Важно је даље објашњавање значаја Апела за одбрану КиМ грађанима. Као и да се не расплињујемо и разним иницијативама, него да се постројимо иза ове која је већ снажно уздрмала Вучића
Бранко Павловић (Извор)
Шта су „Хималаји“, шта о 2025. каже ЕУ у својим документима што није представљено нашој јавности и значај „Апела за одбрану КиМ“ су теме овог текста.
Србија на путу „2025“, који иначе не води никуда, али о томе други пут, мора да закључи споразуме са свим суседима и то тако да суседи изричито потпишу да више немају било каквих спорних питања. Не само граничних питања, него никаквих.
Према томе, кад нам из Хрватске стижу поруке да морамо да платимо ратну одштету (цифре варирају у распону од 50 до 100 милијарди евра), онда то није никаква фантазмагорија, него реално утемељени захтев. Може им се. Јер ако Србија на то не пристане, онда нема споразума, а ако нема споразума онда по испостављеним захтевима ЕУ, нема пријема никада, не „2025“, него никада у ЕУ.
Вучићу, боље би теби било да данас побројиш шта то све чини пут преко „Хималаја“ грађанима Србије, па да се лепо оканемо придруживања ЕУ, него да глуматаш као делећи лекције Хрватској.
Уопште се не ради о томе ко је у праву. Ако Србија иде ка ЕУ, онда Хрватска има средство уцене одобрено од ЕУ (правно обавезујући споразум о свим отвореним питањима Србије са суседима), а Србија нема ништа.
Кад се прихвати да се плати одштета Хрватској, онда то није крај. Следи да се одрекнемо целокупне територије на Дунаву коју тражи Хрватска. Па кад то прихватимо, да нам издиктирају шта све морамо да уградимо у свој правни систем „ради побољшања положаја Хрвата у Србији“.
Само ово набројано су Хималаји, Алпи и Килиманџаро заједно.
Таман ми све договорили са Хрватима, подижемо панталоне, кад Бакир Изетбеговић каже да треба да сачекамо и он има примедбе у погледу граница и огромне примедбе у погледу положаја Бошњака у Србији.
Александар Вучић и Бакир Изетбеговић (Фото: АП)
Издржимо Бакира, потпишемо широку аутономију за Бошњаке, кад ето ти га Харадинај, видимо Тачија, пошто је виши, да чека у реду и све нам се чини да се ред отегао.
Да се вратим на више пута поновљену Вучићеву изјаву да је он за брзо решавање питања Косова и Метохије.
Суверенитет Републике Србије на територији Косова и Метохије, када престане да важи резолуција 1244 СБ УН, јесте питање КиМ. Не положај Срба, културно наслеђе, имовинска питања итд. Него суверенитет.
Пошто је Вучић одушевљен Ђинђићем нека погледа (поново) његов последњи интервју. И Ђинђић је био изричит да је питање суверенитета Србије на КиМ питање свих питања, а не ове друге теме (које су наравно веома важне, али када решиш суверенитет, решио си и 90% свих тих питања).
Брзо решење је теоријски могуће само ако би представници тзв. Косова већ данас били на позицији да сам суверенитет Србије није споран, само да се види у ком обиму и у односу на које државне функције. Како је њихов јавно изнет, изричит, више пута поновљен, став да никаквог суверенитета Србије на тзв. Косову не може бити, онда је брзо решење просто немогуће.
Односно, брзо се Вучић може само одрећи суверенитета Србија на Косову и Метохији. Само такав споразум је брзо могућ и ниједан други.
Фото: Спутњик
Важно је приметити, да чак и када би се то потписало, пошто се инсистира на брзини, тек нас после тога чека Хрватска и у финишу неки Изетбеговић.
Ако се потпише одрицање од суверенитета на КиМ, како год да је договорено поштовање људских и мањинских права, заштита манастира, цркава и целокупног културног наслеђа, имовинска права посебно детаљно регулисана – шта год, све је то даље у надлежности Харадинаја или неког „Харадинаја“. Па кад он то крши, пали, ломи и убија људе, ти закукаш у УН, а тамо о томе одлучују Британија и САД који и иначе сматрају да Србија и Срби морају бити сведени на статистичку грешку у региону.
