Бојан Ђокић
Компромисном поделом Србије, али и КиМ, „сви би били помало губитници и добитници“. Компромис би омогућио Приштини учлањење у УН. Највећу корист имао би Запад. Брисање косовског преседана доводи Русију и РС у проблем
Иако Република Србија обилује великим бројем правних стручњака, нису објаснили шта компромисно решење између Београда и Приштине значи за међународно право. Својим скромним знањем историје и још скромнијим знањем из правних наука, указаћу вам шта с(в)е ваља иза Вучићевог компромиса.
Међународно право је прекршено 2008. године када је албанска елита у Приштини, без сагласности Београда, прогласила независност. Ствар се искомпликовала када је сецесија добила широку међународну подршку и преко 100 земаља признало самопроглашену државу. Преседан је створен самим проглашењем независности од централне владе, али је довело новоформирану државу и Запад у ћорсокак. Преседан је искоришћен за нове сецесије и окупације широм света, а Приштина није добила признање на међународном нивоу – у УН.
Зато је лансирана идеја компромисног решења или територијалног разграничења. Она подразумева промену граница Србије, али и никад до краја признатих граница Косова. Окрњена би била садашња територија КиМ, тако што би северни део, који чини око 15% територије, са већинским српским становништвом, припао Србији. Заузврат, Србија би признала остатак територије КиМ, са већинским албанским становништвом, чиме би се окрњила граница Србије.
Апологетски се тврди да када је међународно право прекршено 2008. године, може и 2018. Два минуса дају плус. Међусобно признање било би суверено право обе стране да се сагласе са независним путем једног дела своје територије. Било би у складу са међународним нормама. Косовски преседан би нестао поновним успостављањем међународног права.
Греше они који сматрају да ће се тиме постићи трајан договор. Њега нема, јер нам остају питања имовине, несталих лица, цркве и друга. Али, оваквим решењем се трајно затвара међународна косовска дебата. У томе је суштина притиска за компромисно решење.
Компромисном поделом Србије, али и КиМ, „сви би били помало губитници и добитници“. Компромис би омогућио Приштини учлањење у УН. Највећу корист би од компромиса имао Запад. Брисање косовског преседана доводи Русију и Републику Српску у проблем. Променио би се наратив на сецесије и окупације у којима је учествовала Русија. Запад би компромисом изашао из прекршаја, а Русија би у њему остала. Такође, Република Српска морала би за одвајање да добије дозволу Сарајева. Што се неће десити. Сада се запитајте зашто је убијен мој пријатељ Оливер Ивановић.
Аутор је историчар