Велики су изгледи да ће нови Путинов мандат бити аргумент за појачане притиске на Србију. Циљ је по сваку цену „охладити“ српско-руске односе

Владимир Путин (Извор: Печат)

Подршка Владимиру Путину и Русији, у Србији, почетком године достигла је ниво од шездесет одсто. После тријумфа на руским недељним изборима вероватно ће порасти за још који проценат. На то указује и „vox populi“ на друштвеним мрежама, порталима и сајтовима. У честитки Владимиру Путину председник Вучић истиче да је „Србија искрени пријатељ и предани партнер Русије“ и обећава да се Русија „може ослонити на наш допринос продубљивању будуће сарадње“.

Истовремено Путинови унутрашњи и спољни опоненти сматрају да сваки слободан човек и сваки светски лидер који Путину честита изборну победу „саучествује у његовом глобалном рату против демократије“ (Гари Каспаров).

Међутим, Путинова политика не брине само бившег шаховског шампиона. Руски потенцијал за „злоупотребу“ демократије највећи је на Балкану, констатовано је прошле недеље у америчком Сенату. „Русија ради на Балкану – закључио је генерал Скапароти, главнокомандујући НАТО снага за Европу – то је област у којој бисмо могли имати озбиљне проблеме у будућности“. Конкретно, земља која због руског утицаја генерала највише брине је Србија, али и српско становништво у другим државама региона.

„Постоји, постоји нека веза… очигледно је да постоји и историјска веза и наклоност а због тога постоје и добри услови за руски утицај… они то користе у смислу дезинформисања а у неким случајевима се јавља ефекат преливања на Косово и Босну и Херцеговину“ – тако је генерал Скапароти сенаторима описао руски утицај на Србе.

Руски утицај на Србију и Србе у региону у последњих неколико месеци више пута се појавио и као важна тема у Бриселу и у Вашингтону. У Вашингтону је у јануару представљен извештај о „асиметричном нападу Путина на демократију“. Крајем прошле године у Бриселу је покренута иницијатива осам земаља чланица Уније о јачању активности на сузбијању руске „кампање дезинформисања“ западног Балкана.

Београд: Плакати “Добро дошао, председниче!” (AFP/Getty Images)

Као прави циљ руске пропаганде, према Центру за евроатлантске студије из Београда (ЦЕАС), наводи се стабилност региона, дисквалификовање „концепта ненасилне промене ауторитарних режима“, затим заустављање процеса демократизације и европских интеграција, демонизовање сарадње и приступања НАТО-у. Истовремено сарадња са Русијом се, према ЦЕАС-у, лажно представља као реална и функционална алтернатива Европској унији. У том контексту Србија се, за разлику од других земаља региона, види као место на коме се руска „мека моћ“ дочекује „широм отворених врата“.

У свему томе наводно учествује сто девет „прокремаљских структура“. Међу њима су покрети, странке, невладине организације, медији, фондације и појединци. Закључено је такође да су главна оруђа руске пропаганде телевизија „Раша тудеј“ и онлајн радијски и новински портал „Спутњик Србија“.

Истина је да је, у складу са намером да поправи сопствени политички имиџ, Русија у овој деценији предузела значајне мере ширења дипломатског, културног, медијског… утицаја тамо где је процењено да има стратешке интересе. Притом се у највећој мери користи америчким искуством – јер је концепт ширења утицаја посредством „меке моћи“, у осталом, вашингтонски патент.

Портал „Спутњик“ – који у Србији делује од 2015. године попут западних медијских пандана (BBC, Радио слободна Европа, Дојче веле… ) – настоји да понуди „руски поглед на стварност“, на глобална збивања и на руску унутрашњу и спољну политику. Настоји, а у томе у знатној мери и успева, да разбије западни монопол на истину. Москва је, опет по западном моделу, основала и неколико невладиних организација, фондација и културних центара. Њихов циљ је промоција руских вредности. Проруске странке су (колико и проевропске) у Србији биле одувек присутне као и проруски оријентисане институције и појединци, међу њима и значајан број Срба руског порекла.

Ма колико све то било природно, велики су изгледи да ће, за западне политичке стратеге, ово – као и нови Путинов мандат – бити аргументи за појачане притиске на Србију. Циљ је по сваку цену „охладити“ српско-руске односе .

„Проблем“ је једино што су заједничко словенско порекло, блискост језика, писма, култура, православља… старије од свих савремених политичких циљева, тактика и стратегија. Све што је темељ позитивног имиџа, не само у Србији, Русија је већ урадила својом историјом, културом и духом.

(Слобода, 21. 3. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: Владимир Путин, Радован Пантовић, Србија и Русија