Све док не буде неке веће промене америчке политике према Косову, нема разлога да се верује да ће посвећеност ове територије Америци избледети
Косово и даље има осећајне, политичке и привредне везе са државом која је пре двадесет година предводила западну интервенцију у њиховом рату прoтив Савезне Републике Југославије, који је на крају водио до косовског проглашења независности. Нека истраживања показују да је на Косову највећа стопа одобравања америчког вођства но у било којој другој држави. Фоторепортер Сезар Дезфули (César Dezfuli) истражио је ову повезаност.
Током деведесетих година први косовски председник, Ибрахим Ругова, завршавао је своје конференције за штампу сваког петка речима „Боже благослови Америку и наше западне пријатеље“. Ова фраза нашла је одјека у јавности и осећање је постало снажније када је Бил Клинтон наредио НАТО да бомбардује српске мете током Косовског рата 1999. године.
Клинтон Бајђора (Bajgora), 13 година, назван по Билу Клинтону, седи између својих родитеља у њиховом дому у Подујеву
Сада је тешко уочити било који физички траг рата. Генерација је одрасла у окружењу мира и релативне стабилности. Међутим, споменуто проамеричко осећање и даље је присутно.
Велика америчка застава, уз слоган захвалности Билу Клинтону и неким државама које су признале независност Косова, осликана 2008. на зиду у Гњилану
Модни бутик у Приштини
Једна од главних улица у престоници Приштини названа је Булевар Била Клинтона, по америчком председнику из времена рата. Други путеви, као и школе и спортски центри, названи су по Клинтоновом државном секретару, Мадлен Олбрајт, америчком конгресмену Елиоту Енгелу, бившем председнику Џорџу Бушу и лидерима других држава НАТО чланица, укључујући и премијера Уједињеног Краљевства Тонија Блера, који је на Косову посебно драг.
Дан независности
Сваког 4. јула, када се у Сједињеним Државама слави Дан независности, ватрогасци у Приштини чисте статуу Била Клинтона на средишњем тргу и замењују америчку заставу[1] која лепрша у близини. Церемонију организује Друштво пријатеља Америке на Косову и присуствују јој цивилни и војни званичници и представници америчке амбасаде.
Одржава се и годишњи дечији кошаркашки турнир назван „Хвала ти, Америко“ (Thank You USA) ради обележавања Дана независности.
Учесници на кошаркашком турниру
Америчке трупе присутне су на Косову од 1999. године као део НАТО мисије одржања мира. Данас је 600–700 америчких НАТО војника присутно на косовском тлу.
Амерички и косовски официри на састанку у Феризају[2]
Педесет прва држава
Многе америчке компаније и институције имају економске и радне везе са Косовом.
Ресторан Пут 66 у Приштини[4]
Опроштајна журка у приштинском бару за некога ко ће ускоро да отпутује у Сједињене Државе да ради
Америчке војне униформе и други предмети на продају на недељној бувљој пијаци у Фуше Косова, недалеко од Приштине[5]
Агим Реџепи, председник Удружења пријатеља Америке на Косову, позира за израду портрета у својој канцеларији у Приштини
Арлинд Баша показује истетовираног орла са стиховима на енглеском језику који се односе на косовско-албански национални идентитет
Вали ранч одмаралиште у Перлепници, недалеко од Гјилана[6] где настоје да изграде елементе америчког Запада и америчке културе.
Радник Вали ранча враћа коња у шталу након приказивања коњичких скокова
Постоји много стрељана на Косову, од којих је многе отворила држава након рата. Оне такође имају улогу да ограниче поседовање оружја на Косову.
У стрељани у Обилику[7], на ободима Приштине
Ресторан Бела кућа, у националном парку Шар планина, недалеко од Призрена, популарна је туристичка дестинација
Улица Била Клинтона, Пеја[8], западно Косово
Слика Кипа слободе у дневној соби Руждија Кучича, познатог као Американац, чија је кућа препуна декорација које се односе на Сједињене Државе
Дијаспора у САД
Многи Косовари живе у Сједињеним Државама, које су заједно са Немачком и Швајцарском биле један од највећих домаћина за косовске избеглице током 90–их. Неки, попут Камила Брахимија, који је побегао да отпочне нови живот у Њујорку током рата, имају имања и на Косову где долазе током празника.
Ћерка Камила Брахимија Валбона, америчког грађанина косоварског порекла, у једној од кућа које је изградио у свом завичају у Феризају/Урошевцу
Отац Едија Стивена, Рокс, допутовао је у Сједињене Државе током 90–их као избеглица и отпочео је нови живот са америчком супругом. Изградио је „Калифорнија Ризорт“ у околини Приштине и сваке недеље се враћа како би уживао у овом аквапарку.
Еди Стивен, из Калифорније, одевен у шортс у бојама америчке заставе, у Калифорнија Ризорту који је изградио његов отац
Све док не буде неке веће промене америчке политике према Косову, нема разлога да се верује да ће посвећеност ове територије [Америци] избледети. Звездице и пруге ће и даље бити истицане у Приштини сваког 4. јула.
Са енглеског посрбио и примедбе написао: Милош Милојевић
[1] Прим. ММ: Другом америчком заставом.
[2] Прим. ММ: У питању је српски град Урошевац.
[3] Прим. ММ: Српски Влаштица.
[4] Прим. ММ: Амерички пут или Рута 66, такође познат и као Вил Роџерс Хајвеј, Главна Улица Америке и Мајка пут, један је од изворних аутопутева у америчком систему оваквих саобраћајница. US 66 је установљен 11. новембра 1926. године. Идуће, 1927, подигнути су путни знаци. Аутопут је првобитно ишао од Чикага, преко Мисурија, Канзаса, Оклахоме, Тексаса, Новог Мексика и Аризоне до исходишта у Санта Моники у Калифорнији. Укупна дужина правца је била 3940 километара. Има запажено место у америчкој популарној култури.
[5] Прим. ММ: Реч је о Косову Пољу.
[6] Прим. ММ: Српски Прилепница и Гњилане.
[7] Прим. ММ: Српски Обилић.
[8] Прим. ММ: Реч је о Пећи.
Први пут објављено 17. 2. 2018.
Прочитајте још
Categories: Посрбљено
Pa pitanje Kosova i ne postoji.
Postoji samo i jedino pitanje americke vojne baze, i sigurnog okruzenja za nju.
Ostalo je dekor.
Ау ал су им се увукли, не могу да верујем да неко овако може да се понижава. А ни једне ни друге није заиста брига.
Не треба прецењивати значај америчке војне базе – чак и да је то био првобитни циљ интервенције (а не верујем да јесте, ма шта писао и причао Богићевић у књизи ”Последњи лет за Дејтон”) ”Република Косово” је постала амерички политички пројекат. Не прворазредни. Не једино о чему размишљају. Али нешто што је, када је реч о Србији и када је реч о Балкану, релативно висок приоритет.
Svakako da ne treba, nisam to ni mislio.
Bilo bi zanimjivo cuti sta mislite da je glavna sadrzina tog projekta?
I da, valjda ste mislili na Vujovicev “Poslednji let iz Dejtona“ ?
Јесте. Меа кулпа што се тиче навођења имена аутора.
Штета ако сам погрешно протумачио вашу идеју. Шта мислим да је садржина тог политичког пројекта? Отприлике ово: ми смо ту и видите шта можемо. Ако смо ми у једном тренутку сматрали да треба да буде тако, да граница треба да буде ту, показаћемо вам да та граница треба и може да буде ту. И ви ћете да се са тиме сагласите. Бојим се да је одговор на велики број питања о америчкој политици на Балкану (а и другде) – зато што могу.
Зашто се прибојавам? Зато што ту онда нема погађања. Да знамо да је њима циљ база (није него, у Немачкој их има двадесетак, неколико у Турској а у поседејтонској Босни су имали какве су хтели; мислите да би Хрвати одбили?) онда би могли да понудимо базу и да се очекујемо да ћемо моћи да углавимо такав аранжман. Ако ме памћење добро служи, Момир Булатовић је бележио да се тако нешто дешавало.
Међутим, проблем пречесто потиче отуда што њихове политичке одлуке прате динамику на коју локални актери не могу да утичу и са којом је немогуће преговарати. Сада знамо, на пример, да је Хилари Клинтон разматрала како ће се одразити на њен имиџ интервенција у Либији. Када је донета процена – уследила је рат. Тешко да би неким политичким маневром, осим издашним подмићивањем, Гадафи могао да предупреди такав развој догађаја.
To za “besplatne baze” sasvim ima smisla, i stoga je logicno dovesti u pitanje da li je Bondstil pravi cilj. Isto tako, verovatno ima dosta silnickog bahacenja u njihovoj poltici, kao sto je i tacno da ce, kad ne vide prepreku, izvesti bilo koju gadost.
Ipak, kada smo mi u pitanju, verujem da postoji nesto drugo.
Verovatno ne treba da Vas podsecam na pismo Vilija Vimera Srederu, u kome izmedju ostalog stoji:
“4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.”
“8. (…)Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.” – /usput, toliko o tome da li cemo ikada u EU/
“11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.” /rekoh malo pre, kad ne vide prepreku…/
– Dodajte sada i ono o trajnoj eliminaciji potencijalnog ruskog uporista (njima je cilj nase unistenje ma kako se mi ponasali, eliminacija srpske drzave kao takve), pokaznoj vezbi za ostale neposlusne,i tu smo gde jesmo.
Штета што нема неки снимак из Клечке, да мало употпуни слику.
Albanci su se barem oslobodili jugokomunista.
Jugokomunisti i dalje ubijaju Srbe.
Ako je KIM 51. americka drzava – Srbija je rusko-kineski gulag. Srbija je svakako komunisticki Gulag.
Blago Albancima braco Srbi. Jugosloveni to razumeti nece.
Ako je tekst ponovljen sa namerom da sugerise, da se upravo mozda stvara sansa za re-integraciju Kosmeta u drzavno-pravni okvir Srbije, da je u toku proces koji moze da stvori uslove za to, onda mislim da je sugestija ispravna!
Џабе крече , све ће то прохујати са вихором у следећих неколико година. Сада је то већ извесно .
Док смо ми Срби ревносно путем чедоморства приредили себи неколико Јасеновца, дотле су брже-боље одмах након Другог светског рата Шиптари прионули на посао и гађали право у центар – повећање наталитета уз најпре спорадично ширење несигурности код нас Срба.
Шиптари никада нису крили свој план од нас. Са те стране би се Шиптари могли свртстати чак у групу часних непријатеља. Зашто? ХОЋЕ ЛИ МОЖДА ЗАПАД ДА НАМ ОТКРИЈЕ КОЈИ ПЛАН ЗА СРБИЈУ? Неће наравно, али Шиптари хоће. Барем неки план.
Од руководећег врха па све до једног шипарског радника у фирми који је радио на Косову, говорили су и начин на који ће нам преотети Косово. И то врло сликовито у речима – није у реду из поштовања према Стању Ствари преносити оригиналне речи. Са друге стране свакако не би ни било објављено у оригиналу.
Шиптари су дакле као непријатељи увек отворено говорили нама Србима шта нас очекује. Најмање је при томе било провокација и подсмевања од стране Шиптара. Рецимо један пример је био приликом дељења новогодишњих пакетића – Шиптари нису подмукло ћутали када су узимали десет пакетића за децу, а Срби један-два. АЛИ СРБСКЕ КАБАДАХИЈЕ СА СВОЈИМ КАБАДАХИЈСКИМ НАЦИОНАЛИЗМОМ СУ УВЕК НАШЛИ НАЧИНА ДА СЕ ТОБОЖЕ НЕГАТИВНО НАШАЛЕ НА РАЧУН ШИПТАРА, А ЗАПРАВО СВЕ НА НАШУ СРБСКУ ШТЕТУ.
Ми Срби не можемо да се отргнемо од тог кабадахијског национализма, примитивног и надасве штетног по нас. Ево ви видите нпр. у “хумористичкој” емисији Курсаџије како један од глумаца увек глуми и представља Шиптарку. ТРУДНУ. Док год је ово популарно за гледаоце, за Шиптаре нема зиме, а уједно Бог и не помаже оваквом народу. ЈЕР БОГ НИЈЕ ДАО САМО ШИПТАРИМА ДА СЕ РАЂАЈУ!
Шта рећи човек када види вишедетну шиптарску породицу? Уместо да се каже шта је и самом Богу мило да чује, да Бог поживи и благосиља децу, ми имамо кабадахије који би их и дан-данас вређали и исмејавали. Такосе брани света земља Србија?! Таквом народу Бог не помаже, већ ће му и оно што има одузети!
ДАЈ БОЖЕ ДЕЦУ И МОЈИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА!
Него Бог никада не оставља човека, па ни сада нас Србе. КАКО? Што се тиче рађања су Шипарке у међувремену у великој мери постале Србкиње.
Хоће ли сада Србкиње да постану Шиптарке? Хоће ли сада једно дете посветити Богу и једно светом Космету? Као онда у време када смо били НОРМАЛАН народ.
Подсећање:
”ON JE OSLOBODIO KOSOVO: General Janković iz penzije otišao na
front, jedinicama ušao u Prištinu i potukao Turke!”
https://www.koreni.rs/on-je-oslobodio-kosovo-general-jankovic-iz-penzije-otisao-na-front-jedinicama-usao-u-pristinu-i-potukao-turke/