У 21. веку модерном се форензиком, медицинском и форензиком документа, може утврдити не само број жртава, већ и истина шта се заиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније”, рекла је Грабар Китаровић
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић у Јасеновцу (Фото: Бета/ХИНА)
ЗАГРЕБ – Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић залаже се за јединствену комеморацију у Јасеновцу и то би, каже, била колона заједништва, али и за ново утврђивање истине о томе шта се заправо догодило у том највећем усташком логору у Хрватској савременим методама, што је изазвало реаговања на друштвеним мрежама.
Питање Јасеновца, сматра, не сме бити камен спотицања нити оружје у рукама било кога ко жели да промовише било какву кампању против Хрватске.
Председница је рекла да то није „нимало усмерено против владе и државне комеморације” и позвала Србе и јеврејске организација у Хрватској, да се договоре да наредне године сви заједно иду у Јасеновац и у тишини се поклоне жртвама.
То би, према њеним речима, била прилика да се покаже да је Хрватска зрела да о тој теми из прошлости размишља с временском дистанцом.
„Изузетно добрим у том смислу сматрам предлог челника ХХО-а Ивана Звонимира Чичка о формирању међународног поверенства, с члановима из Србије, Хрватске те међународних стручњака, које би утврдило истину о Јасеновцу”, рекла је Грабар-Китаровић и на тај начин поручила, примећују хрватски медији, да би се и она убудуће придружила тој заједничкој комеморацији и више не би пошту одавала сама.
„У 21. веку модерном се форензиком, медицинском и форензиком документа, може утврдити не само број жртава, што је нажалост увек био камен спотицања и оруђе у рукама разноразних кампања, већ и истина шта се заиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније”, рекла је председница.
Медији преносе да је ова изјава Китаровић изазвала бројне критике твитераша.
Саборски заступник из опозиционог СДП, Бојан Главашевић је написао да сматра да је овом изјавом Китаровић релативизовала холокауст.
„Колинда Грабар Китаровић релативизује холокауст. Јер то је оно што се догађало у Јасеновцу. За утврђивање те истине није потребна никаква проклета комисија. Мицање Китаровић с Пантовчака након ове срамотне изјаве више није питање избора председника Хрватске, него народног ослобођења”, навео је Главашевић.
Огласила се и некадашња премијера Јадранка Косор која поручила да је „заиста непријатно да ће се неке истине о прошлости утврђивати далеко од домовине”.
И професор на Факултета политичких наука у Загребу, Дејан Јовић, остао је прилично шокиран изјавом председнице, па је на Твитеру написао:
„Баш ме занима како би то изгледало када би Ангела Меркел предложила исто за Аушвиц”.
(Танјуг/Политика, 25. 4. 2018)
Categories: Вести над вестима
Govor u Užicu jula 1961. godine
Овај говорник је побио више Срба него Немци, Бугари, Мађари и Шиптари заједно. Једино га је превазишао усташки непоменик чијем народу је говорник наводно припадао.
Какаву гнусну лаж је пласирао — да је 150 хиљада усташа изгинуло у борбама са партизанима!
Иначе, 1961-ва година је била исувише близу дешавањима у Другом Рату тако да ЈБТ није могао бити мекши према ибер-нацистичкој банди, барем не на јавном иступању усред Србије — да се Србљи не досете. Изгледа успео је, јер не досећају се Србљи ни за 1941-45 ни за 1991-1995, чак ни за 1999-ту. О садашњости и да не говоримо. Али, досетиле су се продане душе од 2000-те наовамо, па уместо државе имамо колонију, уместо своје власти сервилне извршиоце диктата страних газда, уместо економије пљачку, уместо морала против природне наказности, уместо својих обичаја и културе холивудске извитоперености и гадости. Далеко смо догурали, ни (ј)Америка нам није равна јер и овде важи закон ”потурица гори од Турчина”.
Народни песник је истински пророковао рекавши ”друмови ће пожелет Турака, ал Турака нигдје бити неће”. Како ствари стоје, ваљало би да их и ми Срби пожелимо, ваљда бисмо се онда досетити ко смо (били).
“Ludi Sofronije каже:
7. март 2015, 08:45 у 08:45
Kad već pominješ “nižu rasu”,pobijenu u Jasenovcu, ne
mogu da odolim a da ta ne podsjetim kom narodu pripadaš:
1) „Hrvati nikada u historiji nisu imali vladara koji je govorio
njihovim jezikom“ (Franjo Josif)
2) „Hrvati to su dronjci“ (Franjo Josif)
3) „Hrvati su izmet ljudskog roda“ (Adolf Hitler)
4) „Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega
ne boje, nego zato sto se nicega ne stide“(Jovan Ducic)
5) „Od svih naroda na zemaljskom saru, Hrvati su najgrozniji“
(Karl Marx)
6) „Boze sacuvaj nas gladi, kuge i Hrvata“(iznad ulaza u
Njemacku katedralu)
7) „Hrvate treba staviti pod starateljstvo“(Teodor Ruzvelt).
Kada je 1848 izbila revolucija u Severnoj Italiji za otcepljenje
od Austrije tkzv. Milanski ustanak, Hrvati su na celu sa
banom Jelacicem poslatida uguse taj ustanak, gde stu pocinili
stravicna zverstva. Tom prilikom Marks i Engels napisali su
sledece stihove:
“Peitschen dies Gesindel in die Donau,
Stäupen fort dies freche Lumpenpack,
Die Bettler, hungrig, ihres Lebens müde,
Ein Schwarm Landläufer, Schelme, Vagabunden,
Kroatenabschaum, niedre Bauernknechte,
Die ausgespien ihr übersättigt Land
Zu tollen Abenteuern, sicherm Untergang.”
Prevod:
“Batinom oterati te bitange u Dunav
Sibajuci odgurati od sebe ovu drsku poganiju
Gladne prosjake, umorne od zivota
Copor begunaca, nevaljalaca, hulja, probisveta
Hrvatska govna ljudskoga roda, niske seljacke slugenjare
Koje je izbljuvala njihova presita zemlja
Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali”
Austrougarski vice-maršal Gherter:
„Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom
obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i
prvenstveno služili za zastrašivanjei represiju nad narodom,
ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj
borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali
protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su
sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i
stizali činili su strahote odkojih se i nama dizala kosa na glavi.
Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi.“
Američki predsednik Hari Truman, posle upoznavanja sa
ustaškim zverstvima kaže: „Hrvati su nezreo narod. Evropa bi
trebalo da ih stavi pod tutorstvo.“
Драган Славнић
Тито о усташкој емиграцији у САД
Позивам читаоце, нарочито млађе, да чују овај Титов говор (у кратком филму горе)
Он је одржан 1961 год у јеку “хладнога рата” између Источног и Западног блока. На слици, поред Тита, стоје Ранковић и Бакарић.
Говорећи у Ужицу, Тито осуђује покушај усташке емиграције у САД да своје жртве – као борце против комунизма – ставе у исту раван као пале америчке војнике и, између осталог, каже :
“зар амерички народ може да изједначи усташке крвнике и америчке војнике пале у борби против фашизма ?”
“амерички конгресмен који се залаже за ту усташку прославу боље би урадио да дође у усташки логор смрти Јасеновац у коме су Павелићеви кољачи поклали стотине хиљада Срба и хрватских родољуба”