Рођендан Лимонова је одличан увод у двоструки празник који се слави у целој Русији – Дан заштитника Отаџбине и Дан народне воље

Едуард Лимонов (Извор: Факти)

У свој седамдесет петој години, коју је навршио пре неколико дана (22. фебруара), Едуард Лимонов је и даље највећи живи писац руског језика. У све заморнијем литературоцентризму савремене руске прозе, Лимонов показује да стил још није умро, као и егзистенцијална релевантност књижевности. У доба када поезија спасава руску литературу, ваља подсетити да је и овај живи класик почео као песник, и да се поезији, после започињања озбиљне политичке делатности, када се зарекао да напушта уметничко писање, макар и накратко вратио.

Реакције поводом његовог рођендана су бројне, а ја ћу пренети две, мојих познаника, значајних писаца, од којих је свако на свој начин духовни следбеник Лимонова.

Јегор Холмогоров сведочи да му је Лимонов, као некоме васпитаном на класичној литератури, показао да је могуће писати у првом лицу, а да то и даље буде велика књижевност. У том смислу ослободио га је стидљивости, која је иначе пожељна особина, али не и када служи као оправдање социјалном конформизму пред злом, које буја захваљујући „спирали ћутања“. Велико и објективно у литератури не мора бити неспојиво са малим и субјективним. Такву литературу, наравно, може да пише само човек са великим животним искуством, при чему Лимонов у својој литератури не робује ни једној од уобичајених слика стварности. Ни у политици Лимонова није могуће изједначити ни са једним доминантним правцем руске политичке праксе, либералима, западњацима, неостаљинистима, православним радикалима, и његов пут можда најављује неке нове могућности развоја руске државе и културе.

За Платона Беседина Лимонов је несумњиво велики писац, али и велики резервоар енергије, животне снаге, који те надахњује да се бориш, да живиш и да пишеш.

Јегор Холмогоров је творац синтагме „руско пролеће“, а Платон Беседин један од највећих и најагилнијих писаца из Севастопоља и Крима. Рођендан Лимонова је одличан увод у двоструки празник који се 23. фебруара слави у целој Русији – Дан заштитника Отаџбине и Дан народне воље, када је руски народ на Криму и Севастопољу одлучио да ће од сада да живи слободно, и када је покренут, за сада тек будући ланац ослобођења руског, словенског и православног народа, па и народа Евроазије, од туђинске тираније.

А српска улога у том ланцу временом ће све више добијати на значају. Ње су и те како свесни сви овде поменути писци.

Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем

Tags: Јегор Холмогоров, Владимир Коларић, Едуард Лимонов, Платон Беседин