Светски познати физичар Стивен Хокинг преминуо је у 76. години, у свом дому у Кембриџу, пренео је BBC
Фото: Reuters/Lucas Jackson
Хокинг је дипломирао физику на Оксфорду, потом је с темом из теорије релативности докторирао на Кембриџу, где је наставио своју академску каријеру.
Као студент добио веома прогресивну неуромоторичку болест која веома онеспособљује и ограничава кретање и говор.
Имао је дијагнозу амиотрофичне латералне склерозе (АЛС) од 21. године живота и даване су му мале шансе, а многи доктори и научници сматрају да је право чудо што је доживео своје седамдесете с таквом болешћу, јер особа која се од тога разболи просечно живи до пет година. Двадесет година преживи само пет одсто оболелих. АЛС почиње слабљењем мишића, затим следи општа исцрпљеност, па парализа, губљење способности говора, гутања, па чак и дисања.
Потпуно непокретан, у колицима, с временом је изгубио и способност говора, па је с околином комуницирао једино уз помоћ компјутерског синтетизатора гласа.
Хокинг је победио ову тешку физичку онеспособљеност и још више од пет деценија давао изузетан допринос физици и математици.
Постао је члан Краљевског друштва 1974, професор математике 1979. Свој математички рад је наставио ментално и преносећи га кад проблеме промисли до краја.
Познат је по доприносима на пољима космологије и квантне гравитације, посебно у контексту црних рупа, као и по популарним писаним делима у којима износи своје теорије о свемиру.
Најпопуларније дело му је научни бестселер „Кратка историја времена“ (A Brief History of Time), који је заузео прво место на листи бестселера британског Sunday Timesa и тамо се задржао рекордне 237 недеље.
Године 1989. постао је почасни пратилац краљице.
Планирао је да пре смрти одлети у свемир.
(Хина/Н1, 14. 3. 2018)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар