То што сам гледао представља за мене неславни крај каријере Војислава Шешеља. У ТВ дуелу са Бошком Обрадовићем, Шешељ је показао лице које ја до сада нисам видео
ТВ дуел Војислава Шешеља и Бошка Обрадовића (Фото: Јутјуб)
Гледао сам Шешељеву „сахрану“. Овде, разуме се, мислим, на крај Војислава Шешеља као јавне, политичке личности. То што сам гледао на ТВ Студио Б представља за мене неславни крај каријере овога човека. У ТВ дуелу са Бошком Обрадовићем, Шешељ је показао лице које ја, бар до сада, нисам видео. Почео је са оптужбама да је Бошко „љотићевац, а Димитрије Љотић је био антисемита“. Већ сама та конструкција антисемитизма има за циљ да заувек одстрани и уништи човека из јавног живота. Та формула важи и на читавоме Западу. Но, Бошко Обрадовић се добро извукао, казавши да то треба „препустити суду историчара“.
Млада и лепа водитељица, видело се, била је против Бошка Обрадовића. Често га је прекидала, а са друге стране Шешељу је дозволила дуге монологе, који заиста често нису имали никакве везе са темом разговора. Сваког пута када је Бошко Обрадовић изнео неки доказ који неповољно говори о Александру Вучићу, водитељка само што није заплакала, молећи госта емисије да се „ограничи на тему“.
Други аргумент Шешеља против Бошка био је још слабији. Оптужио је Бошка због проф. Јасмине Вујић, универзитетског професора из Калифорније, која је, по Шешељу, „амерички шпијун“. А ја знам да је године 1999. писала петиције и писма америчким политичарима и америчкој јавности против бомбардовања Србије. Нека њена писма стигла су и до моје берлинске адресе. Позвао се Шешељ на „озбиљне руске изворе“. Пошто познајем руску ситуацију као мало ко у Србији – објавио сам на руске теме много текстова и есеја, како у руским, тако и у српским медијима – могу да српској јавности то објасним са неколико речи: То је исто, као када неки Немци тврде да су Срби извршили геноцид у Сребреници, а позивају се на „српске изворе и новинаре“ и при томе цитирају „Време“, „Данас“, „Пешчаник“ или „невладин сектор“ финансиран од стране Запада. Има Руса (истина већина њих нису етнички Руси) који у Москви демонстрирају „против окупације Крима од стране Русије“. И на њих се позивају западни медији као „CNN“ и „BBC“. Да ли неко озбиљан може да због тих тридесетак демонстраната у Москви тврди да су „Руси против присаједињења Крима Русији“? Или да, због бившег руског министра иностраних дела Андреја Козирјева, сада неко тврди „Руси су го*на, они су нас увек издали“? Па Козирјев је издао пре свега Русију и побегао у Сједињене Државе, где је затражио политички азил. Портрет Козирјева као издајице, одлично је описао Дмитрий Трунов („Андрей Козырев. Портрет предателя“. Источник: http://rusplt.ru/).
Треће. Шешељ и водитељица, позивајући се свако на неке своје изворе, оптужују „Двери“ да су од дијаспоре узимали новац. Па шта? Све постојеће странке у Скупштини имају своје финансијере – или су то домаћи тајкуни или спонзори са Запада. Зашто би то било тако страшно да „Двери“ траже паре од Срба у расејању? Они су по мом мишљењу, поред ДСС-а, једина српска странка која заступа српске националне интересе. Ко ће онда да „Дверима“ помогне? Сорос? Амерички фондови за „унапређење демократије“? Брисел?
На крају је Шешељ предочио ТВ гледаоцима неколико рачуна које су „Двери“ платили адвокатима. На ово, по моме, Бошко Обрадовић уопште није био дужан да одговара. За проверу финансијског пословања фирми, па и политичких странака, није надлежан противник из друге партије већ истражни органи државе и суд.
Ето, то је оно што је могла да види јавност. А сада једно приватно, интимно виђење. Док је Шешељ био у Хагу, у затвору, слао сам му материјал и књиге, за које сам веровао да могу да му послуже у одбрани. Потписао сам неколико петиција да га Хаг ослободи. Часове сам провео на „Јутјубу“, уживајући у његовој вештој реторици, где је бранио не само себе, него и српски народ од лажних оптужби Запада. Док сам живео у Берлину, непрестано сам размењивао снимке са мојим пријатељима из Немачке и коментарисао његове наступе у Хагу. Просто нас је одушевљавао својом правном вештином и интелектуалном снагом.
