Дневник Зидојче цајтунг пише о мјузиклу „Лифт. Слободан шоу“: Српско суочавање са прошлошћу као игроказ, 90 минута, без паузе

Фото: Горан Андрејевић 

Представа о Слободану Милошевићу изведена у Грачаници

Представа „Слободан шоу“ премијерно је изведена у Дому културе у Грачаници, у препуној сали у којој су доминирали млади људи. Представа се бави владавином бившег председника Југославије и Србије Слободана Милошевића, као и утицајем његове породице на тадашњу политику, преноси ТВ N1.

Зидојче цајтунг: Позоришна катарза за Србе

Аутор текста, дописник Зидојче цајтунга из Београда Петер Минх, разговарао је са режисером мјузикла Ненадом Тодоровићем и објашњава да ће после премијере у Грачаници уследити 18 представа у београдском Народном позоришту, као и да ће уследити гостовања по региону, али вероватно и у Немачкој и Италији.

„Када Тодоровић говори о свом главном лику, скаче са Ричарда III на Краља Лира. То би требало да значи да би и Шекспир могао да ужива у овом комаду. Тако трагично, тако гротескно. Напослетку, Милошевић је обележио новију балканску историју. У 90-им годинама је водио своје Србе кроз деценију ратова у Словенији, и Хрватској и Босни. Нигде није могло да се победи, сви су увек губили, и на крају се умешао још и НАТО и сасуо кишу бомби на Београд. После тога је чак и Косово било перду. У навелико опеваној колевци српства, албанско становништво се после рата 1999. осамосталило стварањем сопствене државе. За казну су Милошевића 2000. свргли његови сопствени грађани, а годину дана касније он је ухапшен и изручен Трибуналу за ратне злочине у Хагу.“

„Трагедија се одиграва у два врло различита дела. У првом лифту се ради о, како Тодоровић објашњава, ‘свету порнократије, не у смислу секса, већ порнографије вредности’. Приказује се псеудо-дворски живот породице Милошевић (…)“

Слободан Милошевић док држи чувени говор на Газиместану, 28. 6. 1989. (Фото: Танјуг)

„У другом делу, Милошевић је пред судом. Не у Хагу, где је, по мишљењу Тодоровића ‘незаконито киднапован’, већ пред једним српским трибуналом. О Хашком суду УН, који за готово све Србе важи као пристрасан, ни овај режисер нема добро мишљење: ‘Прочитао сам 10.000 страна судских докумената, па сам их бацио. То је комбинација апсурдних оптужби и доказа о ужасним злочинима које смо починили ми Срби’“.

„Он није желео дуго да се задржава на злочинима над другима (…) Прави хероји, трагични наравно, јесу дакле Срби са Косова који су због рата изгубили домовину и по Тодоровићу живе у ‘последњем систему апартхејда у Европи’. Они на бини суочавају свргнутог вођу Срба са својим судбинама; њихове патње служе као тужбе. ‘То је обрачун са сопственим демонима који нас прогоне од деведесетих година’, каже.“

„Као позоришном посленику, Тодоровићу је стало до ‘везе између етике и естетике’. Као Србин, он се нада ‘да ће се катарза коју проживљавамо када износимо на бину своја болна искуства, пренети и на публику’. То би требало да помогне и против трагова носталгије, који се однедавно показују на београдским киосцима. Тамо висе мајице са Милошевићевим ликом и реченицом Волим и ја вас.“

Приредио: Саша Бојић

(Дојче веле, 5. 3. 2018)

Наслов и опрема: Стање ствари

Categories: Преносимо

Tags: Јелена Богавац, Зидојче цајтунг, Слободан Милошевић, Срби, катарза, позориште