Идеја о територијалној размени спомињала се код Тачија и Срба, Едија Раме и грчког министра спољних послова Никоса Коцијаса
Фото: Фонет
(Gazzeta Express, 10. 2. 2018)
Службеници косовског Председништва изјавили су да је у овој фази нагађање било каква идеја која би водила размени територије са Србијом. Међутим, они не поричу да су почели неформални разговори са српском страном о овој идеји. Но, Беким Чолаку (Çollaku) је истакао да историјски договор са Србијом треба да гарантује косовско чланство у Уједињеним нацијама и евроатлантске интеграције.
Лист Експрес послао је питања Председништву 14. јануара. Питали су шефа кабинета Бекима Чолакуа да ли је тачно да је председник Републике покренуо разговоре са Србијом о територијалној размени.
Чолаку није ни потврдио ни негирао овај навод, али је сугерисао да се објаве такве информације.
„Ако располажете са таквим информацијама, добро је да их обзнаните широкој јавности и грађанству“, сугерисао је Чолаку 14. јануара 2018.
Експрес је чекао готово месец дана да би обзнанио ове информације потврђене из неколико међународних извора, који наводи да се идеја о територијалној размени спомињала код Тачија и Срба, Едија Раме и грчког министра спољних послова Никоса Коцијаса.
Експрес је у петак увече известио да је владајући врх на Косову, предвођен председником Хашимом Тачијем, након што није успео да онемогући рад Специјалног трибунала, отпочео нову, подједнако ризичну и сумњиву авантуру: поделу Косова између „Републике Косово“ и Србије. Разумљиво, ова идеја је првобитно пуштена у јавност као размена територије.
У Председништву су рекли да је рано да се разговара о садржају споразума који ће бити постигнут са Србијом. Штавише, рекли су да је у овој фази идеја о територијалној размени пука спекулација.
„За садржај коначног историјског договора између Косова и Србије, морамо да сачекамо завршетак дијалога. Било шта у овом тренутку је само спекулација, укључујући и опцију коју сте ви споменули“, навео је Чолаку у свом одговору.
Беким Чолаку је шеф кабинета Хашима Тачима. Раније је био министар сепаратистичке владе у Приштини (Фото: Panorama)
Међутим, овај званичник косовске Владе је изјавио како су позиције Хашима Тачија јасне што се тиче косовских граница.
„Позиција председника Републике Косово остаје јасна. Косово је независна и суверена држава, и њене границе су међународно признате“, изјавио је Чолаку за Експрес.
Према његовим наводима, дијалог са Србијом треба да буде закључен договором који ће гарантовати чланство Косова у УН.
„Дијалог о нормализацији односа између Косова и Србије треба да буде закључен историјским договором који отвара извесну перспективу за евроатлантске интеграције обема државама, док би то за Косово значило и чланство у Уједињеним нацијама. Ово су циљеви три стране укључене у дијалог, посредника (ЕУ), Косова и Србије“, додао је.
Нешто раније у истом смислу је говорио и Александар Вулин, српски министар одбране. Он је рекао како дијалог између Србије и Косова „не даје резултате, тако да би требало тражити договор о подели Косова“.
Међутим, међународна заједница сматра да би у овај процес требало укључити и премијера Едија Раму, који би се послужио својим непосредним контактима са председником Вучићем. Оваква комуникација, непосредно са Тираном је одувек била део српске стратегије. Чак и у време док је на власти у Србији био Слободан Милошевић, постојала је идеја да се о Косову разговара само са Албанијом – што је требало да изолује Косово.
Један међународни избор изјавио је за Експрес да грчка страна заговара овакав приступ из својих интереса. Грчки министар спољних послова Никос Коцијас разговарао је за званичницима Трампове администрације у Белој кући заговарајући ову идеју.
„Грчка жели да се окористи у Македонији у вези са било каквим одвајањем“, изјавио је овај извор, додавши да је Русија такође заинтересована за драматичан развој ситуације на Балкану, узимајући у обзир губитке које је претрпела крајем прошлог века када је због унутрашњих проблема остала празних шака током расплета на Балкану.
Косово и Србија су одржали три рунде разговора од 1999. године. У време рата Конференција у Рамбујеу је организована како би био постигнут договор између Косова и Србије. Споразум је потписала само косовска страна док је Србија то одбила. То је отворило пут за седамдесетосмодневно НАТО бомбардовање српских војних и полицијских положаја.
Након рата, отпочео је преговарачки процес. Беч је одређен као место где су се састајали Косовари и Срби. Марти Ахтисари је именован је за надзорника надгледане косовске независности.
Трећи преговори између Косова и Србије отпочели су 2010. уз посредовање Брисела и посредно Сједињених Држава. Овај процес још увек није дао завршне резултате.
Посрбио: Милош Милојевић
Прочитајте још
- Слободан Самарџић: Реалполитика стратегије проширења ЕУ
- Грчка: Нема трговања са именом Македоније
- Едвард П. Џозеф: Убиство Ивановића могло би да буде баш оно што Косову треба
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.
Categories: Посрбљено
Хтели би да ”врате” што није њихово да би опет отели још више. Такав сценарио још нисмо видели, али како преко-океана нема оскудице у идејама које пркосе логици и поретку, ево и прилике за још једну вежбу у глобалној буздован-дипломатији у реализацији локалних под-извођача.