Никола Н. Живковић
И сада ово вечерас! Мало је казати, да сам разочаран! Не могу да верујем да човек са таквим моралним капиталом – неколико година робије у титоистичким затворима Зенице, затим дванаест година у затвору у Холандији – све тако олако прокоцка за свега педесетак минута. Просто пљуне на све за што се борио и за што је жртвовао себе и породицу. Да ли то могу да објасне психијатри?! Можда дуготрајни боравак у затвору толико измени човека да његово понашање просто измиче суду људи који нису прошли кроз те његове муке? Или је он озбиљно уцењен од стране Вашингтона, те враћен из Хага у Београд са одређеним задатком? Рецимо, да компромитује српску ствар? А да се Шешељ по повратку из Хага повукао у миран живот био би запамћен као мученик који је страдао само зато јер је бранио интересе српскога народа.
Наравно, било је и раније неколико политичких потеза који су ми били сумњиви. На пример, када је 2008. године Шешељ одбио да уђе у коалицију са српским патриотским странкама, са ДСС-ом и Дверима. Резултат је познат: у српскоме парламенту није била заступљена ниједна партија која би заступала српски народ. Све странке у Скупштини су за улазак Србије у ЕУ и НАТО. Ни, Радикали, ни Двери, ни ДСС нису добиле преко 5% гласова. Да су ишле заједно, имале би око 12 одсто.
Ово су, укратко, моја размишљања. Морам да додам следеће: ја сам просто човек иза кога не стоји нико сем моја сопствена савест и памет. Преко три деценија живео сам на Западу, па зато, разуме се, нисам могао да тако подробно и изблиза пратим српску политичку сцену. Све више видим да та чињеница има и неких, не тако малих, предности.
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.
Categories: Разномислије
Хвала г. Живковићу за овај приказ Шешељевог краја.
И ја се надам да је ово његов крај као јавне политичке личности.
Вероватно уцењен од Службе, он је још 1990их ширио међунационалну мржњу убацујући цепанице у тек распламсалу ватру ратова у Словенији, Хрватској и Босни.
За мене је он одувек био срамота Србије.
Ја не мислим да је Шешељ био уцењен од “Службе”, већ да је од почетка своје “велике” политичке каријере био њен службеник, са задатком да својим ставом и делима до максимума дискредитује српски патриотизам. У друштву са сличним моралним наказама (да поменем само пар, а списак је јако дугачак:: Драшковић, Аркан и остали “српски нацинални борци”), тај опасни и интелигентни психопата је у томе изванредно успео.. На срећу, чак и много његових ранијих залуђених присталица се све више освешћује и увиђа друштвено-карциногену улогу таквих агената. Била би, заиста, велика срећа по Београд и Србију ако би остао испод цензуса и сишао са велике политичке сцене.
Био сам доста млад када је Шешељ продавао изборе и ништа нисам знао о политици, а било ми је доста јасно да се ради управо о томе – о сабирању гласова са десног спектра и предаје истих у руке тренутних властодржаца. И ово са пуштањем из Хашког затвора је такође отрцана шема из крими филмова, само што се тада одмах онај ко је (подсетимо се, због наводне “болести” човека који пуца од здравља и свађалачке енергије, Бог га поживео) ненадано пуштен одмах региструје као “снич” и више се нико њиме не бави као морално употребљивим карактером. Чињеница да су Шешељу увек доступни подаци о свакоме, ко је колико пара потрошио, ко је финансиран одакле за кампању и слично и ко се, када, с ким и у коју сврху састајао – такође је, по мени, довољно индикативна. Што се тиче емисије, понашање водитељке би било срамно, да већ одавно од стране исте телевизије, као уосталом од целог медијског “мејнстрима” у Србији, сваки појам о томе није закопан дубоко, дубоко…
Е МОЈ БРАТЕ, НИКОЛАСЕ (хамлетовско потпитање за видовитог Берлинера) ПРВИ ДЕО
И таман, кад сам сабрао утиске и извукао непобитан закључак да никада, у досадашњем животу, нисам присуствовао једном тако мизерном и огавном моралном посрнућу, какав је био прексиноћни наступ Бошка Искариотског (свака част Вељи Илићу и чорбастом Бори, ал’ овај јединствени примерак и „ориџинал“ је нешто најгоре што је, у досадашњој историји не-човечанства, никло у Чачку, са широм околином) саплетох се (у мрклој медијској магли, којом „милосрдни анђели“, деценијама уназад, поливају српску долину крви, суза и безнађа) на ову Вашу наручену пашквилу, господине са Берлинске адресе.
