Немојте се претварати да не видите истину, немојте подносити злостављање, отворите очи и кажите ЦАР ЈЕ ГО
Александар Вучић (Фото: Танјуг/Сава Радовановић)
У већини великих држава се обраћа пажња на морални лик политичара који треба да представља интересе грађана и капитала земље коју би водио, чак се увелико проверава и систем вредности за који се залаже и углавном се обраћа пажња на брачни статус и однос према породици. У једној књизи Џулијана Барнса прочитала сам податак да конзервативци у Великој Британији, пре избора
својих представника, обављају и интервју са супругама политичара не би ли, можда, уочили неку опасност са те стране.
За мање земље (којима су велики наменили судбину својих колонија) постало је правило да се на чело доводе неморални људи са изразитим карактерним поремећајима и системом вредности који се у традиционалном смислу не сматра конструктивним.
Погледајмо Вучића: Човек који је Србију претворио у свој плен и, са невероватном амбицијом, без емоција, без емпатије, без осећања социјалне и националне одговорности и без икакве гриже савести, методом добро диригованог глумца, кроз сплет лажи, подметања и навођења на погрешне закључке игра свој социопатски плес. Упорно и вешто је део грађана Србије претворио у обичне жртве које почињу да сумњају у своју перцепцију, памћење и ментално здравље (gaslighting).
Социопатско злостављање је увек злостављање са јасним циљем које може уништити жртву и претворити је у равнодушног и незаинтересованог сарадника.
То се управо догађа са делом грађана Србије, који својим индиферентним ставом, и недостатком бриге за шире друштво и будућност, постају активни учесници Вучићевог социопатског плеса. Они су одабрали да буду слепи и глуви за истину (чињенично стање) и својим ставом свесно бирају да не виде да је цар го.
Да би се одупрли том лудилу морају се пробудити и постати свесни стварности у којој сви пропадамо. Немојте се претварати да не видите истину, немојте подносити злостављање, отворите очи и кажите ЦАР ЈЕ ГО. Србија је наша држава, наш дом, наша прошлост и будућност. ЦАР ЈЕ ГО.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Гордане Секулић, 10. 2. 2018)
Categories: Преносимо
Одличан чланак !
Не само ЦАР ЈЕ ГО, него је Вучић моментално врло рањив. Ако изгуби београдске изборе, изгубиће скоро пола Србије, скоро пола српске економије, скоро пола српске касе.
А каса њега врло интересује, сећам се да је недавно изјавио (у Политици од 11 01 2018) да “опозицију интересује град Београд јер је ту каса пуна, да је буџет велики, да има пара, па би да их поделе и бацају, да опет краду, да напуне своје џепове . . . “
Он зна да онај ко држи касу, држи власт, држи све.
Немам илузију да ће опозиција бити много поштенија, али, после пет деценија комунизма, знам да је власт без опозиције најгора ствар.
Св Валентин. Поклон Вучића Београђанима
Своју изборну листу Вучић нам нуди као вешто сортиран букет разнобојних раскошних цветова (ликова из науке и уметности) испод којих се назиру дугоживи бодљикави кактуси – садашњи управници града Синиша Мали, Горан Весић, Андреја Младеновић . . .
На букету пише : “Београђанима, зато што их волим”
@Деда Ђоле: ”…после пет деценија комунизма, знам да је власт без опозиције најгора ствар”
Са или без опозиције ”наша” власт је само локално оруђе извршавање воље иностране окупаторске силе, има већ скоро две деценије. Из тигања комунистичког тоталитаризма смо упали у ватру новоколонијалне потлачености под лажном заставом демократије. Садашња ”демократија” и избори као њен најзначајнији израз су само провидно намештене кулисе за евроатлантски политички, економски и културни терор који се спроводи над народом. Наш проблем није политички систем као такав, него чињеница да смо национално разбијени, под чизмом домаћих изрода који су прокоцкали суверенитет Србије, упропастили производне капацитете, омогућили пљачку природних богатстава а на културном плану одгајили читаву генерацију умоболника заражених вирусом само-мржње и задужених за ритуално понижавање србског имена и помена.
Никакви ”избори” нам неће донети бољитак, о преокрету да и не говоримо. Само нам Господ може помоћи, али ваљало би да се појави Карађорђе. Ипак доћи неће — прочитао причу од Р. Домановића, па зна да би прошао као Марко по други пут међу Србима…
@Don Quixote
Сасвим сте у праву. Добро сте описали данашњу Србију реченицом “Из тигања комунистичког тоталитаризма смо упали у ватру новоколонијалне потлачености под лажном заставом демократије”. О томе опширно пише и Слободан Антонић.
Али шта даље ? Да би стигли до неке релативне демократије вреди се борити. И то стално, јер она се врло брзо квари. Сви видимо којом брзином је Вучић зауларио институције, медије, Скупштину, правосуђе, полицију . . .
Како и чиме се борити ?
Ево, пред нама су избори. Засада је у целом свету прихваћено да су ИЗБОРИ НАЈБОЉИ НАЧИН поштовања народне воље.
Ако Скупштину Београда освоји опозиција, то ће бити ПРВИ озбиљан ударац самодршцу, његовим лажима и његовом егу.