Европске интеграције Србије користе се као уцењивачки оквир за кључни циљ Запада на овим просторима, а то је завршетак геополитичког разарања Југославије и српских простора по границама Устава из 1974.

Миша Ђурковић (Фото: Дарко Ћирков)

Амбасадор Србије у Норвешкој Пера Перић дао је интервју за водећи дневни часопис у тој земљи Афтенпост. Оцењујући актуелна политичка дешавања у овој држави, Перић је рекао да је веома задовољан уласком Либералне партије у владу. Међутим није му јасно понашање опозиције коју не види као довољно проевропску.

Господин Перић је ипак посебно нагласио да би Норвешка озбиљно требало да размисли о својим претерано наглашеним војним везама са Сједињеним Државама. Критиковао је понашање норвешке нације и политичке елите као ксенофобичне, себичне, и недовољно европске, те их је упозорио да Норвешка недовољно ради на изградњи своје европске будућности, чему посебно сметају интензивни војни односи са Америком.

Сада, када сте дошли себи од шока, морам да вас питам зашто унапред сматрате да је вест попут горе наведене немогућа? Зато што је незамисливо да амбасадор једне земље тако непристојно говори о политичкој ситуацији у држави у којој је гост као и да јој на тако безобразан начин прети и намеће геополитичку оријентацију. Но, гле чуда, амбасадор Норвешке, његова екселенција господин Бјорнстад, управо је то урадио у интервјуу за један овдашњи дневник.

Добро, рећи ћете ви, навикли смо се већ на свакакве непристојности и недипломатске изјаве разних западних званичника. Јесте додуше да су ономад Коштуница и Тадић због нечег сличног избацили немачког амбасадора из земље, но то је било одавно… А и Норвешка као водећа чланица ЕУ ваљда има право да не заостаје за другима… Чек, па Норвешка ипак није чланица Европске уније. Ова пребогата европска земља, која свој стандард базира на обилним залихама нафте и рибе, у два наврата је на демократском референдуму 1972, а затим 1994, одбила да уђе у ЕЕЗ односно ЕУ. Као што је познато основни разлог је био тај што би Норвешка своје огромне природне ресурсе морала да подели са остатком Европе и да буде велики нето котрибутор у буџет уније. Е сад, осим овог тврдичлука неки други помињу и ксенофобију, љубоморно чување свог суверенитета стеченог гле чуда сецесијом од Шведске 1905. и тако даље.

Дакле, амбасадор државе којој не пада на памет да уђе у Европску унију сматра за сасвим нормално да преко медија објашњава држави у којој је гост како треба да прихвати насилно одвајање дела територије и људи као услов за улазак у исту ту Унију?! Није виц, верујте ми. Има тога још. И амбасадор државе која је пре две године демократски изабрала да напусти ту Унију као превише бирократску и као опасност за њен суверенитет, независности и идентитет, такође јавно редовно оцењује напредак Србије на европском путу.

Чекај, па можда мисле на чињеницу да Србија треба да усваја европске стандарде? Хајде што они одлазе или неће да уђу у ЕУ, али волели би да Србија заиста постане 1. тржишна привреда конгруентна са привредама ЕУ, 2 политички правно уређена земља у којој је правосуђе независно, институције стабилне, политичка утакмица се води по правилима између субјеката са једнаким шансама 3. држава која је усвојила али и заиста примењује правне тековине ЕУ. Но, није ни то. Они су сви подржали противуставну одлуку Уставног суда да не оцењује Бриселски споразум, никада се не осврћу на стање владавине права у Србији, и фактички поздрављају чињеницу да је партијски живот овде на издисају. Такође се не осврћу на то што држава дискриминише неке привреднике (домаће) а високо субвениционише неке друге (њихове), а што Србију води далеко од тржишних закона.

Па, добро, шта у ствари они хоће? У књизи „Илузија Европске уније“ сам детаљно доказивао оно што ћу овде да сажмем: европске интеграције Србије користе се као уцењивачки оквир за кључни циљ Запада на овим просторима, а то је завршетак геополитичког разарања Југославије и српских простора по границама Устава из 1974. године, а који опет прате модел што га је Аустро-Угарска поставила у доба Калаја и Талоција. Дакле, од Србије се тражи да се одрекне Космета, да се одвоји од Русије, пре свега у безбедносном смислу, да напусти свој православни идентитет, да Србе у околним државама подстакне да се утопе и асимилују у околне државе и да усвоји вредносни и законски оквир који гарантује њен демографски суноврат. Да ли сте икада чули неког западног званичника да се озбиљно заузме за права Срба у Хрватској, Црној Гори или Федерацији БиХ?

Данас је рецимо убедљиво највећи проблем и Србије и свих околних земаља одлив најобразованијег и највиталнијег дела становништва. Немачка и друге богате земље купе нам „ај ти“ стручњаке, лекаре, научнике, медицинско особље, возаче, чак и педагоге и психологе из школа. Сви они добро знају да је то страховит удар за све нас и да то подрива не само економску будућност овог заосталог дела Европе, већ и питање опстанка наших заједница које страховито старе. Но, не пада им на памет да направе било какав програм или мере којима би ове процесе зауставили. За џабе добијају школовану и квалитетну радну снагу која се брзо асимилује и којом су веома задовољни.

Држава или интеграције, изаберите сами. Ако смете…

Научни саветник Института за европске студије

(Политика, 15. 3. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: ЕУ, Мишa Ђурковић, Србија и Норвешка