење, више тај народ нема снаге ни да пати.
Па шта је онда у питању? Која је то сила? Ко њу покреће? Ко стоји иза ње? Та је сила створила свет. Она из ничега створи нешто: ново људско биће и зацељену рану. Не, то нису цркве, ни манастири, већ СИЛА која их је саградила, због чега их је саградила – ту где их је саградила. То је СИЛА која оживи прегажену биљку, која омогућава да живимо кроз потомство, која размењује дан и ноћ. Та СИЛА је све и ништа! Јака је и немоћна! Слаба је и непобедива! То је метафизика али није физика. Ту силу не можемо дефинисати али је се не можемо ни одрећи. И ту лежи главни проблем, наш и њихов: НЕ ЗАВИСИ НИ ОД НАС, НИ ОД ЊИХ!
Не губимо ми Косово од Албанаца – већ од себе! Не отима нам Метохију НАТО и ЕУ – већ га отимамо ми сами од од нас самих. Предуслов за то створен је властитим ЕТИЧКИМ и ЕСТЕТСКИМ чишћењем српског народа са Космета и у Србији. Предуслов за њихово отимање створен је њиховим ЕТНИЧКИМ чишћењем. Нећемо Косово изгубити зато што су Срби грешни. Губиће га и не-бранити они који више не постоје, који нису рођени а који би требало постојати, који су требали постојати. Они БЕЛОМ КУГОМ очишћени. Они су требали бити последња одбрана и једина ефикасна. Губиће га, затим, ненаписане књиге, лоше, патетичне и неукусно испеване песме, писци који немају маште, политичари који немају морала, лекари који не знају да лече, економисти који не знају да привређују, професори који не знају да науче другога, монаси који не знају да се моле Богу, цркве које су камен и које не носимо у душама већ идемо да целивамо исти, сматрајући да љубљењем мермера поштујемо светињу. А Христов гроб је празан, јер је Христ васкрсао и носимо га у себи живог. Тако је и са црквама, уколико нису у нама васкрсле и у нама не живе – и оне су празне и само камен. Губиће га и неверници, они који су се одрекли Бога. И ми средњи, што смо нигде, заједно са осталима. Губиће га патриоте по занимању и издајници по професији. Изгубиће га неуспешни спортисти и лоше употребљени падежи и акценти, неукусно одевена елита, шверцери и каријеристи, турске серије и пинк певачице, европа без алтернативе, себичњаци којима је лично светиња а опште Алај-бегова слама.
Али, не да СИЛА! Она је и даље ту, можемо је осетити и ако је не можемо објаснити. Може ли вас Бриселски споразум учењем и догмом уверити у постојање Бога, може ли дупла плата филозофијом разјаснити народу шта је Васиона и може ли политика стихом измерити Бесконачност?! Е, исто толико они могу схватити и СИЛУ која не да Космет и убедити вас да она не постоји и да је реалност на терену нешто друго те да немамо друге алтернативе. Зар нема друге алтерантиве осим Европе и поред Бога, Васионе, Бесконачности, Смрти и СИЛЕ?
Та СИЛА у себи садржи читаву еволуцију човечанства, која је апсорбовала свеобухватну историју људског рода, која је упила сву људску мудрост, која није велика у односу на васиону али ми друге немамо. И сад ту СИЛУ хоће да избришу декретом?! Бесмислено?! То је, међутим, СИЛА која не беди. Она само не дозвољава да се изгуби до краја. Она само потуљено, чак и кад ми то нећемо, потпаљује утуљена кандила наше националне свести и људског достојанства. Па постоји још нешто, мајка му стара, осим пуног корита и топлог свињца – што очекујемо нереално од Европе! Овакви какви смо, са киме смо и ко нас све води, ми не можемо да победимо – СИЛА нам, хвала јој, не дозвољава – да изгубимо.
Она ће нам можда помоћи да се придигнемо. Памети и љубави да сакупимо и осетимо. То нама треба: памет и љубав! Само једна песма у десет година! Само једна књига у двадесет! Само једна свећа неупаљена, која ће чекати паљење, у пола века! Само један јунак у једном веку! Остало је посао СИЛЕ – она ће се потрудити да не заборавимо, а на нама је: да населимо расељену ЕТИКУ, уздигнемо до нивоа божанског разрушену ЕСТЕТИКУ, а, народ ће се родити кад буде морала и лепоте. Јер, где су ова два ту је негде притајена и ХРАБРОСТ. У међувремену ће и мрави поцркати на путу за Цариград а људи потрошити своје плате и животе. Па ко остане после нас – нек крене изнова.
