Свако може за себе да процени да ли је за једну Немачку важније да протера четворо руских дипломата или да обезбеди снабдевање гасом за следећих неколико деценија
Немачка дала дозволу да се гради гасовод „Северни ток 2“ (Фото: Новости)
Једна од главних тема Запада тренутно јесте „случај Сергеја Скрипаља“ (Сергей Скрипаль.) То важи и за Немачку. Но, има и знатних разлика у тону, у начину, како се о томе извештава. Док у англосаксонској штампи ово је само још један случај, где могу да се у пуној мери медији искажу у својој традиционалној, вековној енглеској русофобији, дотле многе друге европске земље ипак не иду тако далеко. Не само Грчка и Кипар, „православне братске земље“, већ и многе друге, за многе неочекивано, нису стопроцентно стале на страну Лондона и Вашингтона.
Рецимо, једна Аустрија. Службени Беч отишао је чак тако далеко да је јавно оптужио Лондон, како врши притисак на Аустрију да се солидарише са акцијом Британије против Русије. Тако аустријски „Курир“ („Kurir“, 29. März 2018) истиче чињеницу да је Аустрија одбила („Weigerung Österreichs … russische Diplomaten auszuweisen“) да протера руске дипломате. Овај став поновио је и аустријски канцелар Себастијан Курц. А министар спољних послова те земље Кнајсл (Karin Kneissl) била је јасна: „Тек када Лондон предочи кључни ланац доказа“ („eine schlüssige Beweiskette“), који би јасно говорио о умешаности Русије у случају тровања Сергеја Скрипаља у енглеском градићу Salisbury, тек тада Беч може да се реши на акције против Москве.
У акцију протеривања руских дипломата нису се укључиле и многе друге земље Европске уније, или су на то пристале само симболично. Или, да будемо сасвим прецизни, чак 12 земаља Европске уније, од 27, није прихватило предлог Лондона да протера руске дипломате.
Јулија и Сергеј Скрипаљ (Извор: Политика)
Наравно, очи посматрача упрте су пре свега у Немачку, најјачу економску силу на европском континенту. Лондон се жали да је Немачка протерала само четири руска дипломате. Са друге стране многи немачки водећи политичари верују, да Немачка није требала ни тај потез да повуче. Један од најутицајнијих немачких дневних листова „ФАЦ“ („FAZ“, 29. März 2018) преноси изјаву Штегнера (Ralf Stegner), заменика председника Социјалистичке партије – СПД (SPD). Штегнер је критиковао понашање Запада према Русији … после напада отровом („Umgang des Westens mit Russland … nach dem Giftanschlag“). СПД је иначе друга странка по величини у Бундестагу и она је такође коалициони партнер владе Ангеле Меркел. Штегнер каже да протеривање руских дипломата није нимало мудар потез, јер он „може много и нама да нашкоди“ („die uns noch sehr schaden kann“). Он је, разуме се, показао разумевање за солидарност са Лондоном. Но, истовремено Штегнер захтева да најзад Лондон покаже конкретне доказе где би се јасно доказала руска одговорност („dass endlich konkrete Beweise für die russische Verantwortung“). У центру пажње, како верује овај немачки политичар, ваља да стоји способност Запада да се разговор са Русијом не прекине.
Слично је 28. марта 2018. за радио „Deutschlandfunk“ изјавио и Ерлер (Gernot Erler). Он је у име немачке владе задужен за односе са Русијом. Ерлер се пожалио како се на Немачку врши притисак да се солидарише са Лондоном, а против Москве. Бивши комесар ЕУ Ферхојген (EU-Kommissar Günter Verheugen) такође је критиковао потезе ЕУ и Лондон због протеривања руских дипломата.
Никола Н. Живковић
Један од најугледнијих немачких политиколога Александр Рар (Alexander Rahr) био је још одређенији. Рар води Немачко друштво за спољну политику. Рар је познат по неколико својих изјава: „Американци су Немцима ампутирали мозак“ („Die Amerikaner haben den Deutschen das Hirn amputiert.“); и „Није добро да се Немци свакодневно повлаче за уши… са непрестаним подсећањем на Холокауст“ („Deutschen … den Holocaust ständig unter die Nase reibt.“). У „Шпигелу“ („Spiegel“) Рар је изјавио да и даље стоји при својој изјави да владавина Путина представља далеко аутентичнији глас народа него што је то био „демократски хаос“ под Јељцином.
Поводом тровања руског агента у Британији, интересантно је читати и глас народа, које човек може да прати у коментарима и блоговима, слободно, без цензуре. Од бројних прилога, спомињем само један, који ништа не тврди, већ поставља просто питање: „Када се један политичар из Лондона или Вашингтона икада за нешто извинио? („Wann hat sich je ein Politiker aus London oder Washington für irgendetwas entschuldigt?“). При томе коментари читалаца најчешће подсећају на случајеве Садама Хусеина, Слободана Милошевића и Гадафија.
