Гушени деценијама, испраног мозга медијском манипулацијом Запада, многи Срби и данас маргинализују српску традицију и историју, не поштују веру предака а национално схватају као бреме на путу и продору у свет

Поцепана застава Србије на КиМ (Извор: ФБ Репортер/Фејсбук)

Да, једина и беспоговорна истина је да ми, данашњи Срби, нисмо дорасли изазовима времена у коме живимо. Недовољно мудри да се ујединимо и незаинтересовани да се изборимо за националне приоритете, дозволили смо да нам се у бивствовање увуку туђи интереси, отворена издаја, збуњеност и страх који резултирају менталном и емоционалном блокадом конструктивних решења против зла и ругла које нас је снашло.

И док проживљавамо национално понижење затечени неморалом и отвореном издајом човека који је актуелни председник државе, док са гађењем коментаришемо агресивне методе, уличарско понашање и миријаду лажи представника власти, док пасивно прихватамо туђе налоге као сопствене интересе, притиснути узајамним неразумевањем и спремности да се за ситне користи прода прошлост, обезвреди садашњост и уништи будућност, наслућујемо да крећемо на пут без повратка, разочарани док очекујемо решење од неспособне и, добрим делом, антисрпске националне елите, која нити има жељу, нити има храбрости, нити уме да преузме на себе покретачку улогу у извршном решењу овoг безвлашћа и издаје….

Враћа нам се то што нисмо учили на грешкама из историје, што смо заборавили да су Срби често гинули зарад туђег добра и сопствених губитака, па смо данас, као лоши понављачи, пред претњом растурања државе и изумирања и уништења нације, без изгледа да се икада више опоравимо.

Некада силну и поносну Србију зауставило је Османско царство, прекинуло њено јачање и вековима уназадило културни, економски, политички и војни развој а тешко извојевано ослобођење је представљало почетак борбе за обнову државе и националног идентитета. Нажалост, та борба није завршена и кроз све време је обележена са две, типично српске, карактеристике: разједињеношћу и неспособношћу српске националне елите која се, у политичким одлукама и економским активностима, није руководила националним интересима.

Из оба светска рата смо изашли са милионским људским жртвама, огромном материјалном штетом и, из Првог са губитком државе а из Другог без државе и, у оба случаја, у заједници са непријатељима који су током рата убијали и протеривали Србе.

У периоду после Другог светског рата српска елита је показала убилачку бескрупулозност кроз прерастање у комунистичку елиту која је, кроз негацију српства и издају преко хиљадугодишње историје, ударнички кренула у стварање нове нације – Југословена, те је кроз неколико деценија аутодеструктивног деловања, не само произвела суноврат српског националног идентитета већ и урушила снагу и ауторитет Српске православне цркве као ослонца српском народу у најтежим временима и чувара српске традиције.

Измучени и проређени Срби бивају подвргнути новој, комунистичкој тортури наметања братства и јединства као средства маргинализовања њихових страдања и релативизовања геноцида, етничког чишћења и терора који су извршени над њима. То перфидно и тенденциозно негирање историјских чињеница ослабило је, ионако крхко, национално биће и православну свест Срба и широм отворило врата новом страдању деведесетих година као и агресији коју Албанци, међународна заједница и домаћи превртљивци и поткупљивци, до данашњих дана спроводе над Србима, доводећи нацију и државу у стање катаклизме.

Тужно је и за неверицу да на деветнаесту годишњицу НАТО бомбардовања робујемо старим заблудама и још дубљом разједињеношћу показујемо, можда последњи пут, да смо лоши ђаци који негирају историјске чињенице и доносе погрешне закључке, не извлаче поуке те, уместо консолидације снага и усмеравања у интересу Србије и Срба, ми Срби, за разлику од осталих народа бивше СФРЈ који су се изборили за етнички чисте државе и руководе се искључиво националним интересима, свих ових година нисмо се сабрали и нисмо процесирали оне који услед недостатка националне свести и морала и савести бију битке глобалиста те – за распад СФРЈ, грађански рат деведесетих, НАТО агресију на Србију и агресију на Косoво – окривљују искључиво Србе.

Фото: vostok.rs

Распад Југославије је резултат воље и интереса великих светских сила као и непоштовања међународних закона и Устава једне суверене државе (СФРЈ). Распад Југославије је последица манипулација великих сила интересима и острашћеношћу политичке елите малих народа, које покренуте личним амбицијама на простору различитих етничких групација и ветрометини различитих верских опредељења, дозвољавају да глобални интереси тих великих (пре свега Немачке, Америке и Ватикана) пале, или боље рећи потпаљују увек тињајуће, ватре међусобне нетрпељивости и мржње.

Распад је реализован кроз крволочан и разоран грађански рат и велико и активно учешће међународне заједнице која је својим присуством давала легитимитет прогону и убиствима Срба, али и најпрљавијим медијским стратегијама које су са једне стране за циљ имале успостављање неправедног економског поретка који би на Балкану, пре свега Немачкој и Америци, омогућио доминацију, злоупотребу и експлоатацију свих ресурса – а нарочито људи као најважнијег ресурса једне државе – а са друге стране циљ да те рушилачке активности међународне заједнице пребаце на Србе.

Гушени деценијама, испраног мозга медијском манипулацијом Запада, многи Срби и данас маргинализују српску традицију и историју, не поштују веру предака а национално схватају као бреме на путу и продору у свет, па тако интересе Срба поистовећују са нечим назадним, убилачким, лимитирајућим по развој и припајање западној заједници ‘успешних и развијених’ и воде се неким глобалистичким схватањима који ниподоштавају национално како би могли наметнути интересно, заборављајући притом чији се интереси фаворизују.

И поново пролазимо кроз отимање српског, терор над Србима, грехове политичке елите која спроводи политику издаје националних интереса преко сарадње са агресорима и економског, политичког и егзистенцијалног уништења нације.

И када толико пута понављамо исте грешке, када нам се историја непрестано понавља и то на нашу штету, кога можемо окривити за недостатак одговорности за државу и за нацију?

Кога окривити зато што ће историја Срба бити исписана црним словима и великим оптужбама на рачун генерација XX и прве половине XXI века?

Categories: Судбина као политика

Tags: Гордана Секулић, НАТО бомбардовање, Срби