Не разумем.
Зашто се не пресели на Косово, пренесе сву своју имовину и тиме призна ту нарко творевину?
Чему покушај да продаје оно што није његово?
Треба му дати једну родитељску… ал` не Чкаља већ Вуисић Павле.
Иларион Руварац својим чланцима жестоко је потресао српску културну и научну јавност. Из његовог пера ређали су се написи у којима се велики српски добротвор Сава Текелија описује као „човек сујетан и осетљив”, „усијана глава”, просветитељ Доситеј Обрадовић оптужује као родоначелник свих разорних „народњачких (либералних) идеја”, критички приказује веома омиљени светитељ цар Лазар, кога Руварац исправно почиње да назива кнезом.
Гргетечки игуман је у текстовима разбио два највећа мита: косовски о мученичком страдању српских витезова за веру, тврдећи да до пораза није дошло због издаје, и црногорски, о томе да Црна Гора никада није плаћала данак Турцима, доказујући да је она била под турском влашћу од почетка 16. до краја 17. века.
Праву револуцију изазвала је и његова тврдња да Вук Бранковић није био косовски издајник, већ да се борио с осталима и да је неправедно оклеветан. С тог Бранковића скинуо је љагу, али је издашно оцрнио име другог Бранковића – грофа Ђорђа, сматраног последњим потомком владарске лозе Бранковића и једним од великана наше историје (Забавник је о грофу Ђорђу Бранковићу детаљније писао у броју 3099). Исправно уочавајући да је Ђорђе Бранковић измислио своје порекло од владарске породице Бранковића, Иларион га немилосрдно назива лажом и пробисветом, али и претерује одричући му било какве заслуге.
Гргетечком игуману признају да је поставио историју на здраве ноге, раскидајући с бројним заблудама, отимајући забораву многе личности и догађаје, појашњавајући неосветљене странице националне повести, али је боловао од крајности и претеривања, што се види и у случају грофа Бранковића. Напуштајући епску поезију као историјски извор, он потпуно занемарује да она, ипак, није само мит, већ да често говори и о стварним историјским личностима, а не само о измишљеним јунацима.
Поткрепљујући запажања историјским изворима, опет не зна за меру: страним изворима готово беспоговорно верује као тачним и истинитим, а велики део српских одбацује. За житија пише да немају никаквих разумних историјских података, а за родослове и летописе да су никакви и сиротињски. Човек крајности и сам се, у оценама савременика, али и потоњих изучавалаца, нашао између две крајности. Једни у њему виде једног од највећих српских историчара, други – „издајника српства” и „разоритеља народних светиња”. Исправну оцену његовог лика и дела вероватно бисмо добили ако не бисмо, као он, претеривали и били умерени, признајући му заслуге, које нису мале, и указујући на погрешке, које нису занемарљиве.
Ilarion (Jovan) Ruvarac rođeni brat Dimitrija
#”Не знам више ни ко сам, а био сам.
Ни шта сам радио, а радио сам.
Ни да ли постојим, а постојао сам.”
– Jedina istina u celom ovom “uradku”
Jako loša rola dobrog glumca, prepuna defetizma i neznanja, nacionalne neprosvećenosti i sluganstva. Može li dobar glumac da objasni da li bi on dao kriminalcima 60% svega što ima, i da li zna da na 13% srpske teritorije ima 60% njenih prirodnih resursa? Može li da objasni narodu kome se obraća o kojem boljem sutrašnjem životu govori ako poklanja 500.000 milijardi evra vredna kosmetska bogatstva ubicama malih Milica i onima koji su njegov narod pretvarali u rezervne delove? Kako objasniti porodicama već milion mrtvih kao posledica zverskih bombardovanja i rušenja gde su materijalne štete i one zbog boleština i mrtvih 7.000 milijardi evra? Kako će vrli glumac a jako loš političar i dobar demagog da objasni kako će sprečiti dalja komadanja Srbije i koju će istoriju pričati potomstvima kada preda KiM? Koja to još nacionalna manjina je dobila još jednu državu u svetu, vrli glumče koji si ovu ulogu jako loše naučio? Kojim naučnim metodama je zaključeno da je bolje R1244 baciti pod noge i na brzu brzinu doneti bilo kakvo rešenje a da će ono biti dugoročno, i kako se ne rodi u vreme Turaka pa da odmah digneš ruke uvis, možda bismo još bili pod njima, a oni su 2 puta u krvi ugušili Prizrensku ligu, te bi sačuvali naše svetinje, one kojih se odričeš, glumče na pogrešnoj pozornici?