Традиционално православни не значи заувек православни. На то нас подсећају и ови искрени верници који нам се обраћају на неким другим језицима. Који чак неке од Срба враћају у Православље
Руска црква у Лондону (Фото: Викимедиа)
Синоћ сам се упознао са једним паром пријатних култивисаних људи у зрелим годинама. Муж прича енглески, али спремно узима благослов од мене. Његова жена ми објашњава да је он православан.
Ја се обрадујем. Наравно, мислим како је то лепо кад Српкиња уведе свог мужа Енглеза у Православну веру. Прави пример како бисмо сви волели да буде у таквим ситуацијама.
А онда се испостави да нити је човек Енглез (Шкот је) нити је њега жена Српкиња превела у Православље, него је он као Православан њу увео у веру!
Рођен у протестантској презвитеријанској породици у младости је учећи о давним прогонима римокатолика у Британији на ужас својих родитеља прешао у римокатоличанство. Прешао је у Ирску. А кад су га из Ирске послали на постдипломске студије у Лондон, ушао је једне недеље у руску цркву. Одмах се заљубио у Православље, а све је запечаћено кад га је свештеник после Литургије и дугог разговора позвао код себе кући на ручак…
И тако је мој нови познаник стигао у некој европској мисији за време прошлог рата у Босну, а после полако стигао и до Србије. Упознао своју будућу жену, увео је у Цркву. Венчали су се и сад радосно сведоче како су необични путеви Господњи.
Не знам зашто, али толико ме је обрадовао тај неочекивани обрт у препознавању и прекид подразумевања. Традиционално православни не значи заувек православни. На то нас подсећају и ови искрени верници који нам се обраћају на неким другим језицима. Који чак неке од Срба враћају у Православље!