Шкељзен Малићи, косовски публициста, Соња Бисерко из Хелсиншког одбора, али и Марко Јакшић, из покрета Отаџбина, деле исти утисак, иако са различитих полазишта, да је инцидент са хапшењем Марка Ђурића у Косовској Митровици инсцениран
Фото: ФоНет/АП
– Ђурић је имао седам, осам телохранитеља кад је дошао на КиМ, спавали су у сви у Студентском центру. Пратио га је и Милан Радојичић са својим жестоким момцима, који сеју страх по Северу кад се спроводе локални избори, а да нико није ни прстом макао кад су припадници РОСУ хапсили Ђурића. Од 1999. био сам на свим важнијим догађајима кад су Срби хапшени на северу КиМ. Ово је први пут да нико није заштитио високог српског званичника. Друго, тај састанак у оквиру унутрашњег дијалога организован је педесетак метара од Бошњачке махале, као да је неко намерно жртвовао Марка Ђурића, чиме су понижени не само Срби на северу КиМ, него и српски народ и држава. Питање је шта су радиле безбедносне службе. Ђурићево брутално хапшење је, ма како он овде на терену био непопуларан, брука за све и дебакл Вучићеве националне политике на Косову – каже Марко Јакшић.
Све ово Марко Јакшић, из Народног покрета Срба са КиМ Отаџбина, наводи као нејасне ствари у одговору на питање Данаса како објашњава да су Ђурићевом хапшењу претходили вишедневни технички преговори у Бриселу у којима је и шеф Канцеларије за КиМ учествовао, као и сусрети председника Србије и Косова. Јакшић сматра да су косовски специјалци ухапсили само Ђурића зато што „његов статус министра има важније место у политичкој номенклатури, него саветничка позиција Николе Селаковића“, као и да се „ипак водило рачуна да је реч о саветнику председника републике, чији је однос са Хашимом Тачијем последњих година од политичког супарништва прерастао у пријатељство“.
Према Јакшићевој оцени, „окупљање Срба код моста после Ђурићевог хапшења више је личило „на парастос него на отпор једици РОСУ“. Упитан да коментарише подршку на друштвеним мрежама коју су многи косовски Срби дали акцији јединце РОСУ, позивајући да ухапсе и Вучића, Јакшић каже да су „људи схватили да је све ово превара и подвала – све те Ђурићеве приче о победи над Приштином од пет према нула, трујумфима за које је проглашавао гашење институција Србије на КиМ“.
– Одлуком да изађе из Владе Косова и сама формира заједницу српских општина Српска листа и председник Србије упали су у контрадикторност, јер нисмо чули да ли ће и њени посланици напустити косовски парламент или да ће у њему бити против актуелне косовске владе. Све док њени посланици подржавају владу Рамуша Харадинаја у Скупштини Косова, као што је био случај са недавним изгласавањем Закона о ратификацији демаркације са Црном Гором, за који је неопходан глас дала Српска листа, косовска политика Александра Вучића биће обично шибицарење. Вучић и Српска листа руше Харадинаја и Тачија, само ако ускрате подршку њиховој влади, закључује Марко Јакшић. Он указује да је најава Српске листе о самосталном формирању ЗСО „обична магла, јер је и у Бриселу речено да се не знају њена овлашћења и контуре, што Приштина користи као изговор да одлагање њеног формирања“. Јакшић тражи да председник Српске листе Горан Ракић и Александар Вучић појасне да ли ће „та ЗСО бити у оквиру правног система Србије или самопроглашене државе Косово и ко ће, како и на чијим изборима бирати српске представнике у њој“.
– Проблем је што је Српска листа некомпетентна и што Вучић води делегатску политику. Војислав Коштуница, покојни Зоран Ђинђић и Борис Тадић окупљали су најумније Србе са КиМ да се саветују, а ми смо имали право на различито мишљење од званичног Београда. Косовски Срби су тада били партери Владе Србије и заједно са њим креирали политику, а не као сад слепи послушници нечије дилетантске политике. У Коштуницино време било је непојмљиво да неко ухапси Слободана Самарџића, пре би Срби могли да стигну на Марс – наглашава Јакшић.
Према његовим речима, у Косовској Митровици јуче је било мирно, а „барикада на аутопуту Косовска Митровица – Рашка, коју је поставила актуелна власт у Београду, понижена хапшењем високог владиног службеника, трајала је само пола сата“.
