Вучић јесте ауторитарац и цео систем настоји да подеси према себи. Али његова идеологија је слаба – мало патриотизма, мало утилитаризма, мало атлантизма… То је више демагогија него целовити концепт, рекао је за недељник „Београдски глас“ проф. Антонић
Слободан Антонић (Извор: Београдски глас)
– Не бих се сложио да интелектуалци недовољно упозоравају на друштвене и политичке проблеме који муче српско друштво. Нас више од сто професора и доктора наука потписало је апел за Косово. Многи интелектуалци као што су Коста Чавошки, Мило Ломпар, Милош Ковић, Милан Брдар, Слободан Рељић и други често пишу и говоре о нашим горућим проблемима. Друга је ствар колико се наши гласови чују, а трећа колико се слушају и послушају, каже у разговору за „Београдски глас“ проф. др Слободан Антонић, социолог.
Да ли су велики медији, они који имају највећу читаност и гледаност, затворени за интелектуалце који су критички настројени или они тамо немају приступа?
Јесу, затворени су. Али свако ко хоће да сазна наше мишљење може да нас нађе на интернету. Ја, рецимо, сваког уторка пишем колумну за сајт „Стање ствари“, а претходне две године писао сам за сајт Фонда стратешке културе, док га нису угасили. Од 2015. године објавио сам више од сто анализа и коментара. Свако ко хоће може да прочита шта ја мислим о Александру Вучићу, Синиши Малом, изборима, опозицији, Косову и осталим актуелним темама.
Ипак, чини се да политичари не хају много за оно што критички настројени интелектуалци пишу или говоре!
То што политичари на власти или пак њихови бирачи не маре за наша изнесена мишљења и ставове није до нас. Ми говоримо слободно и отворено оно што мислимо, упозоравамо и саветујемо, а народ нека сам одлучи о својој судбини.
Демагогија уместо концепта
Закон о лустрацији код нас никада није примењен, па сада опет игру воде они који су нам некада раније направили велику штету. Колико би наша ситуација сада била другачија да је лустрација спроведена?
Код нас је лустрација била немогућа јер смо имали два „стара режима“, један је Милошевићев и други комунистички режим. Како сте могли да лустрирате Ивицу Дачића или Александра Вучића а да не лустрирате и Латинку Перовић, која је била секретар Комунистичке партије Србије, дакле, једне тоталитарне партије? Али Латинка је „мајка друге Србије“, ко је њу смео да такне?! Зато није било лустрације.
У нашој земљи на делу је управљање страхом, односно систем владавине базиран на манипулацији страхом. С једне стране, стално се хвалимо да смо много храбар народ, а дозвољавамо да се нама влада утеривањем страха. Откуд та дволичност и толики страх у народу?
Тачно је рећи да се код нас влада и корупцијом, а не само страхом. Режим се труди да корумпира кога год може, од уметника до бирача – пензионера. Кога не купи, гледа да га застраши.
За мене је много већи преступ кукавичлук елите него бојазни обичних људи. Чега има да се боји редовни професор? Да ће га пре времена отерати у пензију?!
А чега се плаши обичан човек?
Обичан човек, поготову онај који је сиромашан, боји се за сваки динар који има. Он зна да је за њега хиљаду динара мање месечно опасност да се спусти испод границе између ситости и глади.
Зато немојмо замерати сиромашнима што продају своје гласове за две хиљаде динара. Можда бисмо и ми на њиховом месту урадили исто ако бисмо са те две хиљаде нахранили породицу.
Како оцењујете владавину Александра Вучића? Неки сматрају да је реч о аутократији, други да је исправније говорити о диктатури, шта ви мислите?
Вучић није диктатор. Он је гурнуо нашу нејаку демократију у режим који се у науци назива изборни ауторитаризам. Али то је још далеко од тираније или деспотизма. Вучић јесте ауторитарац и цео систем настоји да подеси према себи. Али његова идеологија је слаба – мало патриотизма, мало утилитаризма, мало атлантизма… То је више демагогија него целовити концепт. А на импровизацији не може да се гради озбиљна и дуговечна власт.
