Не треба се препустити бесу и очајању, ма колико то деловало логично
“После нека кажу да Јавни сервис
нема храбрости” (Извор: ФБ Данила Бећковића)
Нема разлога за панику. Синоћ се није догодило ништа што нисмо очекивали (не мислим на доделу Оскара), али, како је говорио мој деда Микоња, ово није најгоре што нам је било.
Не треба се препустити бесу и очајању, ма колико то деловало логично. Факат је да колонијална управа дивља, али никада није било лакше борити се против ропства – довољно је само не ћутати. У турско и немачко време морало се ићи у шуму, а данас се то може и из своје собе. Може се и из неке собе у Штокхолму, али свако ко заиста оде – гласао је за СНС и оставио га нама који остајемо.
Не треба се чудити пропасти опозиције, јер она по први пут од почетка деведесетих нема озбиљну подршку из иностранства. Сви они који се надају помоћи са Запада, треба да погледају ко су њихови фаворити у бившим југословенским републикама и биће му јасно шта нам Запад мисли.
Не треба се љутити на суграђане који су гласали за Вучића – то су исти људи који су гласали за Милошевића, Ђинђића, Коштуницу и Тадића, а и ви сте сви гласали бар за једног од њих.
Останимо мирни и чекајмо нову прилику. Она може доћи и раније него што нам се чини.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Данила Бећковића)
Categories: Преносимо
БУКВАЛНО Оштро Јасно од Срца СЕРБОНА
Време и година су варљиви..Народна Резолуција је наша.
Понедељак.Среда.Патак у 16.00ч.
https://www.radioserbona.rs/
http://narodnarezolucija.rs/
“Останимо мирни и чекајмо нову прилику. Она може доћи и раније него што нам се чини.”
То не бива. Посебно не на даншњем земану. Човек ствара прилике, а не обрнуто. Нарочито у политици. Историја је пуна примера, од Јосифа Флавија, а и пре њега. (”Многе силе постоје на земљи, ал’ ниједна као човек силна….”вели нам премудри Софокле гласом хора у Антигони).
Ја сам на овим изборима гласао бр. 8, господина Милоша Јовановића, не само зато што мислим да је истински родољуб, него и зато што оставља утисак зреле и уравнотежене особе (упркос томе што је млад, не само за политичара), натпросечне интелигенције и образовања (исто мишљење имам и о господину Слободану Владушићу). Кад сам, међутим, покушао да наговорим блиског пријатеља (реч је о политичној и високообразованој особи), да изађе на гласање, он ми је рекао да није никада чуо за г. Јовановића. Тада сам схватио да се човек мора добро потрудити да нађе неку изјаву г. Јовановића.
Хоћу да речем, не можемо се изговарати медијском блокадом, и морамо се борити да допремо до људи који не знају за нас…Омиљени спорт наших интелектуалаца ”патриотске оријентације” јесте да напуне неку салу истомишљеницима, који ће им потом френетично аплаудирати. Политика међутим није исто што и књижевно вече.Она је у Србији улазак у хладну и не нарочито чисту воду, пуну грабљивица – да се сликовито изразим. Уосталом, политика је свуда екстреман и прљав спорт. У Србији Зорана Ђинђића, међутим, национална издаја и издаја уопште постављени су као идеал..Но ствари се ипак мењају.
Ови избори показали су да имају и светлу страну, или да је све мање црно него што се може учинити у први мах. За искрене патриоте велико задовољство представља резултат Чеде, Шутановца Тадића и Живковића.
Сматрам да г. Милош Јовановић , упркос резултату има добру перспективу на политичкој сцени, под условом да покаже да он води главну реч у странци. У противном, теба да батали политику.
Чињеница да је Коштуница слабости прогласио за врлину, и довела је до огромне кризе у странци.