Слободан Антонић: Избори у колонији – Београд 2018.

Опозиција је сломљена, њени бирачи поражени и утучени, СНС-војска осокољена, Вучић никад јачи… Но, управо ово последње може да буде невоља. Странци ће Вучићу рећи – сад кад си толико јак, у чему је проблем да нам испоручиш Косово

Слободан Антонић

„Добри су Вам, професоре, они чланци о колонијализму”, рече ми један читалац, „али напишите штогод и о протеклим изборима. Шта то би?”

У колонији нема демократије. Становништво би могло да се превари па да изгласа ослобођење. Зато и Србија има фасадни парламентаризам. „Оно што се у Бриселу одавно захтева и очекује од сваке власти у Србији”, тачно је примећено (овде), „није могуће обавити без `медијског мрака`, ограничених политичких слобода и недемократског поретка”.

Није реч само о „испоруци Косова”, као основном задатку наше колонијалне постдемократије. Свака власт у колонији Србији дужна је да колонијалним капиталистима усрдно испоручује све природне ресурсе, да им уредно препушта сва јавна добра и да их редовно снабдева бесплатном радном снагом.

„Вучић има тоталну власт због тога што прихвата и промовише колонијални положај Србије”, приметио је један посматрач (овде). Престане ли то да ради – а заправо, кад би само помислио да би можда могао неку обавезу и да прескочи – одмах би био проглашен „аутократом” и из фиоке би му извадили извештаје о изборним и другим марифетлуцима.

Али, Вучић је паметан. Он зна да на власт не би ни дошао без сагласности „белих господара”. Да подсетим, на изборима 2012. године Вучић и Дачић нису освојили већину у Скупштини (резултати овде). Већину су им дали Динкић и Г17 (УРС), за шта је Динкић награђен местом министра финансија и привреде (овде). Да ли било ко мисли да је Динкић спустио мердевине да се Вучић попне на власт, а да претходно није питао кога треба – је ли то допустиво?

Вучић у Скупштини држи „затворско одело“ намењено Динкићу (Архивска фотографија)

С друге пак стране, Вучић је пружену прилику – коју је добио покајничким „путом у Каносу” 2009. године (овде) – савршено искористио. У децембру 2012. године ухапсио је Мишковића, најбогатијег српског тајкуна. Пауперизовани радници и сва друга српска сиротиња били су пресрећни кад год би тих дана помислили да ће тајкун и његов син дочекати Нову годину у затвору. И Вучићев рејтинг винуо се у небо. А када је пристао на Бриселски споразум, 2013. године, Берлин, Вашингтон и Брисел великодушно су му препустили формалну управу над колонијом.

Но, Вучић није обичан колонијални управник. Он није протестант само на речима, већ је до краја прихватио протестантску посвећеност раду. Наравно, циљ његовог рада типично је протестански егоистичан – потпуна лична власт. Но, неспорно је да ради постизања тог циља он манијачки ради.

„Сваког дана ме је звао у 18.00”, прича један бивши главни уредник. „Сваког дана, где год да је. Неумитан као смрт…”.

Можемо се Вучићу смејати да је control freak. Али, захваљујући тој усредсређености, достојној правог мономанијака, захваљујући гвозденој контроли потчињених, захваљујући настојању да се баш ништа не препусти случају, Вучић је изградио импресивну политичку машину за клијентелистичку мобилизацију – СНС.

Управо с таквом машином он је 2018. године (поново) освојио Београд. Направио је одборе СНС не по месним заједницама, већ по бирачким местима. За сваку кућу утврдио је како ће ко да гласа. А онда је менгелама СНС активизма стегао „сигурне гласове” и довукао их на биралишта.

Његова победа у Београду била је ипак тежа но што нам то сада изгледа. Напрегао је до краја све ресурсе: медије којима је бомбардовао бираче лажним обећањима и лажима о противницима; финансијска средства која је извукао из државе или добио од рекетираних тајкуна како би купио гласове очајника и платио војску активиста; организационе капацитете свих својих ћелија по јавним установама и предузећима, како би сваки службеник који се може уценити послом изашао на изборе и, заједно с укућанима, гласао за њега…

Па ипак, и поред свих тих ресурса, Вучић је у Београду узео свега 1,4% више гласова него на претходним, градским изборима, 2014. године (сада 44,99% [овде], онда 43,62% [овде]), и тек један нови мандат (сада 64, онда 63). Са свом том машинеријом, која је 2018. била далеко јача него 2014. године, он је у Београду, дакле, освојио само 22% бирачког тела. Одбију ли се фантомски бирачи који су за њега гласали, то реално износи и мање од 20% Београђана. Остали су или против њега или су равнодушни. Но, одавно је познато да режими изборног ауторитаризма с подршком тек 20% бирачког тела могу да обезбеде сасвим стабилну власт.

И тако, пошто је преко своје лажне опозиције, која је на овим изборима била четири пута бројнија од праве, унео додатну конфузију међу ионако неодлучне опозиционе бираче (нису знали ни да ли ће да изађу на гласање, а камоли за кога ће да гласају), Вучић је произвео довољан растур гласова да са 45% листића у бирачким кутијама добије 58% одборника у Скупштини града – довољно за тријумфално ликовање.

Опозиција је тако била сломљена, њени бирачи поражени и утучени, СНС-војска осокољена, а сам The Almighty никад јачи…

Но, управо ово последње може да буде невоља. Странци ће Вучићу рећи – сад кад си толико јак, у чему је проблем да нам испоручиш Косово?

Вучић је обећао да ће своје „решење” да представи крајем марта или почетком априла. Шта га сада, из визуре колонијалног господара, спречава да каже – дајте ми датум за улазак у ЕУ и ЗСО аутономију за Србе на Косову (да се мало замажу очи народу), а ја ћу вам дати Косово у УН?

Управо то је и садржина „пакета” који ће, како се најављује (овде), Вучићу ових дана да представи високи чиновник Стејт дипартмента, Вес Мичел.

Вучић као председник Владе „заврће прве шрафове на будућој брзој пруги“ (Архивска фотографија: Блиц)

Наравно, столица за Косово у УН унеколико је горе од признања. Признање се макар може повући, добијена столица у УН остаје. Али наши страни пријатељи Вучићу сада могу да поруче – ти као лидер свакако ћеш моћи да објасниш свом становништву да столица за Косово у УН није ништа страшно, а да је од свега најважнија европска перспектива Србије.

И сада, када је поразио опозицију усред Београда, стварно не знам како ће Вучић и даље да се пред странцима оправдава причом: „Не могу, не смем”.

Не бих се усудио да се кладим ни да, осокољен овим успехом, Вучић и сам неће поверовати у своју скаску – да је баш сада прави тренутак да се Косово „реши” и да је управо он тај који ће тај посао да „одради”. Крене ли тим смером, а имајући у виду његову акумулисану моћ, он може интересима нашег народа и државе нанети много штете.

Видим да се у вароши, међу озбиљним светом, размишља како би му се у том случају ипак могло парирати. Али, чак и ако се не изнађе ефикасна контра акција, чак и ако наш Олмајти успе да сломи и Цркву – као што је поломио и избушио све националне странке, борба ће морати да се настави.

Излазак из статуса колоније дуг је и напоран пут. Вучић је 26 година радио како би направио чудовишну машинерију у чијој је управљачкој кабини сада он једини возач. Наши колонизатори су свој систем светске доминације градили триста година.

Знам да је обесхрабрујућа помисао да имамо посла с два тако моћна противника. Али, наши преци изборили су се за слободну кнежевину која није била већа но што простор од Београда до Алексинца, и то онда када се империја против које су устали протезала од Београда до Џибутија и до Алжира до Персијског залива.

Зар смо толико лошији од њих?

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.

Advertisements


Категорије:Колонија Србија

Ознаке:, ,

19 replies

  1. Питање за оне који мисле да столица у УН за Косово није и формално – правно признавање Косова:
    Ако је Косово, као и сваки други саставни део Републике Србије кроз међународни правни субјективитет те ист Србије већ у чланству УН, зашто се издваја као одвојен правни субјективитет?

    Свиђа ми се

  2. Одговор на реторичко професорово питање с краја текста, мислим да је свакако: „Да. Јесмо.“ Да ли се треба борити са Црквом да она (а тиме и сви ми) не буде сломљена? Треба. За почетак, треба себи да поставимо питање: ко слама Цркву? Нпр. архијереји СПЦ су тренутно наусамљенији Срби на Свету, јер и колонијална врхушка, и српска власт, а и добар део „верника“ , само наизглед из различитих (тобоже супротстављених) разлога, жели да им види леђа. Шта ће од Цркве остати, ако до тога и дође, добро је питање за почетак преиспитивања нас самих, које би можда одвело у даље, мало успешније, кораке.

    Свиђа ми се

  3. Најпре, не слажем се у опште да је Вучић толико вредан. Само један карактеристичан пример: Антонић наводи да му се један уредник жалио како га Вучић свакога дана звао тачно у 18х ма где био. Е, видите, треба бити мало функционално писмен, па ће аргумент изгубити на снази: колико има медија у Србији под контролом Вучића? Ерго, колико би му времена одузело само да назива редом њихове глодуре? Ништа друго не би ни радио.
    Није, него има тимове који (о трошку државе) оперативно спроводе основне директиве (које не мора значити да је издао лично А.Вучић). Поред свега, сваког дан им се деси неки пропуст, гаф, скандал. Ништа сва та његова „инфраструктура“ не би вредела, да нема инострану подршку.
    По америчкој пословици „Црнац је извршио задатак, Црнац може да иде!“ јасна је и коначна Вучићева судбина.

    Друго је питање – имали смо Коштуницу са неупоредиво бољим резултатима (по државу и народ) и са немерљиво демократскијим друштвеним амбијентом, па је оборен управо са тзв „патриотске“ стране? Шта сте очекивали? Шта се може догодити ако се каквом год „народном вољом“ и под каквим год бедним изговором, уклони несумњиви родољуб, убеђени демократа и поштен и частан човек?
    Добили сте шта сте тражили – ауторитарни титоидни режим.

    Свиђа ми се

  4. Молио бих професора да као што раскринкава систем окупационе управе, врло темељно и аргументовано, раскринка и своје бивше саборце са НСПМ који је постао гласило жутих фракција и друге Србије. Глупо је да се и дан данас тај портал води као „патриотски“

    Свиђа ми се

  5. @Ђорђе Ивковић
    ”… имали смо Коштуницу са неупоредиво бољим резултатима (по државу и народ)….. несумњиви родољуб, убеђени демократа и поштен и частан човек…”

    Сагласио бих се са овим делом Вашег коментара да је изречен као иронија или сарказам, али није.

    Напротив. ВК је први кандидат за ”титулу” најљигавијег политичара из гомиле пост-петооктобарских НАТО-послушника. Његово упорно инсистирање на ”легализму” је пилатовско прање руку од директне (личне, не само његове) одговорности за утирање пута издаји коју свака следећа гарнитура на власти одрађује ефикасније од претходне, а са погубнијим и неповратнијим последицама по суверенитет Србије..

    ВК је извођач и вођа пројекта систематског прихватања историјске демонизације сопственог народа који се огледа у легализовању и реализацији низа (иначе) криминалнх радњи као што су киднаповање припадника претходног војно-политичког руководства државе и њихово испоручивање у Хаг на стуб срама за Србе, упропаштавање државне економије, предаја безбедносних и војних ефектива у руке окупатора, давање бланш кард за роварење сваког НВО шљама у завршном оргијастичко-ритуалном понижавању народа Србије.

