Да ли енглеска реч Fast – кад се употребљава у значењу пост – има везе са тим значењем подвига, као убрзанијег, „пунијег“ живота? Или са тим што је човек на посту некако лакши и бржи
Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)
Ових дана ме нешто опседа енглеска реч за пост: Fast, Fasting. А прва асоцијација човеку је брзина.
Кад укуцате у преводиоцу имате значења за Fast – пост, јести посно, пошћење, не јести, а истовремено и – одан уживањима! Иста реч може да значи и брз, окретан и непомичан, постојан. Енглези – наизглед једноставно, али употреба тражи посебне финесе.
Асоцирало ме на словенску реч подвиг. Подвиг = двиг и по – кретање и по, убрзано кретање.
Да ли енглеска реч Fast – кад се употребљава у значењу пост – има везе са тим значењем подвига, као убрзанијег, „пунијег“ живота? Или са тим што је човек на посту некако лакши и бржи?
Сетим се и дијалога са мојим дивним пријатељем, братом, ђаконом Милорадом, главним дизајнером „Искона“, кад смо правили календаре.
Гледамо обојица примере зидних црквених календара а посни дани свугде некако блеђи и сиви. Нормални дани јасни, пуна боја – црни кад нису црвени.
И размишљамо како да направимо календар у коме су посни дани не дани умањеног, блеђег живота него баш дани пуног интензитета.
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Свештеник Ненад Илић: Недеља праштања
Стиже нам и Велики пост.
Читамо и слушамо, како га у духу савременог плурализма и унутар Цркве – једни релативизују, други апсолутизују.
А могло би се рећи – постом се не купује Царство Божије али није лош за концентрацију. 🙂
Да се сетимо куд идемо и шта нам је циљ. Узгред, мало и да тренирамо лебдење у овом свету огромне силе теже. 😊
Извор: ФБ свештеника Ненада Илића
И пре свега да се сетимо да смо заједница љубави. Нема ниједне заједнице љубави која се не заснива на мањем или већем одрицању од нечега до чега нам је стало, али што није најважније. Пре свега није важније од оних људи са којим желимо да живимо заједно. Љубав и јесте одрицање којим добијамо, жртва којом побеђујемо. И стално треба на то да се подсећамо.
Љубав према Богу и према ближњима лакше се прати и ојачава ако се испољава нечим конкретним. Богу немамо баш много шта да дарујемо, он нам је већ све поклонио и стално нам поклања. Да будемо креативни са оним што нам је дато – то можемо. Да не подразумевамо ствари, да се одричемо једног дела онога што бисмо могли да поделимо са другима, да се посебно концентришемо на чињење доброг и уклањање од зла – све то у посту можемо лакше него иначе. Пре свега због тога што ако смо само појединци у групи која то ради – теже нам је да се погордимо. Па ипак, духовне замке су ту и биће до краја историје, до Другог Христовог доласка, до оног кад ће Бог бити све у свему.
У јеванђељу на Недељу праштања Господ нам говори о три једноставне ствари везане за пост. Каже нам све што нам је потребно.
Прво:
„Ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“.
Отац пун љубави… Што нам не би опростио? Па једноставно због тога што смо ми изабрали да будемо аутономни, да судимо без Њега, да се светимо без Њега. Знамо ми дубоко у себи чак и кад тога нисмо сасвим свесни – ако смо судије онда треба да судимо истим критеријумом и другима и себи. Немамо право себи да опростимо, ако не праштамо другима. Живот даје безброј примера како се у овој замци људи заглаве и муче сами себе. Уместо свих мудровања довољно је с поверењем прихватити једноставно: опрости – да би ти било опроштено. Да би и сам себи могао да опростиш.
Друго:
„А кад постите, не будите суморни као лицемери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи како постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“.
Они који посте постају завереници који деле тајну. Препознају се на основу ситних поступака, па и другачијег „зрачења“. Дељење тајне ојачава заједницу. Утолико је посебно глупо унутар заједнице расправљати се о томе да ли неко пости како треба или не треба, замерати некоме, желети да победи партија овог или оног начина поста. Христос нам је јасно рекао: нека твој пост буде што тајнији, што скривенији. Немој њиме да се поносиш ни пред онима који припадају заједници ни пред туђинцима. Немој глуматати. Кад год можеш – криј да постиш. А како ћеш постити – имаш много примера, питај чиста срца оне који имају искуства и пажљиво изабери нешто што ће бити твоја мера. Ако ти треба савет посаветуј се. Ако неко тражи савет покушај да будеш скроман кад га дајеш. Искуство заједнице је живо и испред крутих правила која су обично само путокази. Важно је да период до Васкрса искористиш да се још чвршће уградиш у Цркву. А не да се истакнеш. 🙂
Треће:
„Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“.
За шта можемо да искористимо пост? Да се настављајући живот – који нам често протиче у спољњем ропству, било новцу било владајућим страстима цивилизације у којој живимо, можда и у буквалном ропству – мислимо што чешће на оно што је најважније. На светлу вечност Божије љубави и љубави свих оних којима је Божије Царство будућа али и садашња једина домовина.
Покушајмо да искористимо Велики пост који нас приводи Васкрсењу Христовом као прилику а не као муку, покушајмо да будемо ведри сведоци вере а не тмурне судије и џангризала. Јер важно је само једно, а то су три ствари 🙂: праштајмо, не замарајмо људе нашим пошћењем и – држимо на уму оно што је најважније.
За почетак – опростимо све једни другима. Опростимо свима све. И – опростимо и самима себи. Савијмо главу пред Богом и пустимо да нас он води тамо где заиста желимо да стигнемо. Мале су наша памет и наша праведност.
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар