Њихов предсједнички избор, вјерујем, није и наш, избор грађана Србије и Црне Горе. Уз све политичке разлике, грађани су довољно писмени да схватају да се отварањем македонског фронта отвара врло вјероватан општи балкански рат
Фото: Борче Поповски/Слободен печат
Наслов овог текста узвикивало је синоћ више хиљада Скопљанаца по сњежном времену, у завејаној Македонији у којој се није могао направити већи протест. Али, већих протеста, а не дај Боже и обрачуна, биће, када гора озелени.
Може премијер Заев сам себе да демантује и по четири пута у једном дану, али Македонци су се оприједелили: нема трговања са НАТО и Грцима око имена, нема предавања језика и цркве Бугарима, нема двојезичности на читавој територији, као уводу у подјелу земље између Албаније и Бугарске. Нека Енглези мешетаре, нека Руси анализирају, нека се Амери башкаре у својим фортификацијама које називају амбасадама, комити неће да изврше, као што рече наш министар спољних послова, харикири.
Догорјело је до ноката, нема назад. „Шарене револуције“ и ЕУ лаже су потпуно огољене.
Побуну Македонаца, народа коме прети да остане без имена и државе, предводи митрополит повардарски г. Агатангел. Он је једини имао храбрости да се супротстави завјереничкој бугарској клици у МПЦ и читавој држави, па има и морално право да се супротстави Ципрас-Заевљевој комбинаторици.
Mитрополит Агатангел (Фото: Борче Поповски/Слободен печат)
Шта за то вријеме раде државе Србија и Црна Гора, које су од 1912. и 1913. године гаранти цјелокупности вардарског дијела Македоније, улоге које нико не може да их ослободи ни пред историјом ни пред међународним правом?
Предсједник Србије, мало-мало, трчи на поклоњење у Софију, неки чувени гасоводи и путеви на којима ће путарину наплаћивати Албанци. Њему је велика и садашња Србија, камоли још да брине о Македонији. Предсједник Црне Горе, са побуњеним дијелом Србије прави пакт о предавању Харадинајевом Дукађину мученичке Велике и Мурина. Зна он добро да те НАТО гарантије о границама ничему не служе и једва чека да отрси мандат да не преда и Улцињ и Тузи.
Њихов предсједнички избор, вјерујем, није и наш, избор грађана Србије и Црне Горе. Уз све политичке разлике, грађани су довољно писмени да схватају да се отварањем македонског фронта отвара врло вјероватан општи балкански рат. Философ Часлав Копривица је пророчки рекао у Матици српској „унутрашњи дијалог, и то искључиво о тактичким питањима, може да се води само у Генералштабу“.
Превенција је најбоља одбрана. Још није касно да избјегнемо нову катастрофу. За сада је довољно да поновимо: „Македонија никому не ја даваме.“
Ако то ипак учинимо, снабдејмо се довољним дозама кинина и вакцина против тропских болести, и кренимо у мировне мисије по централној Африци.
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.