    ВК је показао врхунац лицемерја и одсуство сваког стида и здравог смисла када је предводио ”испраћај” Генерала Лазаревића на пут у робијашницу. У односу на ово, Ч.Јовановић, Н.Чанак и слични делују као примери карактера и доследности. Толико о ”несумњивом родољубу, убеђеном демократи и поштеном и часном човеку”.

    Свиђа ми се

  6. Можда је Коштуница био „несумњиви родољуб, убеђени демократа и поштен и частан човек“, али је исто тако, што је за цео народ много важније – био несумњиво рђав и неспособан државник. И зато га је народ „склонио“.

    Свиђа ми се

  7. Пошто је тако како ви тврдите а не како ја констатујем, хоћете ли гласати да се Косово и Метохија избаце из Устава, односно гласаћете против „Коштуничиног“ Устава, дакле гласаћете за велеиздају???
    Ово, да вам покажем колико је ваше мњење схизофрено.

    А ко је у праву потврђују депеше Викиликса. Те депеше „изувају из папуча“ све који су против Коштунице.

    Да напоменемо: „Сарадњу са Хагом“ је потписао ВАШ рахметли Слободан Милошевић, и он је предао прве оптуженике у лудој нади да ће се на „ситној риби“ све завршити. Што се после ЊЕМУ судило на основу сведочења Дражена Ердемовића кога је ОН предао Хагу, говори довољно сваком човеку здраве памети.

    Шта је ПОСЛЕ требало радити? Да се држава поново доведе у изолацију санкцијама и вероватну поновну војну агресију због Милошевићевог сулудог потписа?

    Збиља, дубина српског самолагања је застрашујућа.

    Свиђа ми се

  8. @Филипински гуштер

    Браво за коментар! Месецима гледам и читам пропадање нспм сајта – тужно и јадно…Посебна горчина за централно место за јалове, малоумне колумнице тренутног уредника тзв. дневног листа “ данас “ – драже бламаже, дневног листа који има тираж од три примерка – један вучић узима па га прослеђује пијаном басари…

    Свиђа ми се

  9. @Ђорђе Ивковић
    Очигледна је ваша речитост, али осим ”ад хоминем” безобразлука, аргумената немате. Аматерски је и сасвим непристојно давати психолошку дијагнозу особи коју не познајете, а и не без опасности јер тиме можда откривате сопствене проблеме — само примените своје изјаве на себе па проверите.

    Али довољно је о вама. На овим страницама је (од скора) тема окупација и издаја и страдање Србије, уз покушај да се разумеју механизми глобалног зла примењенот на наш терен. Основна заблуда Срба је у чињеници да нису схватили значај интереса, манипулисања догађајима и свешћу који долазе споља, па тиме ни узроке пропадања србске државности (најважнији моменат у целој слици). Изманипулисани и залуђени, лупали сте масовно у шерпе крајем деведесетих, док нисте урушили онда постојећи минимум државно-правног поретка и какве-такве суверености. Насилним превратом је преотета власт која је потом претворена у инструмент поробљавања сопственог народа а за интерес окупатора. Још нисте схватили да је ”демократија” коју Запад испоручује крстарећим ракетама цинична превара у односу на коју (њихов) третман црначког становништва у Африци или америчких тзв црвенкожих староседелаца делује као дечја игра. Србија је у поседу и на мети најмрачнијих анти-цивилизацијских сила које је историја видела. Насупрот тога, свођење рачуна због наше пропасти стављањем кривице на име овог или оног локалног подизвођача само перпетуира злобу, жељу за осветом и заблуду о сопственој улози коју (још) не схватамо да играмо у потпуности по такту страног диригента, коме је у рукама не диригентска палица него полицијски глобал-пендрек, то највише достигнуће дипломатије силе прекоатлантских Хуно-Татара модерног века.

    Док се Срби не освесте за стварност да су у току двадесет година протраћили слободе и суверености колико су наши преци крваво постигли током два века, остаћемо доборовољни робијаши у сопственој кући из које је разграбљено све осим ланаца. Питање је онда, чему ли се надати данас када је Песник још давно схавтио да племе његово ”сном мртвијем спава”? Али где је множина зла, смрти и греха, ту Господ умножава своју благодат, за веру и наду у спасење сваког појединачно а тиме и целог народа. Свако добро свима којима је Србија у срцу.

    Свиђа ми се

  10. Прво, било би упутно да добро познајте оно о чему пишете, односно да после толико година бар једном прочитате Дејтонски споразум!

    Дејтонски споразум је потписао „рахметли“ С. Милошевић у име Србије, Туђман у име Хрватске, а Изетбеговић за БиХ.
    Сарадња са Хагом се односи на БиХ и ЊЕНЕ грађане, а Ердемовић је управо то био: држављанин Босне и Херцеговине, припадник њихових војски (често је мењао стране) који је побегао у Србију, у Војводину, где се Еј-Бi-Сију и француском Фигароу исповедио да је убио неколико десетина Муслимана!
    Кривични суд у Новом Саду подиже оптужницу против Ердемовића због почињеног ратног злочина и после пресуде је послат у Хаг.

    Пошто се у Коштуничин устав кунете као у Свето писмо, ево шта о њему каже Коста Чавошки:

    Свиђа ми се

  11. Пустите ви и било чију речитост и „ад хоминем“ где нема „ад хоминема“.
    Ја сам читко поставио питање : хоћете ли, кад „сазри тренутак“ (како се воли рећи) гласати за велеиздају или Коштуничин устав?
    Очекивано, одговор нисмо добили. „Не слажете се са питањем“.
    Уместо тога, добили смо стандардну причу о шерпама и лонцима. При томе, нема помена о редовним крађама гласова на изборима, итд.

    Ово што се данас дешава идентично је стилу владања из те ере.

    Б.:
    „Сарадња са Хагом се односи на БиХ и ЊЕНЕ грађане, а Ердемовић је управо то био: држављанин Босне и Херцеговине, припадник њихових војски…итд“

    Па да не злоупотребљавамо простор, оставићемо се натезања који облик сарадње са Хагом је СМ потписао. Елем, и Ви потврђујете да се Милошевић обавезао да Хагу преда Караџића и Младића. Даље имамо причу о копању рупа.

    Ја нећу цитирати депеше Викиликса које се тичу ове теме из простог разлога што су свима лако доступне. Ствар је само до тога да ли је неко спреман да прихвати чињенице или не.

    Знате, речима се може све. Свака бедастоћа може да се дигне на ниво херојства. Ја сам, ето, у фебруару 1995. писао у неким новинама да нас очекују „РЕКЕ ИЗБЕГЛИЦА“. Због тога сам проглашаван за издајника и/или лудака, да „умишљам“, да се тако нешто НИКАДА НЕЋЕ ДЕСИТИ! Кад се десило, исти опоненти су, када сам их подсећао на наша спорења, мртви хладни одговарали „Да ће се то десити СВИ СУ ЗНАЛИ И ЗА СВЕ ЈЕ КРИВА ОПОЗИЦИЈА!“

    И ево, двадесет седам година понављате исто. Па како вам се једном самима не смучи та већ сасвим офуцана самообмана?

    Свиђа ми се

  12. Дон Кихоте, волео бих да сте ми брат рођени!

    Свиђа ми се

  13. @Зоран Николић
    Зоране, тај Дража уређује Данас као ти и ја, обичан безвезњак бивши клеро-монархиста и „равногорац“кога не цене ни сами другосрбијанци који су одувек презирали све српско за разлику од њега. Он ту само фингира, док су главни назгули Грујица Спасојевић и још неки. Да будем баш искрен он ми је од целе друге Србије најмање антипатичан. Иначе, ја сам приметио да је НСПМ превара од прилике кад су се појавили паткичари и случај Савамала, нису ми објављивали коментаре у којим сам тврдио да цео тај случај нема никакве везе са нама (мислећи наивно да смо „ми“ и НСПМ на истој страни), да је то „сукоб“ унутар система где љотићевци притискају недићевце да буду послушнији према правим газдама који увек траже више.

    Свиђа ми се

  14. Слободан Антонић с правом помиње утицај медијског мрака на изборе у Србији. Још док је био министар за информисање у време Слобе и Мире, 1998 год, Александар Вучић је постао мајстор за зауздавање и гашење непоћудних медија.

    Обзиром на Вучићев талент, не чуди ме да су извесни коментатори чак и овде, на сајту СС, напали неке медије. Они нису критиковали на пр ПОЛИТИКУ – која је сво време а посебно пред изборе пружала скоро срамотну подршку актуелној власти. Они су напали два изразито опозициона медија – дневник ДАНАС и сајт НСПМ – врло ненаклоњена Вучићу.

    Свиђа ми се

  15. @Деда Ђоле

    Извини пријатељу, али не знам како да ти уопште опишем до које мере ме не занимају ови колонијални избори, и твоја тзв. „опозиција“ и цела та прича, ми смо у старту толико ужасно далеко у виђењима да би уопште могли да полемишемо. Мене апсолутно не занимају колонијални избори где су у понуди „Љотић“, „Недић“, „Драги Јовановић“ и „Космајац“. За мене су сви они део обмане и део исте касте која се намеће правим господарима Србије, и напросто ми се фућка на изборе, као рецимо на лањски снег. Поменуо сам НСПМ јер је Антонић тамо био први/други аутор, а сада га (скоро и) нема. А и зато што је ниво обмане у Политици крајње јефтин и проваљен, мало ко се пеца на то, док видиш има доста исправних људи који заиста и дан данас искрено верују у Ђоку Вукадиновића, Санду, Јеремића, па чак и Ђиласа. Пецају се на цмиздрење НСПМ поводом Вучићевих издајничких потеза и изјава, а овамо НСПМовци се пајтају и коалицирају се са Јанковићем који се за исто то залаже и који би и данас ишао да пузи у Сребреницу у моје и твоје име и рекламира геноцид, и мени не објављују коментар у коме никог не вређам већ критикујем непринципинелност опозиције. Ђилас се брутално обогатио док је био на власти, радио сличне ствари као и ови, међутим каже „е људи ,ја сам много бољи и нећу више мајке ми то исто да радим“. И Ђока Вукадиновић му мало терцира, и ето око петине гласова за њега и Јанковића оних који верују… ја у томе да учествујем? Никад! Данас сам споменуо узгред јер је било помена о Дражи П., а онај ко до сад није приметио да је Данас „критичан“ према Вучићу углавном са становишта Еуро-Атланске, и антисрпске агенде коју Данас прилично отворено сервисира у медијском простору, томе заиста не знам шта да кажем више данас у 2018-тој.

    Свиђа ми се

  16. Hallo Filipini ! Hallo OZNA !

    Нисам појма имао да сте још увек активни. На Филипинима ?

    Поново читам ваш коментар у коме тврдите да данашњу “тзв опозицију” чине “љотићевци” и “недићевци” и да је главни уредник ДАНАСа бивши “клеро-монархиста” и “равногорац”.

    Вратили сте ме 70 година уназад, у најранију младост. 1945. У то време Нова власт се сурово обрачунавала са опозицијом а ваш коментар је као прештампан из тадашње БОРБЕ.

    И пре двадесетак година сам био у опозицији. Тадашња власт нас је звала “профашистичке” СНАГЕ ХАОСА И БЕЗУМЉА.

    Лепо је неко рекао : “Какви избори, какве странке и парламент ? Све је СЛУЖБА. Она је у Србији једини континуитет”.

    Свиђа ми се

  17. Није ти пало на памет да можда заиста живим у Лас Пињасу на Филипинима? Филипински гуштер је доброћудни становник и најсиромашнијих домова и најлуксузнијих вила, не третира се као напаст. Жао ми је што очигледно ништа ниси прихватио из Антонићевих текстова, ако их уопште читаш. Мене та чињеница прилично разочарава, јер мојих истомишљеника има прилично мало, а вас што се вртите у круг од жутих фракција до Вучића и натраг и не схватате да је проблем систем у ком увек побеђује кандидат окупатора, сте у великој већини. То је заиста депримирајуће. Отуда и метафоре о „Космајцу“, „Недићу“, „Драгију Јовановићу“ итд, кога год да од њих изабереш служио би „Немцима“ са минорним разликама, ни „ђенерал Дража“ ни „партизани“ нису на гласачким листићима. И буквално схваташ метафоре чак и кад су под наводницима, ухватио ме је трансфер блама од твог лимита да разумеш о чему сам уопште писао, пази кад је мене срамота јер припадамо истом народу. И нисам ја крив што је Дража Петровић раније био поклоник неке од прилике СПО опције оног времена. То што имам памћење мало дуже од златне рибице ми даје за право да се присетим ко је где био и са ким, на Равној Гори рецимо, са Вучком из данашњег Информера онда кад су били другари. Ти уопште не видиш ко заиста држи власт у Србији па и растурене нам службе, заносиш се политичким животом који је потпуно лажан са све НСПМом и Дражиним Данасом. Има до десет независних и прилично неповезаних интелектуалаца који и даље говоре истину без увијања, ако и толико и то је цео отпор који постоји. Што се тиче НСПМа, друже ја сам са правом љут на Ђорђа, осећам се изданим, некад је баш он био изложен линчу од стране оних који су му сада пријатељи. Продаје нам јефтин дриблинг, пошто је Вучић сложићемо се лош, хајдемо сад поново за жуте фракције, другосрбијанце и остале који су већ били на власти који су се показали и који исто по мишљење иду код пар амбасадора.

    Свиђа ми се

  18. @Филипински гуштер

    Како се највећма слажем са ставовима које сте нам дали на увид кроз упечатљиве коментаре утемељене на истини и карактеру који има своје мишљење неупрљано компромисом и интересом, остало ми је да дражу петровића сместим у оквир који вазда личи на обор – то је оквир душка карикатуристе, њуз.нет-а и кесића плитког к’о поток, то је “ фералтрибјунска, јалова, подмукла, дневнополитичка духовитост која обесмишљава побуну и на лице окупатора, али и на лице окупираних “ меће “ осмех толеранције, осмех човеколиког створа којему ради, и то делимично, само вегетативни нервни систем, а ЦНС је искључен да би осмех лепше и природније “ легао “ на лице… Такав обор, оквир – да будем анимално коректан, свакако чува успомену и емоцију на колумнисту- почетника у “ куриру “ заједно са вучићевићем. дража и вучићевић – исти курир, друго паковање…

    Свиђа ми се

  19. @Зоран Николић
    Потпуно се слажем са тобом, то јесте стање сад. Пуно људи је временом склизнуло у отворену колаборацију, па и тај Дража. Он није почео као другосрбијанац, био је близак некој поштеној струји у оквиру опозиције, дакле не Суша, Бисерко, Кандић, Пешић већ рецимо Микиз, Пекић, Бећковић стари ДС, стари СПО где је било пуно поштених људи. Случајно знам да је његова породица заиста страдала од комуниста, он је прави грађанин, а не празилук грађанер- Госпоџа са псичем, Гушти мора, „Хварски дани“, Дингач и та прича. Није једини, до јуче сам могао да се закунем у Милана Миленковића, сад чак ни у њега.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s