Зато и мислим да је Вучић у суштини тек оперетни самодржац. Он се непрестано бије у прса и прети. Али суштински, он је слабић и малограђанин у политици. Он нема храбрости нити за неко велико добро, нити за неко велико зло. И добро је што је тако.
Разговарала: Раденка Марковић
(Београдски глас, 18. 4. 2018)
Categories: Преносимо
Кукавица и губитник, јалов у мисли, речи и делу, подмукао и ушкопљен страхом, осујећен безвредношћу, вучић је постмодерни црвени буржујчић који је свој талант закопао у болесној, бесној жељи да га не умножи, на гумну ђавољем где је тикве посадио, и хули на Бога како је талант у енглеској гвожђари лично сам исковао и себи даровао, те уложио у заједнички ” бизнис ” са рогатим… Мртва душа, просто речено, која је себе сама за ђавола откупила, талантом са којим ништа друго и није знала ни умела учинити…
…тај обични како каже Антонић сиромашан човек и држи Вучића на власти..то је тих 1.5-1.8 милиона његових гласача..и по мени се кривица оних који због 2000 динара гласају за Вучића не може релативизовати…зато треба јасно рећи да су они који држе Вучића на власти и на тај начин саучествују у упропашћавању Србије сиромашан слој Србије, велика већина пензионера и радници јавних предузећа на њиховим списковима сигурних (купљених послом ) гласова…и преко њих ће дотични владати још дуго..дуго..на коначну пропаст Србије..дај Боже да грешим..
С. Aнтонић: “То што политичари на власти или пак њихови бирачи не маре за наша изнесена мишљења и ставове није до нас. Ми говоримо слободно…”
То је делимично тачно. Али, такве анализе допиру до занемарљиво малог, практично увек истог броја грађана који то махом већ мање-више знају. Начин на који опозиција комуницира с просечним грађанином се видео када је Бели Прелетачевић добио више гласова на оним изборима него странке које имају знатно бољу организацију, више новца и дуго постоје. Да је још имао шта да каже, предлог одговорне и озбиљне политике …
Радим у државној установи с 90 посто запослених с факултетом. 90 посто тих 90 посто не зна ништа о нашим политичким аналитичарима, ни ко су, ни шта и где пишу … Како и чиме допрети до њих је први задатак за размишљање и решавање …
Не чини се велико или мало зло из храбрости, јер је храброст врлина. За велико добро она је неопходна.
Фромовским језиком речено, Вучић је малограђанска кукавица садо-мазохистичког карактера, која се садистички односи према слабијима, а мазохистички према јачима.
Ако народ одлучи да поврати од себе отуђену храброст, самоповерење, самобитност и понос, склониће га заједно са западним колонизаторима и створиће могућност да живи достојно човека.
Да ли ће ова власт сама да се уруши, или не? Свакако да неће!
Она ће трајати све док то дозволе они који су је креирали – тј. Запад. Када је сруше, после ње доћи следећа – опет по вољи Запада.Таква је природа ствари на “Западном Балкану“, што је резултат прећутног споразума Москве и Запада. Раније је то била “Јалта“ – а сада су се линије разграничења (на Исток, а у корист Запада) помериле на Црно Море, и то вам је то… А, докле, и у ком смеру ће се померати – показаће време. Мене то мало интересује. Ја сам стоик.
Нешто друго ме је заинтересовало – а то је назив новина онако како је наведен на “Стању Ствари“, којима је г-дин Антонић дао овај интервју (Београдски глас, 18. 4. 2018). Нисам их познавао – па одох на претраживач са питањем “Београдски глас“, и нађох да ту нема српског писма, нема чак ни алтернативе да се на српску ћирилицу пређе – све сама гајевица- или како се у српском језику та гадост већ зове. Мада се представљају као нека алтернатива савременој булументи на власти, то су у најбољем случају неки “БеограЏани“ из савременог “круга двојке“, кога се ја, између осталог, због њиховог занемаривања и потискивања српског писма, као урођеник предратног “круга двојке“ стидим и гадим.
