Рашки велики жупан Стефан Немања је до 1186. поразио последње Војислављевиће, своје сроднике, и тиме објединио све српске земље сем Босне. Сећање на прво српско краљевство у Дукљи остало је запамћено и у потоњим временима

Симбол Војислављевића (Извор: Википедија)

Прошле године обележили смо један велики јубилеј – 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног за краља српских и поморских земаља. Ипак, ово није прва краљевска круна коју је добио неки српски владар. Још раније су ову титулу добијали владари из српске династије која је претходила Немањићима и која је владала Дукљом. У питању су Војислављевићи.

Први краљ из ове династије био је Михаило, син Стефана Војислава који је два пута дизао буне против ромејске власти. Власт је преузео, по свој прилици, 1046. године. У писму папе Григорија VII од 9. јануара 1078. године Михаило се помиње као rex Sclavorum (краљ Словена). Познато је да је Михаило покушавао да посредује у спору дубровачке и сплитске архиепископије и том приликом је тражио потврду краљевске власти. Та потврда се огледала у инсигнијама које су папе слале краљевима – заставу, круну и скиптар. У писму папе Григорија VII види се да му није послао инсигније али га назива краљем.

У Стону се налази црква посвећена Светом Михаилу, изграђена у 11. веку, у којој постоји портрет владара са круном западног типа. Претпоставка је да је ово портрет самог краља Михаила и да је црква његова задужбина.

Извор: Јован Б. Маркуш, Родослови српских династија из Зете и Црне Горе

Краљ Михаило се последњи пут помиње 1081. године и то пре октобра месеца. Наследио га је син Константин Бодин који је такође носио титулу краља. Професор Жан Клод Шене из Археолошког музеја у Истанбулу је радећи на каталогизацији печата пронашао један који је припадао Константину, протосевасту и ексусијасту Диоклије и Србије. Нема сумње да је овај печат припадао Константину Бодину, краљу Дукље и Србије, нарочито јер је титула ексусијастис у равни са краљевском према гледањима Ромеја. Титулу краља чланови династије Војислављевића носили су до владара Радослава (1146-1148, 1162). Рашки велики жупан Стефан Немања је до 1186. поразио последње Војислављевиће, своје сроднике, и тиме објединио све српске земље сем Босне.

Сећање на прво српско краљевство у Дукљи остало је запамћено и у потоњим временима а Доментијан, Савин биограф, каже: „… на краљевство по првом отачаству краљевства њихова, у коме се и отац њихов родио… у месту званом Диоклитија, које се зове велико краљевство од прва“.

Categories: Аз и буки

Tags: Владимир Орбовић, Војислављевићи, Немањићи, Срби, историја