Брзи споразум са тзв. Косовом је и страшан и бесмислен, шта год да договориш, а не отвара пут Србији у ЕУ, у коју не би требало ићи све и када питање КиМ не би постојало.
То је генијална политика Вучића.
И сад су потписници Апела криви што у његовим потезима и изјавама виде опасност да нас води у провалију. Само његове последње изјаве о потребној брзини су сасвим довољан разлог за одлучну реакцију, све и да никакве Бриселске споразуме није претходно потписао и спровео.
Важно је даље објашњавање значаја Апела грађанима. Као и да се не расплињујемо и разним иницијативама, него да се постројимо иза ове која је већ снажно уздрмала Вучића. Да даље по Србији кренемо, свако према својим могућностима, да припремамо грађане за масовни излазак на референдум и гласање против одустајања од суверенитета Србије на било ком делу њене територије, а нарочито на територији Косова и Метохије, пошто за садржину Апела они не знају јер тога на РТС/Пинку нема.
То „против“ одмах ће прерасти у „за“ Србију какву заиста желимо. Није реч о „замрзавању конфликта“, него о почетку развоја Србије која ће временом постати тако јака да ће нека будућа генерација политичара Албанца на КиМ и међународна заједница бити принуђени да стварно почну договоре о томе у ком обиму и на који начин ће Србија имати овлашћења на КиМ.
Што се саме ЕУ тиче, пошто уопште не мисле да нас приме у ЕУ, све и када бисмо све ово испунили, већ у овим документима су изричито за Србију и само за Србију, написали да је могућност пријема 2025. „ екстремно амбициозан“ подухват. Кад кажете неком „ти си баш амбициоизан“ ви му у ствари кажете „ма то није могуће“. А кад му кажете „ти си екстремно амбициозан“ ви му у ствари кажете да је луд и да је то немогуће.
Наводим ово зато што је, из неких чудних разлога, овај део остао непримећен од наших силних стручњака за ЕУ и међународно право, а сасвим прескочен у нашим главним медијима.
Вучићу, на Хималајима нема живота. А у подножју се живи од тога што се терет странцима носи на својим леђима.
Ко ипак хоће са Вучићем на Хималаје, срећан му пут. Ја одох на Космај, Рудник, Златибор, Копаоник, Стару планину, Јастребац, Јавор, Златар, Тару. Тамо има и живота и лепоте и разума. Да попричамо и да се спремимо.
ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.
Categories: Судбина као политика
@”да припремамо грађане за масовни излазак на референдум и гласање против одустајања од суверенитета Србије на било ком делу њене територије,”
– Ne ne i ne!
Ideja referenduma je ustvari krajnje opasna avantura, stavljanje na kocku temelja drzave, i to pred narod vec dobrano uzdrman i sludjen experimetnom in-vivo koji se nad njegovom svescu sprovodi vec decenijama! Ne moze o tome da odlucuje narod koji, otvoren da budem, posle svega,vise nije pri cistoj svesti! Rezultat bi mogao da bude iznenadjujuci za patriotsku Srbiju.
Ideja refernduma se pojavljuje kao supstitucije i poslednje sredstvo odbrane, u situaciji kada institucije javnog tuzioca i Ustavnog suda nisu odradile svoj posao. Umesto referenduma, treba organizovati pritisak na njih, ove pocistiti, jer prosto nije moguce da na pretnju otvorenom izdajom ove institucije cute!
Jer pazite, tvrdim da nas Vodja polako ali sigurno navlaci na referendum za koji smo toliko zapeli, da mu je to i cilj. Obratite paznju kako se ideja referenduma polako pomalja iz njegovih izjava:
“„Грађани Србије ће морати да кажу свој став и свој суд о томе да ли је будућност Србије у Европи, за шта ћемо морати да платимо одређену цену, која није мала, или да останемо овако, па да нам се још пола Србије исели”, рекао је Вучић
Poštovani gospodine Pavloviću, jednu vrlo važnu stvar ste zaboravili da pomenete, sa jednim vašim stavom se ne slažem a jedno, takođe vrlo važno pitanje, je ostalo nerazjašnjeno. S muslimanima (Bakirom) neće najveći problem biti ni granica ni položaj njihove tzv manjine u Srbiji, već sudbina Republike Srpske. Verujem da vam je jasno da ni Srbija ni BiH neće ući u EU dok se RS ne razvlasti, uništi i svede na običan region. Što se tiče prijema Srbije u EU mislim da ste u zabludi. Siguran sam da EU Srbiju više želi u svom članstvu nego sve ostale zemlje kandidate zajedno, pa čak više i od mnogih sadašnjih članica, ali ne zato što nas vole već zato što ni po koju cenu ne žele i ne smeju da ostave mogućnost da se priklonimo nekom drugom (čitaj Rusiji). Problem je u tome što Srbija koju oni žele nije Srbija već država bogalj. To je Beogradski pašaluk u kome su oni (EU) gazde u preduzećima i vlasnici zemlje i svih prirodnih bogatstava, par hiljada domaćeg ološa debelo plaćeni prinudni upravnici koji rade za njih a narod sluge koje se iznajmljuju na lizing kao stoka.Ono što niste razjasnili je pitanje referenduma u vezi KiM. To je totalno nedefinisano i nerazjašnjeno pitanje i potencijalno najbolja mogućnost za najtežu moguću zloupotrebu i legalizaciju izdaje i rasturanja države. Da li će eventualni dogovor sa Šiptarima biti zvanično objavljen i realno prezentovan narodu, kakvo će biti pitanje na referendumu, kada će on biti organizovan (po meni je potpisivanje bilo kakvog sporazuma sa Šiptarima pre referenduma najteži mogući kriminal), kakve će mogućnosti imati oni koji su protiv sporazuma da to objasne narodu (pristup TV, štampi,…) i mnoge druge stvari koje danas niko ne zna, a dok se sve to ne zna referendum se ni po koju cenu ne sme dozvoliti, a kamo li priželjkivati i tražiti.
Бранко Павловић.
Само око референдума. Није питање да ли га ја или неко други жели. Променом Устава, дакле у тој процедури, се може предложити и да уопште нема Србије и то је легално. То није кажњиво. Дакле, запад ће инсистирати на легалној промени Устава, па је реферндум обавезан. Брислекси споразуми и нарочито њихово провођење су нелагални. Зато запад и инсистира на “правно обавезујућем” новог уговору.
Зна се и какво је питање. Оно гласи ” да ли сте за предложену промену Устава”.
Наравно да ће медији битри против било какве расправе и доступности за другачије мишљење. да сте ви колонизатори, да ли бисте оставили медије да стварно раде свој посао. Наравно не. Према томе, уместо укупне опозиционо-патриотске кукњаве како услови нису фер, има се узети као сопствена одговорност да сви укућани, комшије, познаници са посла из кафане итд.изађу на референдум и гласају против. Ако свако од нас тако поступи, победа је извесна. Ако се разговор са љуздима препусти другима, пораз је известан.
Ако се то пропусти, по свим важећим правилима међународног права сагласност са отцепљењем Косова и Метохије, уколико измене Устава прођу, ће бити легалне. И на даљем путу противљења више нећемо имати подршку никога, па ни Русије ни Кине.
Gospodine Pavlovicu,
@”Дакле, запад ће инсистирати на легалној промени Устава, па је реферндум обавезан.”
– Ali zasto bismo morali da menjamo Ustav, kakve veze ima sta zapad zeli?
Imamo Ustav po kome je sve ovo cista izdaja “jedan na jedan”, i dok je on na snazi, sve je ovo nelegalno, kako ste i sami lepo primetili. Zasto gotovinu pretvarati u veresiju? Nego, nemamo institucije koje po njemu postupaju, vec ucestvuju u izdaji. Zar nije bezbednije “udariti” po njima, nego ulaziti u avatnuru sa krajnje neizvesnim krajem? Ljudi ce glasati kako im on kaze. A zna se sta ce on da im kaze.