Било би ми занимљиво да чујем недвосмислени став г-дина Антонића о месту српске ћирилице у јавној комуникацији, као и његовим разлозима давања интервјуа овим БеограЏанима.
“Вучић није диктатор. Он је гурнуо нашу нејаку демократију у режим који се у науци назива изборни ауторитаризам. Али то је још далеко од тираније или деспотизма. Вучић јесте ауторитарац и цео систем настоји да подеси према себи. Али његова идеологија је слаба – мало патриотизма, мало утилитаризма, мало атлантизма… То је више демагогија него целовити концепт. А на импровизацији не може да се гради озбиљна и дуговечна власт.”
И још “Он нема храбрости нити за неко велико добро, нити за неко велико зло. И добро је што је тако.”
Метафоре > неодређеност – лаж.
Критика > трпљење – благонаклоност.
За тиранина су послушници најбољи поданици.
Владаће АВ таман толико дуго док се деси да Срби престану да јајаре:
За 2000, пакете, сендвиче и аутобуске туре, за радна места, за 5% повећања бедних пензија, за плате од 25000, за пелене које добијају џаба да би их носили на радним местима.
Док буду трепели СНС силеџије који су мали богови, лопови, силоватељи жена, дилери дроге, лажни доктори наука, професори, док будујајарили са таквима Срби ће живети овако и још горе.
Да ли смо заслужили боље?
Нисмо сигурно јер смо постали народ недостојан свога имена и предака.
Објашњавање “какав је Вучић”, зашто га трпимо, ко и зашто га одржава на власти, су мање-више јалов посао.
Два су питања значајнија:
1. Зашто смо у опште дозволили да дође на власт? Односно, зашто смо дозволили да претходно Тадић (Јеремић, приде) дође на власт? Вучић спроводи буквално исту политику као Тадић (+ Јеремић), само бруталније, сировије, драмосерније.
Имали смо Коштуницу који је спроводио тачно онакве политике за које се већина људи, па и присутни “дискути”, иначе залаже. Пустите рационализације и изговоре. За изговоре има адекватна пословица. Коштуница је радио како ми мислимо да треба да се ради, али нама то није ваљало, па смо га срушили?! Која је то шифра? “Биполарни поремећај”, “схизофренија”, шта ли…? Па шта сте мислили, чему сте се надали, шта ће нам се лепо догодити кад отерамо Коштуницу као пса и прихватимо Тадића са дијагнозом, зато што је “леп и млад”, Клуни такорекућ’? О Јеремићу са визијом да не причамо. Да вам освежим сећање, Јеремић је ономад пророковао да ће Србија 2012 године бити у ЕУ. Јавило му се. Па је зато, због визије, преместио питање Космета из УН у ЕУ.
Шта се даље могло очекивати него да за лидера добијемо габаритнијег државника са јачом шифром?
2. Није спорно да ће Вучић и његов СНС отићи са политичке сцене. Ником ту није до политике. Они се политиком баве зато што морају, не зато што воле. То су људи о свом послу. Њихова странка, њихова власт, је “пирамидална”, као некоћ банке Језде и дафине.
Трагично је што ће након њих Србија личити на предео са Марса или неку тазе изровашену блискоисточну џамахирију. Неће имати ко ни да пита “Има ли овде Срба?”.
И ко ће Вучића заменити? Ана Брнабић или Вук Јеремић? Као да има разлике? Може и Сергеј Трифуновић или Лав Пајкић. Све може, ништа не смета.
Једино је сигурно да озбиљног државника немамо. А и да се појави ми би га, управо ми, сравнали даском по глави, како учинисмо са Коштуницом.
