Из Европе је, као што се и очекивало, стигло упозорење да се обе стране смире, уразуме и једни скрате цеви, а други језик. У супротном, као и у свим претходним случајевима, кривац мора бити кажњен што Срби врло добро знају

Хапшење Марка Ђурића (Фото: Ројтерс)

Рано Марко на Косово стиже. Јутарња га „Роса“ насмејана дочекала, свечано упарађена – са дугим цевима до вештачких вилица наоружана да се види како се није штедело; са маскама на лицу како се не би видело да немају образа и са шлемовима на сувишном, непотребном и неупотребљивом делу тела као доказ да им одатле ништа није могло испарити јер ту ничега није ни било.

Кад је Марко изненада занемоћао, а у близини није било ни Шарца ни Виле Равијојле, „Роса“ је морала на рукама да га носи и вуче по асфалту, како се не би, као и они, видно укаљао.

У Митровици су носиоце нових демократских идеја и онемоћалог Марка, уз гласно шкљоцање фото апарата и српских зуба, поздравили разни карабињери, курајбери, кфоровци, унмици и други европски нужници што је основни ред и налагао, а они су ту баш због реда.

У Приштини, пре него што ће га ставити у подрум да се мало расхлади, Марка су такође провукли по поду. Аплауз раздрагане публике уз гласне повике „бис!, бис!“ био је френетичан и толико гласан да се до неба чуло. Касније се испоставило да је то била почетничка грешка. Са тог истог неба, као од сунца, дошао је чудан наредбодавни глас да се Марко одмах ослободи.

„Роса“, као и свака роса у сунцу види свог највећег непријатеља. Истог тренутка када се сунце појави, роса нестаје, испари или се повуче у своје базе. Онда из мрака и таме даје изјаве како дуге цеви нису употребљене да би са из њих пуцало, него су голоруки народ њима само тукли, убадали и правили безазлене посекотине. Кундаци и цокуле су били само колатерална помоћ. Срби, наставља се објашњење понашања „Росе“ које је било по закону и Уставу „државе“ у питању, никад неће разумети да су шок бомбе шиптарско национално пиће. Ко не верује нека пита шок Тачија и шок Харадинаја. С друге стране, бибер спреј није за супу како Срби мисле, него за очи, како Америка каже.

ЕПА: „Лајк” из полицијског возила Ђурићев (Кликните на слику за увећање)

Из Европе је, као што се и очекивало, стигло упозорење да се обе стране смире, уразуме и једни скрате цеви, а други језик. У супротном, као и у свим претходним случајевима, кривац мора бити кажњен што Срби врло добро знају и што су толико пута искусили.

Уплашени, Срби су напустили владу Косова што је „председник“ Харадинај у изјави белосветским медијима окарактерисао као непромишљен акт и случај за жаљење. Његово очекивање, као и нада добро познате Међународне заједнице, било је да не само чланови владе него сви Срби напусте – не владу – него цело Косово све до Ниша. У супротном, могло би им се десити да их неки нови Милосрдни анђео, као руске дипломате, добровољно протера без права на повратак што одлуке Титове скупштине недвосмислено потврђују, а Међународни суд правде, са хуманитарно-правног аспекта стручно образлаже, иако Вук Јеремић то није написмено тражио.

Поводом овог случаја, Жене у црном се нису огласиле тврдећи да им је досадило да су стално оцрњене. Одлучиле су да се убудуће понашају као – плавуше. Неки сматрају да ту неће доћи ни до каквих промена. Његова екселенција, господин Скот, је рекао да је ово велики корак уназад. Корак унапред би био да су, поред Ђурића, ухапсили и Селаковића. И тако редом.

Због премлаћивања новинара и уништавања њихове скупоцене опреме, разна удружења новинара и Лекара без граница, и овог пута, остала су ограничена. Просто су занемели.

Извор: Политика

Цела прича о понашању наше владајуће номенклатуре подсећа на случај Зулета, познатог лајковачког табаџије, који је, пошто је постао ученик Бродарске школе у Београду, покушао да на популарним игранкама у овој школи заведе ред и од душановачких кабадахија заштити лепшу половину, која још увек није уживала родну равноправност.

Када су га душановачки представници Друге Србије упитали: „Шта, бре, ти хоћеш неписмена и некултурна србијанска провинцијална простачино“? – Зуле скиде сако, даде га другарима на чување, заузе гарди и запрети:

– „Удри ако смеш!“

Насилник из душановачког круга двојке га опали таквом снагом да се Зулету заврте у глави.

Дошавши себи, Зуле, скоро стидљиво процеди:

– „Дај сако, обришите ми крв, а теби ћу `ебати матер!“ И оде.

Више, иако је обожавао танго стискавац, на игранке није долазио.

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, КиМ, Марко Ђурић