Влад Плахотњук, тајкун и политичар, кренуо је у офанзиву на проруског председника Молдавије Игора Додона, пошто се ближе парламентарни избори. Стратешки план Плахотњука је да стави Молдавију под апсолутну контролу НАТО и САД. Како вели молдавски политиколог Богдан Цирдја, кишињевски „сиви кардинал” жели да од земље направи колонију Запада

Протести у молдавској престоници Кишињеву 2009. године. На транспаренту стоји натпис „Румунски народ – Румунски језик“ (Фото: Викимедиа)

Власти у седам молдавских села, без сагласности државних власти, потписале су декларације о уједињењу са Румунијом. Кампања за потписивање тих декларација повезана је са стогодишњицом Великог уједињења, коју унионисти (заговорници присаједињења Молдавије Румунији) обележавају 2018. године.

У Кишињеву и Букурешту већ одавно говоре о пројекту Unirea-2018 (Уједињење-2018). Према речима директора Института за питања безбедности, бившег заменика министра иностраних послова Валерија Осталепа, „постоји план за нестанак Молдавије као државе”.

„Већ постоји буџет, кадрови… Извршиоци свега тога су колеге из Румуније, којима руководе САД”, тврди овај експерт. Парламент у Кишињеву већ је усвојио документ према ком румунске војне јединице могу улазити у Молдавију кад год у Букурешту то сматрају за потребно.

„Уједињење са Румунијом подразумева избијање грађанског рата. Ми, државници, никоме не смемо допустити ликвидацију Републике Молдавије” – изјавио је у вези са проблемом председник Молдавије Игор Додон. Председник указује да иза разраде сценарија уједињења са Румунијом и дестабилизације ситуације у земљи могу стајати неке силе које се прибојавају да би могле претрпети пораз на следећим парламентарним изборима. Додон наглашава да ситуација налик оној из 1918. године, када су молдавске посланике „румунски војници присилили да гласају за уједињење са Румунијом”, више не може да прође.

Молдавија је парламентарна република, стога је главна власт сасредоточена у лику председника владе, ког бирају посланици скупштине, док су овлашћења председника ограничена. У последње време очигледан сукоб између проруски настројеног председника Игора Додона и владе, која је оријентисана ка Западу и САД, веома се заоштрио.

Тренутни сукоб фактички се тиче главног проблема Молдавије: успостављање и развијање веза са Русијом, на чему настоји председник, или пак потпуна оријентација на Запад и потпуно прекидање односа са Москвом, на чему нескривено инсистира влада. „Оријентација ка Европи” претворила је некадашњу аграрно најбогатију републику бившег СССР у земљу где већи део становништва једва живи, а представници власти краду милијарде долара из буџета.

У суштини, то што се данас дешава у Молдавији личи на „тихи преврат”. У јануару је председник скупштине Андриан Канду без сагласности председника наметнуо закон који забрањује пренос телевизијских емисија из Русије. Право да потпише такав закон „о борби са иностраном пропагандом” председнику скупштине је дао Уставни суд, јер је претходно Додон два пута одбијао да га потпише.

Игор Додон, председник Молдавије. Односи између проруски оријентисаног Додона и прозападне Владе су стално намети. (Фото: Radio Free Europe)

У децембру је влада Молдавије одобрила пројекат закона који подразумева замену службеног језика дефинисаног Уставом у румунски. Тада је председник био привремено одстрањен са власти, јер је одбио да прихвати именовање Евгенија Струзе за новог министра одбране. Одлуку је донео Уставни суд, у оквиру ког заседа шест особа са румунским држављанством.

Сукоби у вези са именовањем министра одбране разбуктали су се још у септембру, када је влада Молдавије одлучила да упути молдавске војнике на вежбе НАТО пакта у Украјини. Додон, који је по Уставу главнокомандујући, изјаснио се оштро против тог поступка, инсистирајући на томе да Кишињев има ванблоковски статус. Упркос томе, јединице молдавске армије су ипак отишле у Украјину.

Међутим, на путу реализације тих планова Запада постоји једна главна препрека – мишљење народа Молдавије. Интеграцију земље у Евроазијски економски савез подржава 52% интервјуисаних грађана, а за Евопску унију изјаснило се 48%. Против ступања у Евроазијски економски савез гласало би 30%, а против интеграција у Европску унију 36%.

Једном речју, евроазијске интеграционе идеје су за становнике Молдавије привлачније него интеграције у ЕУ. Разлог за то је што споразум о асоцијацији са ЕУ није донео Молдавији обећане погодности, док се прекид односа са Русијом показао као погубан.

Ипак, заступници увлачења Молдавије у орбиту утицаја Запада појачавају своје деловање. Пажњу јавности привукла је недавна посета САД-a најбогатијег човека Молдавије, олигарха и медијског магната, вође Демократске партије (ДПМ) и фактичког господара садашњег молдавског парламента, Влада Плахотњука. За њега су приређени пријеми у Конгресу, Стејт Департменту и Савету националне безбедности САД. По мишљењу аналитичара, тамо су донете одлуке да од овог олигарха и лидера ДПМ направе „молдавског Порошенка”.

Утицајни енглески часопис „Економист” пише да је Молдавија, по мишљењу западних дипломата – заробљена држава и „олигархијска диктатура. У чланку се говори да Плахотњукова партија, иако је добила на изборима мање од 16% гласова, контролише већину посланика у парламенту.

Влад Плохатњук, молдавски тајкун и политичар (Фото: Вашингтон Тајмс)

Педест једногодишњи становник села Питушка, Влад Плахотњук, сматра се најбогатијим и најутицајнијим човеком у Молдавији. Њега називају „сивим кардиналом”, вуче за собом и надимак „Луткар”. У криминалним круговима њега уобичајено зову „Плахој” („Неваљалац”), а деведесетих година био је познат као „Владик-Шмаровоз” („Владица-Подводач”). У Плахотњукову империју улазе највећа предузећа за производњу вина, цело тржиште обојених метала и извоза мазива, нафтне и гасне компаније, медијски холдинзи (више од половине молдавских ТВ и радио станица), банкарски систем. Он је власник и авиокомпаније „Nobil Air”, управља међународним аеродромом у Кишињеву, међународном луком на Дунаву, највећим хотелима „Кодру” и „Нобил”. Његов је и највећи ноћни клуб Drive, осигуравајућа кућа „Asito” итд.

Многи медији тврде да је Плахотњук источноевропски сводник №1, да већ дуги низ година доставља „живу робу” посланицима, министрима, судијама, бизнисменима, криминалним босовима, а потом користи тај компромат за уцењивање клијената. По речима генерала полиције Антона Гемурарја, Плахотњук је почео са својим сводничким работама још 1988. године. После проглашења независности, као параван за преступни бизнис служили су Центар за рехабилитацију малолетних жртава насиља „Минор” и Плахотњукови конкурси за избор лепотица. Међу штићеницама Центра врбоване су сексуалне робиње за рад у иностранству. Разни извори указују на учешће овог олигарха у шверцу наркотика и оружја.

Владимир Плахотњук је постао „сиви кардинал” у доба владавине комунисте Владимира Вороњина (Буженици), са чијим је сином-мултимилионером, Олегом Вороњином, био друг и бизнис-партнер. Од 2010. Плахотњук је спонзор и закулисни господар прозападне Демократске партије Молдавије (ДПМ).

Од 2007. до 2012. био је под надзором италијанског бироа Интерпола у вези са припадношћу криминалним групама, организованим криминалом и прањем новца. Говорило се, конкретно, о незаконитим радњама у пословима са некретнинама у Италији. Плахотњук има румунско држављанство, где је уписан под именом Влад Уљинич. У блиским односима је са кијевским режимом. Петар Порошенко му је такође пријатељ и бизнис-партнер.

Изборна кампања у Молдавији 2014. је била испуњена порукама о стратешком опредељењу земље. Натпис: Према Европи, према пристојној будућности (Фото: LSE)

Медији га називају „једним од најстрашнијих људи постсовјетског простора”. У марту 2012. године у Лондону један убица је отворио ватру на руског банкара Германа Горбунцова. Испоставило се да је извршилац тог злодела извесни Виталиј Прока. Он је ухапшен у Москви, а потом изручен Румунији. Недавно, у интервјуу за телевизију Jurnal TV, убица Прока, који је одслужио затворску казну у Румунији, означио је Плахотњука као наручиоца атентата на банкара Горбунцова. Прока је изјавио да је спреман да иде на полиграф, како би доказао истинитост својих речи.

Истражни комитет Русије оптужио је у одсуству Владимира Плахотњука за убиство. Њега оптужују и за формирање криминалне групе 2014. за припрему атентата на свог политичког опонента Рената Усатија.

Ускоро ће у Молдавији парламентарни избору. Зато Плахотњук креће у офанзиву. Вративши се из САД, он је без оклевања кренуо у напад на Игора Додона, чак му је припретио импичментом. Очигледно је да су му амерички покровитељи дали домаћи задатак да потпуно очисти медије од „руског утицаја”, с тим да, уколико је могуће, као у Украјини, продаје рог за свећу, тј. лаж за истину, а да у кључном моменту представи мањину, коју чине његови следбеници, као народну већину. Стратешки план Плахотњука је да стави Молдавију под апсолутну контролу НАТО и САД. Како вели молдавски политиколог Богдан Цирдја, кишињевски „сиви кардинал” жели да од земље направи колонију Запада.

„Молдавски Влад Дракула” је кренуо у лов.

Прочитајте још

• Игор Пајовић: Борба за Азербејџан
• Бранко Милановић: Ко је напредовао од пада Берлинског зида

Categories: Светске ствари

Tags: Иван Пајовић, Молдавија, Румунија