Ово су теме које доминирају на насловним странама. Међутим, често је много интересантније што стоји, мање масним словима, у рубрици под „економија и привреда“. Тако „Шпигел“ („Spiegel“, Dienstag, 27. 03. 2018) обавештава јавност да је Немачка дала дозволу да се гради гасовод „Северни ток 2“. („Der Bau der Ostseepipeline Nord Stream 2 ist genehmigt worden.“). Он ће директно, преко Балтичкога мора, да повеже Русију са немачком луком Штралзунд. Када пројекат буде реализован, гас ће се транспортовати директно из Русије преко Балтичког мора до Немачке.
Гасовод треба да буде дуг 1200 километара. Главни руководилац радова Ланге (Jens Lange) одушевљен је одлуком немачке владе. Главни лобисти против овог заједничког немачко-руског пројекта су Сједињене Државе. Оне су уз помоћ својих вазалних држава, балтичких земаља, Украјине, Румуније и Пољске, месецима агресивно водиле кампању да до тога пројекта не дође. Укратко, ова одлука представља још један пораз Вашингтона и Лондона. Анлосаксонцима није пошло за руком да спрече изградњу Северног тока 1. Изгледа да су на добром путу да и у случају Северног тока 2 доживе пораз. Тако Немачка, и поред гласних изјава да је солидарна са Лондоном и Вашингтоном у погледу „случаја Скрипаљ“ – енергично брани своју позицију када су у питању њени конкретни, витални економски интереси. Словом, сваки читалац може за себе да процени, да ли је за једну Немачку важније да протера четворо руских дипломата, или да обезбеди за следећих неколико деценија снабдевање гаса, који је од кључне важности за функционисање њене привреде.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Слобода, 3. 4. 2018)
Categories: Преносимо
Веома значајна тема. Између осталог, показује колико наши “политичари” примитивно разумеју гео-политику и колико су недорасли тако компликованим и деликатним односима.
Међутим, у напису нису наведени сви фактори или “аспекти”, а тичу се директно нас. Па ево, као прилог…
http://nimbusovpodrum.blogspot.rs/2017/08/892.html
иди, бре
О србима и Немцима, наша главна адреса.
«Немцы сегодня живут и без Кенигсберга… Но немцы — одно, а нам, сербам, далеко до немцев. Настолько, насколько мне далеко до Ангелы Меркельи Герхарда Шредера, настолько остальным сербы далеко до немцев, которые с помощью работы достигли сегодняшних успехов», — утверждает Вучич.
https://eadaily.com/ru/news/2018/04/04/vuchich-sravnil-kosovo-s-kenigsbergom-i-zayavil-chto-serbam-daleko-do-nemcev
…”Немци су својевремено остали без Кенигсберга, који се данас зове Калињинград, а Срби некако нису у стању да се одрекну Косова, изјавио је председник Србије Александар Вучић…”
Коме се не свиђа прича, има цртани филм, Ј политику.
Ice Age,
…”Scrat’s epic pursuit of the elusive acorn catapults him into the universe where he accidentally sets off a series of cosmic events that transform and threaten the Ice Age World. To save themselves, Sid, Manny, Diego, and the rest of the herd must leave their home and embark on a quest full of comedy and adventure, traveling to exotic new lands and encountering a host of colorful new characters…”
Sid
http://media.comicbook.com/2016/05/iceage-collisioncourse-184124.png
Одличан чланак Николе Живковића.
Посебно зато што је погодио да ће Немачка, и поред страшних притисака из САД, кренути у изградњу Северног Тока 2. Овај гасовод ће заобићи Украјину која је систематски саботирала проток руског гаса у Европу. Осигураће Европи потребну енергију а Русији сигуран и знатан приход. Створиће можда услове за уједињење европске технологије и руских природних богатстава.
Недавно – скоро у исто време – на челу две најјаче европске државе потврђени су досадашњи председници Ангела Меркел и Владимир Путин, потврђени су стабилност и сигурност. Она говори руски, он немачки, не треба им преводилац.
А где смо ту ми ?
Мислим да би Србија требало да гради што бољи и што чвршћи однос са Немачком – најјачом и најбројнијом европском земљом ослањајући се на скоро милион Срба који живе и раде у германским земљама.
Пре три дана, 18 маја 2018, Ангела Меркел је посетила Владимира Путина у руском граду СОЧИ. Разговарали су у четири ока, без преводиоца, о Ирану, Украјини, Сирији и наравно, о гасоводу Северни Ток 2 (Nord Stream 2), чија је изградња кренула.
Може се замислити бес Вашингтона. Или Лондона који је измислио “Случај Скрипаљ” да би понизио Русију. Британски министар спољних послова Борис Џонсон је чак потврдио да ће Путин користити светски фудбалски куп 2018 за своју промоцију као што је Хитлер користио олимпијске игре у Берлину.
Није искључено да британски фудбалери не дођу у Русију што ће бити још један доказ да политика гуши спорт.
Србски фудбалери ће у “групи Е” играти против Костарике (17 јуна у Самари), против Швајцарске (22 јуна у Калининграду) и против Бразила (27 јуна у Москви).
“Сасвим случајно”, недељу дана после учетириока састанка Меркел-Путин у Сочију, Европска Унија и Гаспром су постигли споразум који гарантује доток руског гаса у Европу.
САД су посебно бесне што је Гаспром ослобођен казне због монопола на тржишту. За разлику од Гугла и Епла, који ће ту казну платити.
37% европског гаса стиже из Русије.