– Барикаде се не постављају без конкретног циља и захтева. Све друго је доказ инфериорне политике због које вас нико не цени. То је као са обећањем званичног Београда после убиства Оливера Ивановића да неће наставити бриселске преговоре с Приштином док ће не нађе Ивановићев убица, од чега се већ сутрадан одустало – напомиње Јакшић.
Све оно што део јавности мисли у Србији, да је цео сукоб и напетост на северу Косова изрежиран и смишљен искључиво за потребе довођења у заблуду српске јавности, од стране председника Александра Вучића, исто мисли и део јавности на Косову, али у обрнутом смеру – да је тамошњи председник Хашим Тачи смислио представу за манипулисање грађанима Косова. Саговорници Данаса из Београда и Приштине, Соња Бисерко и Шкељзен Малићи, истичу да из ове изрежиране и опасне ситуације за обичне људе обојица лидера имају директне и личне користи борбе и опстанка на власт на властитим политичким теренима.
Теорије о томе због чега се прибегло овом изрежираном сукобу и која велика светска сила стоји иза тога различите су, али у игри су, разуме се, Америка и ЕУ, с једне, односно, Русија, са друге стране. Тако косовски политички аналитичар Шкељзен Малићи оцењује за наш лист да се не може са сигурношћу знати шта се хоће да постигне овим поступком, али наводи неколико теорија, међу којима је и она да су се Вучић и Тачи договорили о свему током недавног боравка у Америци и сусрета са тамошњих званичницима.
– И овде на Косову се углавном сумња да је све намештено, али је, наравно, мотивација другачија. Тачи се оптужује да је инструментализовао целу ситуацију да би онда прогурао ЗСО. Друга спекулација је да је реч о америчко-британском сценарију где, свакако, Тачи има своју улогу, а вероватно и Вучић јер су њих двоје у исто време били у САД, где су нешто договорили. У оквиру тих претпоставки, спомиње да се чак договор није директно тицао Косова, већ глобалнијег циља, а то је кажњавање Русије. Русији се ставља до знања да нема места на Балкану. У том смислу, саговорник нашег листа наводи то што су Албанија и Македонија протерали руске дипломате.
Он, међутим, додаје да је тешко спекулисати о овој теми, јер нема ничега опипљивог и несумњивог, осим да је, како каже, премијер Косова Рамуш Харадинај, од када је сукоб настао, потпуно ван игре и нема га нигде. Онда се одједном вратио и рекао да неће дати оставку, подсећа саговорник нашег листа.
– Завршио је демаркацију са Црном Гором и сада ће му вероватно рушити владу – оцењује Шкељзен Малићи.
Саговорник Данаса истиче и се све може посматрати у светлу „истеривања зеца на чистину“ – да се Вучић изјасни да ли је за Европу или Русију. ЕУ жели да реши питање Косова до краја године, а Американци су рекли до 2019. Ово, дакле, сматра Шкељзен Малићи, може бити и начин на који Вучић припреми грађане Србије за коначно решење, које ће бити у складу са оним што од њега тражи Унија. Такође, саговорник Данаса, наводи још једно тумачење целе ситуације у смисли тога да је акција можда припрема да се уклони Милан Радојичић, јак човек са севера Косова.
Према мишљењу Соње Бисерко, тешко је претпоставити шта Вучић и Тачи желе да постигну овом акцијом, осим да се она оцени као врло лоша и незрела.
– Запањена сам неозбиљношћу и неспособношћу Вучића да се издигне изнад просташтва и провинцијалног погледа на политику. Мислим да је Вучић схватио да нема поделе, да у том смислу не може ништа да добије, па сада на овакав начин приказује себе као жртву. Почињем да сумњам да ли Вучић уопште схвата да је ово ипак једна шанса коју никако не сме да пропусти. Запад је дошао на Балкан и неће тако лако отићи. Ми треба да гледамо како да будемо што сигурнији и заштићенији у сфери глобалних утицаја, а то са Русијом, свакако нећемо бити – закључује Бисерко за Данас.
Суочавање
– Не очекујем да ће Ђурићево хапшење помоћи да се у Скупштини Србије расправља о КиМ. Вучић има путо тога што жели да сакрије, јер својим изјавама и потезима запао у контрадикторност. Такође треба имати у виду да би и Скупштина Србије требало да се суочи са чињеницом да је изгласала Бриселске споразуме, чије горке плодове сада жањемо – каже Марко Јакшић.
Јелена Тасић, Снежана Чонградин
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар