Овај пост сачињен је од неколико краћих кометара на данашње или јучерашње појаве или изјаве
Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)
Брнабићка ће потписати
Данас смо сазнали да је премијерка Ана Брнабић спремна да потпише онај „правно обавезујући споразум“, наравно, како рече, у интересу грађана, мира и стабилности. Тако смо, у ствари, сазнали зашто је дотична изабрана за председницу Владе Србије: то није због тога што је паметна, лепа, карактерна или лезбејка, већ зато што је спремна да учини оно што многи други нису – да потпише споразум којим ће се Србија одрећи Косова.
У праву је мој коблогер Слободан Самарџић, који одавно тврди да је Вучић отишао са места премијера на место председника да би избегао обавезу да потпише коначну капитулацију, што је формални посао премијера. Ипак Вучић, ма какав да је, не жели да га историја запамти као Вука Бранковића, па ту част препушта неком другом. И нашао је: морално спорна особа из (полу)света који се мота око власти и користи је: краткотрајна директорка фирме је неко време била у немилости, а затим у милости власти, повезана са ондашњом потпредседницом владе, затим директорка невладине организације која спаја људе са власти и из невладиног сектора… Није чудно да је на све спремна.
Ана Брнабић (Извор: Танјуг/Тања Валич)
Аутопут за Косово
Јуче је саопштено да добро напредују припреме за изградњу аутопута Ниш-Мердаре, који је део аутопута за Приштину, Тирану и Драч. Пропагандисти тврде да је то паметна идеја, јер треба радити на повезивању земаља региона ради обезбеђења мира. Није него. Чак помињу драчку луку као важну за Србију, а заборављају Бар, Солун, Ријеку и Дунав, као и чињеницу да је наш индустријски извоз врло мали, а пољопривредни слабо иде морским путем. Србији тај аутопут уопште не треба, већ искључиво Косову* ради повезивања са Европом преко аутопута Ниш-Београд.
Разумем и жељу Европске уније да помогне Косову* кредитирањем изградње, али се питам зашто Србија улази у овај подухват. Јер, како кажу процене, изградња тих 77 км пута на територији Србије коштаће чак 855 милиона евра, што су велике и са становишта Србије непотребно потрошене паре. ЕУ ће, преко својих банака ЕИБ и ЕБРД финансирати градњу, али на кредит. Наравно, обвезник кредита неће бити Косово*, већ Србија, па ће следеће генерације становника Србије враћати дуг за пут који користи само Косову*. То је цена поданичког става председника Вучића, који прихвата све крупно што долази из ЕУ, а цењка се на ситницама. Тако је и овде одмах прихватио идеју, не питајући се да ли је то у реалном интересу земље чији је председник. Требало је да прво испреговара повољан финансијски аранжман, па да тек онда дá сагласност. Тако, на пример, раде Словенци: одуговлаче са изградњом аутопутева према Хрватској како би добили повољније услове кредитирања од Европске инвестиционе банке.
Извор: Политика
Идеја би била да се знатан део новца добије бесплатно од Европске уније, на пример знатно више од половине. Онај ко инсистира на пројекту требало би доста и да плати. Али, представница ЕИБ наговестила је пре неког времена да би 20% могли бити бесплатно, мада овај поклон, што је забрињавајуће, уопште није поменуо председник ЕИБ Хојер у данашњем интервјуу Политици. Можда је Вучић, као онај лик из Ко то тамо пева, у међувремену рекао: „Ко, ја не могу да платим?! Могу! Не треба поклон, све ћемо ми да платимо!“.
Хапшење Дудаковића
Јуче је босанска полиција ухапсила Атифа Дудаковића, команданта злогласног Петог корпуса војске БиХ у рату 1992-1995. ради ратних злочина над Србима. Кад’ пре? Није прошло ни 25 година од завршетка тог рата Дејтонским споразумом, а они већ припремили оптужницу и ухапсили га!
Чини се да је Велики режисер (Стејт департмент?) закључио да је дошло време да и понеки Муслиман осети „руку правде“ на суду, мада, како знамо, веома закаснела правда и није нека правда. Када злочинац проживи 24 године на пуној слободи, без сакривања, а онда буде ухапшен, то значи да је на слободи провео незаслужено пуно времена, а да ће мање него што евентуално заслужује провести иза решетака (биолошки морталитет чини своје).
Атиф Дудаковић (Фото: ЕПА)
Питање је, свакако, да ли ће уопште бити осуђен. Јер, судиће му б-х суд, а не хашки који је затворен за нове поступке. Не кажем да је хашки био праведан, никако, већ само верујем да ће босански бити још пристраснији, тако да Дудаковић има реалне шансе да не буде осуђен. А можда је Велики режисер баш ово имао у виду и решио да га дá на суд вештачког баланса ради, али да на крају буде ослобођен.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар