А русофобија је увек била и србофобија. То је просто тако: онога ко у то не верује брзо ће уверити сами русофоби и њихови спонзори
Владимир Коларић
Од српских гори су само руски русофоби. А српски су најгори онда када су само „добронамерни“ и указују на ирационалност односа једног дела српског народа према Русији, позивајући се на „реално стање“ и на то да политиком управљају интереси а не емоције, а да ту није изузетак ни Русија.
У њиховој интерпретацији „русофилија“ је увек ирационална, манипулативна и митоманска, при чему под русофилију подводе све што није отворена, цивилизацијски (цивилизаторски) усмерена русофобија. За све што не одговара расистичкој беди презира према свему што није Запад.
Ова бедна провинцијална и слугерањска стратегија код нас је историјски етаблирана од оног дела комунистичке номенклатуре који се после сукоба са Совјетским Савезом приклонио промовисању америчких безбедносних интереса, и за то, заједно са својим потомцима, био богато награђен. Ова појава је имала нарочито добру прођу у војним и дипломатским круговима, при чему је култура било њено моћно оружје. И била је улазница за све оне који су, у културним, академским, безбедносним и дипломатским круговима у приклањању тој стратегији видели шансу за своје напредовање на врло контролисаној лествици друштвеног успеха.
А русофобија је увек била и србофобија. То је просто тако: онога ко у то не верује брзо ће уверити сами русофоби и њихови спонзори. Ако, наравно, то смеју или – још горе – ако су то још у стању да виде.
Један од тих „добронамерних“, високи функционер СПО, управо је после свог боравка у Русији кренуо да на (председниковим речима) „америчкој телевизији“ освешћује Србе, како би се многи „русофили разочарали у Русију“, само да је посете.
Али он је ионако припадник странке која се залаже за улазак Србије у НАТО, а телевизија је, као што рекосмо, „америчка“, па му је то у опису посла.
Али шта је са онима који само позивају на мир, изједначавајући агресора и жртву, право на одбрану и самоодржање са правом на робовласничку доминацију целим светом? Шта је са „непристраснима“ и „реалистичнима“? Шта је са свима нама који релативизујемо садашњу заоштрену ситуацију, избегавајући да ствари називао својим именима? Па и непријатеља непријатељем, а агресора агресором. И право на самоодбрану и постојање правом на самоодбрану и постојање. Због тога да нас не назову националистима, фашистима, ратнохушкачима, или – најгоре од свега – русофилима. Како не бисмо били искључени из цивилизације и, наравно, апанажа.
Ирационалност и митоманијски занос српског западњаштва мора бити превладан у смеру озбиљне одговорности елита за судбину и напредак народа, као и одговорности сваког појединца за сопствену судбину и судбину заједнице.
Нисмо више мала деца којима је потребан добри западни татица да нас води за руку и повремено, за наше добро, пљесне прутићем.
На крају, научимо се нечему и од русофоба, који својом немоћном мржњом само величају Русију. Они репрезентују став по ком ако Русија није рај на земљи, онда није ништа, онда је пакао. Од Запада се тако нешто и не очекује. Очекује се само да добро нахрани наше лење елитне гузице.
По било коју цену за све око нас.
Е, па то је она слабост која се мора победити.
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.
Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем
Љубим Русију безусловно, љубим је јер сам Србин, љубим је зато што стављам правду изнад користи, а племенитост испред тренутног задовољства, љубим Русију јер смо тело Једне, Свете, Саборне, Апостолске Цркве, љубим Русију јер верујем, љубим Русију јер је љубав за Русију благодат и благослов, псалам и молитва, трагичност и литургичност, метаноја и есхатон…Љубим Русију, Србију љубим, Православље и највећма Бога Свемилосног, јер ако љубави немам, ништа сам…
Русофобија је само одраз западо-филије. А љубав према Западу је логична, то је једна врста стокхолмског синдрома. Довољно је да је неко моћан, зао и опасан – па да га заволиш, у јадној нади да неће првог тебе који га волиш. Али то је механизам привлачења љубавника Запада: показати моћ, суровост и неумољивост – и тужних заљубљеника одасвуд!
И страшно се плаше: да русофили нечим не изнервирају Звер, јер нису најсигурнији да су обезбедили њену љубав и милост.