Како год да окренемо, популациона политика се своди на:
– политичко-економску одредницу (односно да ли је степен сигурности у окружењу и степен животног стандарда становништва на разини која гарантује достојанствен живот), и
– на морал и одговорност као одредницу степена свести појединца.
За овај први део је одговорна власт, али када је други део у питању није ми јасно зашто се све критике упућују на одлуку, вољу и слободан избор жена док се заборавља да је, биолошки посматрано, период плодности краћи код жена него код мушкараца, као и да ти исти мушкарци имају методе за привремену или трајну контролу плодности. Овде пре свега мислим на вазектомију као трајно решење које омогућава несметано уживање у љубавним ужицима сваке врсте без опасности да се тај ужитак угрози одговорношћу због трудноће, односно касније детета.
Не бих ја сада на тему ко је овде дискриминисан, да ли жене или мушкарци, али ме насмеја догађај из окружења.
Наиме, једна лепа и млада девојка склона лагодном животу без много труда, била је у вези са ситуираним и срећно ожењеним оцем двоје одрасле деце, који се трудио да кроз ванбрачне љубавне ужитке убере плодове своје пословне успешности и сатова проведених у теретани, па је трудноћом покушала да убрза промену планова, односно реализацију обећања у тренуцима највеће страсти. Е сад, покушавала је она то и раније али се господин „срећно ожењени“ батргао па су неколико пута и прекидали а, како је млада и лепа, догодило се да се понеко и сажалио па одлучио да је утеши у тренуцима самоће.
Прави шок за младу даму је уследио када је, сва разнежена и срећна, објавила да је трудна, јер је уместо да капитулира и падне на колена „успешни и срећно ожењен“ откачио без пардона и сутрадан мејлом послао писмо, потписано од адвоката, у коме стоји да је урадио вазектомију, уз приложену потврду клинике на којој је захват извршен.
Па сад ви одлучите ко је дискриминисан…