Оно на чему Нови светски поредак тек намерава да почива у ЗООврту је већ у животној пракси

Сладак медвеђи живот (Фото: Ројтерс)

Три стуба ослонца Новог светског поретка нигде нису стабилнија и поузданија од оних у зоолошком врту. Тамо су отклон од религије, одрицање нације и равнодушност према родном идентитету тако видљиви и упадљиви да би се и најмања трунка сумње могла сматрати најобичнијом спин провокацијом.

Оно на чему Нови светски поредак тек намерава да почива у ЗООврту је већ у животној пракси.

У београдском ЗООврту, који носи назив „Врт добре наде“, медведи се надају да ће једног дана сви отићи на рад у Немачку где би неки међу њима у Берлину, уколико их послужи срећа, могли доспети и до звања „Златног медведа“ на општу ползу српских филмаџија.

Лавови сањају Венецију и у њој почасну титули Il leone d‘Oro о чему би Кустурица могао написати још једну књигу.

За разлику од Поретка, у коме су нелогичне и неприродне коалиције сасвим могуће, у Врту се никада не може десити да у коалицији буду Вук и Овца, Лисица и Кока или Лав и Кошута. Осим тога, у Врту нико није кажњен ако не пређе преко зебре. Право јачег се дословно примењује и ужива општи респект. И то траје вековима, односно без ограничења мандата.

У Поретку је од homo animalisa постао homo sapiens који је потом мутирао у homo economikus коме је врховни Циљ – потрошња; врховни Бог – профит; и врховни Храм – шопинг мол.

Нови светски поредак је установио да је Поредак успостављен Француском револуцијом уз мото: Egalite, Liberte, Fraternite најобичнији плагијат као и многи српски докторати, јер је дословно преписан Хришћански концепт Свете Тројице  по коме смо пред Оцем сви – исти; пред Духом сви – слободни, а пред Сином сви – браћа.

Управо због тога Нови поредак, ради слободе укида религију, ради истости укида нацију, а да би сви међусобно били браћа, брише и разлику у половима. Сестара, као што се види, више нема.

Поредак и Врт би се ипак могли довести у исту раван само у погледу људских права, слободе говора, слободе штампе и борбе против корупције.

Када су међуљудски односи и слобода говора у питању, ствари су изједначене. И на једном и на другом месту нико ни са ким не говори нити ко кога зарезује због чега се и добија утисак да су сви тупи.

Додуше, да не бисмо грешили душу, мора се признати да у понеким случајевима једни на друге почињу да реже.

Духови се у оба ентитета посебно узнемире у време избора и време парења. У питању је борба за продужетак врсте на власти па се такво стање духа може лако разумети.

Београдски зоолошки врт

У Врту нико никоме не даје лажна и неостварива обећања. Нико никада није обећао рибама да ће једног дана и оне добити право на реч. Жирафама се не прети што живе на високој нози. Нико не завиди поларној лисици на скупоценом крзну које носи у свим приликама а не само на јавним скуповима да напакости дамама супротног пола.

У Поретку је на улицама положај зебре изједначен са положајем лежећих полицајаца али без права на заслужену пензију. И ником ништа.

Насупрот Врту, где је свако на свом месту и у правом тренутку, у Поретку обећавају куле и градове на води, бесплатне пљескавице на ћумуру и повећање пензија, плата и полних органа.

Онај основац рече да је пристао да пије рибље уље јер су му рекли да је то исто редовно радио и Краљевић Марко па му је порастао буздован.

Зато је право чудо како никоме од учесника јавног живота у предизборној борби за боље сутра није пала на памет спасоносна идеја да бирачима, поред толиких буздована, бесплатно понуди и рибље уље.

Categories: Сатиристика

Tags: Драгослав Пакић, нови светски поредак, сатира