Мени и милионима забезекнутих Срба (који смо још ономад, давно пре Ваше „небескоберлинске литургије“, из пера званично највећег живог српског комедијографа, а кроз уста легендарног Бате – Бубулеје, благовремено едуковани да је „немачка медецина најбоља на свету“), остаје само да лупамо главу, и од Вас, или нехе друге „видовите Роске“, чекамо одговор на хамлетоско потпитање – чиме ли Вас та иберменш – медецина кљука, кад сте толко прозорљиви и паметни, да видите и оно, што ни један човек у овој земљи, са најмање пола киле здравог мозга, није био у стању ни да види, ни да чује, а камоли да рауме онако, како сте трагикомични стенд-ап перформанс побеснелог (мини) Макса од Чачка вид’ли и чули, Ви, поштовани и Свевидећи???
КО ЈЕ АЛЕКСАНДАР СТЕФАНОВИЋ И ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ИЗБОР ЊЕГА, КАО ПРОНОНСИРАНОГ АГЕНТА ЦИА-е, ЗА КРУНСКОГ ОБРАДОВИЋЕВОГ СВЕДОКА У КЛЕВЕТНИЧКОЈ КАМПАЊИ ПРОТИВ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА – КРУНСКИ ДОКАЗ ДА ЈЕ БОШКО ОБРАДОВИЋ НОВА ПОДВАЛА ЦИА-е СРПСКОМ НАРОДУ И ДА ЈЕ ОН АНТИСРПСКИ ПРОЈЕКАТ, У НАЈМАЊУ РУКУ ОНО ИСТО, ЗА ШТА ЈЕ СВОЈЕВРЕМЕНО АНГАЖОВАН В.К. У ПЕТООКТОБАРСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ
Јуда издајник и прелетачевић… Плаћени шпијун – интрудер и курир ЦИА… Сведок денунцијант у служби антисрпске Хашке инквизиције… Сваки пут, кад је остајао без издајом своје земље и служењем агресору и окупатору “зарађених 30 сребрњака”, није оклевао да се, без икаквог стида и моралних скрупула наново понуди, по све нижој цени. Данас је та његова издаја – борба за голи живот, имајући у виду да је оболео ** ******* *****.
Обратите пажњу на изричита признања Стефановића да је вишегодишњи плаћени шпијун ЦИА: 7:29 и 35:09
https://youtu.be/Be0x6UDd6mI?t=449
Retko glup tekst ,sta je u duelu bilo tako spektakularno?
Главни утисак је провинцијски фићфирић кога су заслепила светла ”ембахада”. Бошко Обрадовић се упорно представља као ментални паланчанин, који сопствену бескрупулозност жели да прикаже као изузетну врлину. Он себе поставља као меру – и кад је реч о побожности, и односу према традицији и породици… свему и свачему, а реч је о једној тотално неуравнотеженој личности – што га чини крајње антипатичним и апсолутно неприхватљивим.
Кад се свему томе дода његова политичка ”принципијелност”, човек схвата да је реч о Чеди Јовановићу, заогрнутом православном реториком.
Интересантно је да аутор ове папазијаније од текста не каже да је Обрадовић победио у двобоју, него да је Шешељ ”погинуо”. Скида акценат са Бошка, који се ”просуо” (што би рекли наши људи) у емисији, уз обилату Шешељеву помоћ. Међутим, ”просипање”, омиљени је Бошков спорт, и он се просипа где год стигне, и без туђе помоћи.
Оно што га чини још одвратнијим и од Јовановића јесте чињеница да покушава да се представи као заступник интереса српског народа, за разлику од Чеде који отворено заступа српске непријатеље!
Мени, као релативном аутсајдеру-јер само преко медија пратим догађања- изгледа да ниједан од ових огавним кловнова није победио. Обојица су “погинула”, удавила се у муљу узајамних гадости. Побогу, требало је да се ради о предизборним темама, о програмима њихових партија – а они о свему само не о томе….А ниво резоновања – џапање на нивоу пијаних пиљарица. Чуди ме да аутор чланка који каже да је – ваљда тридесет година живео у Немачкој (а мора да је ипак бар нешто научио и о политичким дебатама) није у стању да критички прикаже сву гадост политиканства те двојице мегданџија. Једина разлика међу њима је у узрасту- Шешељ је изанђао и заудара плесниво, али ни млађи – Обрадовић, мада покушава да делује нешто свежије, не обећава ништа добро. Јадни бирачи са таквим политичарима.
Ако занемаримо феномен да се поједини дисктути полако “тактички повлаче” на ново станиште са извеснога свога сајта, након што су сасвим изофирали и офуцали своју комуњарску лицидеру, шта имамо као проблематичну тему? Ево:
“Главни утисак је провинцијски фићфирић кога су заслепила светла “ембахада“. Војислав Шешељ се упорно представља као ментални паланчанин, који сопствену бескрупулозност жели да прикаже као изузетну врлину.”
Стварно, како неко може да сматра да је Војислав Шешељ провинцијалац? А он дошао из Сарајева у Београд! Из стана на колодвору.
Већ првим реченицама не-провинцијалног и урбаног Шешељ је дебата је завршена.
И дворска луда има личност (но нећемо се тиме бавити).
Први напад је био на “југословенског фашисту” Димитрија Љотића. И опет, нећемо се бавити ни овим филозовско-политичким проблемом.
Позабавићемо се са пар неспорних чињеница.
Војиславу Шешељу није ни мало сметао фашизам Жан Мари ле Пена, који је слао своје фашисте да се боре на страни усташа против Срба, током рата у Хрватској. Да паче, Шешељ је овог фашисту прогласио за “почасног грађанина Земуна”. Па и то, “почасни грађанин Земуна” има своје друго значење – да се Земун наново одвоји од Београда.
Димитрије Љотић је један од 1300 каплара, који су деде и рођаке Војислава Шешеља војнички не поразили већ понизили. Није Шешељев проблем у фашизму, већ у непреболном поразу на Колубари.
И та линија фронта јасна беше и у овом сукобу, сасвим налик по менталној загађености онима из 1991.
Тај сукоб Срба у сивомаслинастим и плавим униформама који још траје неће да виде само ни који се пресвлаче.
Уместо да се Ивко Ђоковићу забављате нечасним фалсификовањем коментара претходних коментатора, и насилним, а непровереним навлачењем аустроугарских мундира на леђа Шешељевих пређа, могли сте (да се намерно нисте оглушили о општепознате историјске чињенице) приметити да је и Црњански делио ту униформу са Хитлером и Брозом у WW1
Ајој Срби, кукале вам мајке!
Србија претворена у циркус. Кловнови домаћи а газде стране. Јадни народе ако се у кловнове надаш.
Нисам знао да је Ле Пен слао добровољце у Хрватску.
Волео би да знам само једну корисну ствар коју је др. Војислав Шешељ урадио за добробит српског народа и Србије? Да ли то постоји?
Шешељ није политички мртав. Он наставља живот кроз онога коме је био венчани кум, коме је крстио децу и кога је научио да “говори народу”. Кроз онога који је народу у Глини обећавао да Крајина и Банија никад неће бити хрватске, који је у Скупштини Србије позивао да се за сваког убијеног Србина убије стотину муслимана и који је Србима обећао швајцарски стандард. Шешељ живи кроз онога који нема ни морала ни стида и који рачвастим језиком сву народну снагу и енергију усмерава на јачање свога ега и власти.
Да ли је погинуо – не знам, али прелуксузно обучени Обрадовић је на Шешељугине податке о проневери новца, одговарао са контраоптужбама, а то је увек патетичан покушај да се оправда свој лоповлук јер “За име Божије и други краду.” Као и већина “родољуба” и мали Обрадовић је један од оних који добро зарађују на “патриотизму”.