Zapadne obaveštajne službe su izvršile pravi izbor koga će dovesti na vlast nakon Koštunice i Tadića, jer im prvi nije odgovarao zbog patriotizma i hrabrog pokušaja zaštite nacionalnih i državnih interesa, a drugi, jer je samo delimično i sporo ispunjavao njihova očekivanja u sprovođenju programa na rastakanju i pljački Srbije, kao i svestranog ponižavanju Srpskog naroda, pa su se odlučile za bolesno ambicioznog Vučića, spremnog na svaku gadost zarad vlasti. Pokušaj da se njegov način “vladavine” uklopi u neki teoretski tip vladavine je zaludan posao, jer je Vučić običan klovn, ili marioneta, koji ništa ne uradi bez naloga zapadnih mentora. Posebno je veliki problem, za nekog sa toliko dobijenih neustavnih ovlašćenja, kada jasno ispoljava da je mentalno nestabilna ličnost, sa mnogim simptomima psihijatrijskih bolesti. Način njegove vladavine je kreiran od strane zapadnih savetnika, a glavni argumenti su mu: laži i prevare o navodnim “uspesima” u svim oblastima; nerealnim obećanjima, koje ne ispunjava; agresivna medijska kampanja po medijima koje kontroliše, uz podršku hora lajavaca, kako u svom okruženju, tako i u medijima; medijski mrak i hajka za sva kritička mišljenja; neprekidno držanje pažnje javnosti na: vanredne izbore, koalicione partnere, sastavljanje vlade, rekonstrukcije vlade; i još mnogo toga. Ono što je najveće zlo za Srbiju je obesmišljavanje rada parlamenta i totalna kontrola pozicije od strane Nemačke, a tzv. opozicije od strane SAD i Engleske. Dešavanja sa susedima, kao i odnos sa zapadnim zemljama su uglavnom u funkciji stvaranja toplo-hladnih događanja, koja bi trebalo da Vučiću pomognu da prevari građane Srbije, da je za njihovo dobro da Kosovo dobije stolicu u UN. Bojim se da će Vučić uspeti u tome, jer realno niko ne pruža organizovan i jak otpor toj veleizdajničkoj politici.
“Ова власт ће сама да се уруши”. У то верују и наивни грађани Црне Горе кад је реч о њиховој власти. Верују већ дуго. Више од 20 година. Од часа кад су покрадени председнички избори 1997.
Неће се она ”сама урушити”. Могу је ”урушити” они који су је инсталирали, али сама – НИКАКО! Онима који суштински владају нама (Америци дакле) у интересу је да ми пливамо у г….ма до браде, али није да се,боже не дај – удавимо. Уколико нешто крене по злу, ту као запете пушке чекају Ђилас, (умало не рекох Моша Пијаде:), Саша Јанковић и на жалост Јеремић..
”За мене је много већи преступ кукавичлук елите него бојазни обичних људи.” Ово је још један нонсенс, или, што би рекли Срби Contradictio in adjecto. Каква је то елита која је кукавичка?!
Ми немамо елиту, то је права истина. Болна истина, али док се са њом не суочимо нећемо бити у стању ни да реално сагледамо околности у којим се давимо.
Да је Србија од сланине, све би брже ишло.
“Beogradski Glas“? Вица ради послао сам мој коментар на интервју са г-дином Антонићем са Стања Ствари и на њихов сајт – тај коментар је у суштини њима “прст у око“ – мислио сам да га неће објавити, али ипак јесу, јер вероватно га нико из редакције није ни прочитао. Занимљиво је ово: на њега нема ниједног коментара – наравно ни позитивног, али ни масе негативних које сам очекивао, као ни икакве реакције, ни протеста на његов садржај, јер би требало да их вређа. Шта нам то казује? Ма, очигледно – чак ни сами BeograDŽani не читају тај свој “Beogradski Glas“. Инвеститорове паре у њега су очигледно бачене.