Амбасадор САД на обележавању дана општине Горњи Милановац, одговорио на питање како гледа на НАТО бомбардовање СРЈ, од којег су прошле готово две деценије
Кајл Скот (Извор: Новости)
Обележавању дана општине Горњи Милановац присуствовао је и амбасадор САД Кајл Скот који је изразио захвалност у име америчког народа за сва добра дела која су Горњомилановчани учинили за америчку војску у Другом светском рату.
„Американци не могу заборавити сва добра дела која су мештани овог краја учинили за америчке авијатичаре, које су чували и хранили у својим кућама за време Другог светског рата“, рекао је Скот.
На питање како гледа на НАТО бомбардовање, од којег су прошле готово две деценије, Скот је рекао да се труди да кроз свој посао максимално побољша односе српског и америчког народа, те примећује да оно што десило деведесетих не може да промени.
„Готово да је немогуће одговорити да ли је то могло да се избегне. Лоша комуникација између државника довела је до бројних жртава, али са ове временске дистанце не можемо тврдити ко је донео погрешну одлуку. Оно што је најбитније јесте да гледамо напред и да и даље радимо на добрим односима између Американаца и Срба“, истакао је Скот.
(Танјуг/Вечерње новости, 23. 4. 2018)
Categories: Вести над вестима
каже…
… да се приклони другом цивилизацијском кругу…
Технологија је одлична ствар, ако се користи правилно. Технологија је слуга наш, средство комуникације, алат.
Не замена и злоупотреба живота.
Од постанка света, дете се носи девет месеци. Носи га Мајка.
Цивилизацијски круг.
Тројица Срба, Великих, пред људима, милошћу Божјом, дају путоказ „ко има очи да види и уши да чује…. “
И низ Богопомилованих Радника, Ратника, Уметника, животом сведоче исто, путоказују.
+Бог ће помоћи, ако буде имао коме, говорио је блаженопочивши патријарх Павле.
+“Нада нема право ни у кога
до у Бога и у своје руке…“
а милошћу Божјом, нисмо сами ако се Себе не одричемо, а има “брата у свијету, да пожали ка да би помога…”
+СУСРЕТ СА МЛАДИМ РУСОМ У ОПТИНА ПУСТИЊИ
Гледа ме као да се чуди
Што га тако гледам
Хтео би да ми каже
Да он није тај
Кога види у мојим очима
Да је по среди велики неспоразум
Не помишља
Да је огледало
Боље од њега запамтило
Ко је он
И да би ми са лица мога прочитати
И у сузним очима видети
Оно чега ће се сам тешко досетити
Ако се не сети
Као да никад више
Нећемо доћи себи
Ни својој кући
Ни он
Ни ја
(1994.)
civilizational circle, помоћни точкови
https://www.youtube.com/watch?v=jl_9ayxs69A
…”Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…”