Бојан Ђокић: Како компромис брише косовски преседан

Бојан Ђокић

Компромисном поделом Србије, али и КиМ, „сви би били помало губитници и добитници“. Компромис би омогућио Приштини учлањење у УН. Највећу корист имао би Запад. Брисање косовског преседана доводи Русију и РС у проблем

Иако Република Србија обилује великим бројем правних стручњака, нису објаснили шта компромисно решење између Београда и Приштине значи за међународно право. Својим скромним знањем историје и још скромнијим знањем из правних наука, указаћу вам шта с(в)е ваља иза Вучићевог компромиса.

Међународно право је прекршено 2008. године када је албанска елита у Приштини, без сагласности Београда, прогласила независност. Ствар се искомпликовала када је сецесија добила широку међународну подршку и преко 100 земаља признало самопроглашену државу. Преседан је створен самим проглашењем независности од централне владе, али је довело новоформирану државу и Запад у ћорсокак. Преседан је искоришћен за нове сецесије и окупације широм света, а Приштина није добила признање на међународном нивоу – у УН.

Зато је лансирана идеја компромисног решења или територијалног разграничења. Она подразумева промену граница Србије, али и никад до краја признатих граница Косова. Окрњена би била садашња територија КиМ, тако што би северни део, који чини око 15% територије, са већинским српским становништвом, припао Србији. Заузврат, Србија би признала остатак територије КиМ, са већинским албанским становништвом, чиме би се окрњила граница Србије.

Апологетски се тврди да када је међународно право прекршено 2008. године, може и 2018. Два минуса дају плус. Међусобно признање било би суверено право обе стране да се сагласе са независним путем једног дела своје територије. Било би у складу са међународним нормама. Косовски преседан би нестао поновним успостављањем међународног права.

Греше они који сматрају да ће се тиме постићи трајан договор. Њега нема, јер нам остају питања имовине, несталих лица, цркве и друга. Али, оваквим решењем се трајно затвара међународна косовска дебата. У томе је суштина притиска за компромисно решење.

Компромисном поделом Србије, али и КиМ, „сви би били помало губитници и добитници“. Компромис би омогућио Приштини учлањење у УН. Највећу корист би од компромиса имао Запад. Брисање косовског преседана доводи Русију и Републику Српску у проблем. Променио би се наратив на сецесије и окупације у којима је учествовала Русија. Запад би компромисом изашао из прекршаја, а Русија би у њему остала. Такође, Република Српска морала би за одвајање да добије дозволу Сарајева. Што се неће десити. Сада се запитајте зашто је убијен мој пријатељ Оливер Ивановић.

Аутор је историчар



Categories: Четири стотине речи

Tags: ,

3 replies

  1. Кратко и јасно.

  2. Bojane potpuno tacno.Licno mislim a i napisao si.Jedini ali jedini gubitnici su Srbi i Srbija.Narod koji je gotovo istrebljen u 20 veku,koji je mogao imati sve posle I svetskog rata,dobio je prepuna groblja,mnogo kostiju koje nikada nisu pronadjene nitice.U celoj prici najstrasnije je,msm nezabelezeno u istoriji,da jedna drziava i njena klika zeli da se odrekne teritorije za dodjem ti zargonski.Medijske manipulacije prljav novac je totalno degradirao sam pojam nacionalno.Imamo glavni grad kojeg narod oseca kao glavni grad Albanije ili Zagreba.Iskreni,pametni i nacionalno svesni ljudi,nemaju pristup nigde.Danas boriti se za istinu i pravdu je jeres po misljenu klike a sa tim se slazu svi nas neprijatelji.Vise nije vazno ko je i kako je zapoceo izdaju,prodaju nacionalnih interesa…zagrebati malo dolazi se do istih istorijskih neprijatelja i Beograda.Ipak vredi i treba pisati , govoriti cinjenicno i beleziti.Mozda ce nekada posle nas nasi naslednici znati sta se dogadjalo i sta je istina.Zato velika podrska za tvoj rad.Pozdrav!

  3. Malo ljudi zna da je Bojan nas najveci poznavalac istorije Kosova i Metohije. Dobio je silne nagrade i priznanja za svoj rad na unapredjenju prava srbskih zrtava. Drzava mu je vratila tako sto ga je oterala iz Muzeja genocida. Veliki pozdrav za Bokija. Jelica B.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading