Вук Јеремић: Косово и Метохија, светосавље и језик и писмо фактори нашег идентитета

Напасти митрополита Амфилохија да је Милов владика и представити његову критику Вучића као напад на Србију је врло пластичан пример тога како ће проћи било ко који се усуди да каже једну реч која није у сагласју, односно, која може бити доживљена као непотпуна подршка ставовима председника СНС-a

Вук Јеремић

У емисији „Само словенски са Милошем Стојковићем“ Наше телевизије председник Народне странке Вук Јеремић осврнуо се и на питање Косова и Метохије и тзв. унутрашњег дијалога.

„Као прво то о тзв. унутрашњем дијалогу, јер заправо нормалног дијалога какав би био примерен у једном цивилизованом и слободном друштву нема. Не можете ви имати дијалог уколико су вам медији затворени. Шта значи, да одете са неким да разговарате и после тога слушате на РТС или читате у новинама саопштење и закључке… Немогуће је водити дијалог по било ком важном питању а поготово тако важном историјском питању као што је Косово и Метохија. Ја сам иначе мишљења да је Косово и Метохија једно од најважнијих егзистенцијалних питања за овај народ, зато што представља један од три важна фактора нашег идентитета… Други је наше светосавље, односно наша православна вера, и трећи су наш језик и писмо. То су те три ствари које нас дефинишу, по мом дубоком уверењу, као народ, чине нас оним што јесмо.“

У наставку је Вук Јеремић подвукао да унутрашњи дијалог заправо не постоји: „Он не постоји због тога што било ко се усуди да се на било који начин супротстави или инсинуира да се не слаже са ставом врховне власти, односно једног човека у Србији, бива на најстрашнији могући начин демонизован, сатанизован, о њему се говори све најгоре… Узећу за пример митрополита Амфилохија који је поставио питање, он није чак ни направио констатацију – он је рекао да му се чини да ова политика води ка нечему што се може сматрати издајом. Сад можете имати овакво или онакво мишљење о митрополиту Амфилохију, али да га нападате… Ја њега ценим, има људи који су доста критични према томе, али да га нападнете на насловној страни једног парадржавног, а де факто државног таблоида и то речима ‘Милов владика напао Србију’. Па то је апсолутно бесрамно, то је нешто просто застрашујуће имајући у виду какав је положај нашег народа у Црној Гори овога тренутка и који ова власт потпуно игнорише, а врло блиско сарађујући са Милом Ђукановићем и са његовом врхушком која управља Црном Гором скоро 30 година. Напасти митрополита Амфилохија да је Милов владика и представити његову критику Вучића као напад на Србију је врло пластичан пример тога како ће проћи било ко који се усуди да каже једну реч која није у сагласју, односно, може бити доживљена као непотпуна подршка ставовима председника СНС-a за које још, успут, чак и не знамо до краја какви су, односно шта је његов план за КиМ. Ја имам своје мишљење о томе, ја верујем да је ова власт апсолутно све предала кад је реч о КиМ у албанске руке, једно по једно.“

Јеремић је упоредио и време док је он био у власти и садашњи однос и стање на Косову и Метохији: „Док сам ја био министар спољних послова Косово није постало члан ни једне једине међународне организације укључујући спортске. Данас то више није случај. Чак и када је почело преговарање у Бриселу, то је било још увек за време моје владе, мада ја нисам водио те преговоре, те преговоре је у Бриселу водио неко други. Није тајна да сам ја био против тога да се пребаце преговори из Њујорка у Брисел, ја сам био врло против тога, но остао сам сâм…“

Погледајте целу емисију, у којој је учествовао и Чедомир Антић:

За Стање ствари приредила: Соња Ракочевић



Categories: Стање фото/видео ствари

Tags: , , , ,

10 replies

  1. Као да се напајао идеја са Стања ствари 😀

  2. Речи Вука Јеремића су “мелем на рану“. Када бих имао ту несрећу да живим у Србији, Вук Јеремић би ми био једина релативно здрава алтернатива у односу на све вуцибатине које данас дају тон друштвеном и политичком животу у држави. Гласао бих за њега, наравно – уз резерву да би, без обзира на то што он горвори, требало ипак видети како ће радити. Другим речима, дао бих му, и његовој странци “benefit of doubt”. На жалост, уз доста оправдане скепсе – јер и он и они који су му у странци, и целокупно друштво стасали су у нездравој, морално изопаченој средини каква је владала, и непрекидно влада после 1944. године.

  3. Нас који имамо несрећу да живимо у Србијици, мука (и Његош) научили су да ич не верујемо никоме, а особито не онима чије су речи ”мелем на рану”, него да ”..покољења дјела суде”.
    Сем тога, Вука (кога смо били склони да ценимо високо), узимамо са великим подозрењем, с обзиром да се удружио са, како се лепо и лапидарно изразисте ”вуцибатином” Сашом Јанковићем, Ђиласом и сличним вуцибатинама које су нас својевремене појахале, са, архивуцибатином Зораном Ђинђићем – на челу.

  4. @Порфирије Петрович: Мада се потпуно слажем са Вашом категоризацијом вуцибатина, и мада су кључне речи у мом коментару “benefit of doubt” и “уз доста оправдане скепсе“, ипак је с практичне тачке гледишта потребно потражити неку алтернативу. Јер, апстиненција од гласања не би била ништа друго до пасивно гласање за највероватнијег победника (СНС) – а већ сада је потпуно јасно да је то најгори исход. Тачно је оно Његошево о томе да поколења дела суде, али то је питање будућности, а у садашњој кризној ситуацији мени пре на памет пада (под утицајем вишедеценијског живота у Холандији) холандска пословица: “je moet roeien met de riemen die je hebt“ : мораш веслати онаквим веслима каква имаш – тј.мораш користити средства којима располажеш, ма колико она била килава (иначе ћеш се удавити), а то је у овим изборима упркос присуству Ђиласа, Јанковића и сличних вуцибатина у његовој коалицији (ипак нешто мањег калибра од садашњих властодржаца), ипак Вук Јеремић са својом странком.

  5. Само бојкот избора је прави, правцати “мишомор“ за ”позицију” и ”опозицију”!
    Мала излазност не даје пун лигитимитет, па је сам исход гласања небитан!
    А, ни ЕУ не прихвата резултате избора са врло малом излазношћу!
    Таква власт, без обзира на добијени проценат “за“, је на климавим
    ногама и нема јој дугог века!
    Мала излазност даје остаку, који није гласао /већина/, пуно право
    да, изласком на улице, затражи одговре од власти /опозиција или
    позиција – нема значаја!/, да положи рачуне за овако губитничку
    политику од 5. октобра до днашњих дана.
    Гласачи су све пробали: да гласају за “ове“ или “оне“ , “за“ “ове“,
    у инат “онима“, и тако од 5. октобра до данашњег дана су у једном
    вртикругу којем се не назире крај, И УВЕК СУ СТРАНА КОЈУ ПОЗИЦИЈА
    И ОПОЗИЦИЈА – “ВУЧЕ ЗА НОС“, и гласачко тело своди НА “ЈЕДНУ
    СТОКУ ГРДНУ“ – “НЕОПЕВАНА ГОВЕДА“!
    НАРОДЕ СРБСКИ! ПОУЧИ СЕ ИСКУСТВОМ КНЕЗА МИЛОША: ОН СЕ
    НАЈВИШЕ ПЛАШИО КАДА НАРОД ЗАЋУТИ!
    Ето, НАРОДЕ СРБСКИ! – ЗАЋУТИ И ТИ, САДА НА ОВИМ БЕОГРАДСКИМ
    И СВИМ ДРУГИМ ИЗБОРИМА – “ЗАЋУТИ“ ДЕМОКРАТСКИ, па да видимо
    како ће се ове данашње пи*ке /ПОЗИЦИЈА и ОПОЗИЦИЈА/ понашати,
    подгузне муве страних плаћеника, експлоататора, и окупоатора који
    су нас у црно завили од 1999-е, до даншњих дана!
    ПОКУШАЈ, НАРОДЕ СЕРБСКИ! – НЕ БОЛИ, A НИШТА НЕ КОШТА!!! Гласачи су увек, гласајући “за“ “овог“ или “оног“ – увек били ПРОТИВ себе , а “ови“ или “они“ су увек и увек радили за властите интересе и интересе страних ментора и плаћеника!
    Сада је доста, НАРОДЕ СРБСКИ!
    САДА ГЛАСАЈ ЗА СЕБЕ, ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ – НЕИЗЛАСКОМ НА ИЗБОРЕ!
    Непримерено је поредити Србију са једном Холандијом, јер је Србија,
    за разлику од Холандије – ОКУПИРАНА ЗЕМЉА, ПРОТЕКТОРАТ,
    ПРЋИЈА – ЗАБАВАНЦИЈА-ЗАЈЕБАНЦИЈА НАТО ПАКТА!

    Драган Славнић

  6. Ако опозиција добије више од половине од 110 одборника у градској скупштини, она ће изабрати новог градоначелника уместо Синише Малог. Ако опозиција освоји Београд, Србија ће добити још један извор власти, конфронтацију и сучељавање различитих гледишта. И контролу самодршца.

  7. Избори у Србији су луткарска представа за обмањивање наивних, дакле већине тзв бирачког тела. Резултати избора, тј. имена изабраних су грађанима Србије важни у мери у којој би били рецимо логорашима у промени затворске управе. Наравно, бити и опстати у логору је велики подвиг и ако нова управа доноси иоле олакшане услове, оправдани су енергија и нада логораша које уносе у 15-ту епизоду сапунске фарсе режиране у Вашингтону. Питање слободе, достојанства и суверености нису део нити једног политичког програма или циља. Логораши имају преча посла…

  8. Малопре ми телефонирао Александар Вучић :
    “Ђоле, молим те, поздрави @Драгана који је за бојкот избора, @Порфирија – за кога су кандидати опозиције вуцибатине и @дон кихота који сматра да су избори фарса”.

  9. @Деда Ђоле

    Је ли Вас он и ”лајковао”:)

  10. @Деда Ђоле:

    “Малопре ми телефонирао Александар Вучић – /БАЛАКАХА/”:

    “JUTUTUNSKAJUHAHAHA

    U kraljevstvu Jutututu1
    Kralj trinajsti Balakaha2
    Obećao svom narodu
    Da će dati juhahaha.3

    Samo neka budu verni,
    Nek vojuju o svom kruhu,
    Neka ćute i nek žmure,
    Nek plaćaju juhuhuhu.4

    Poslušni su Jututunci,
    Plaćali su juhuhuhu,
    Ćutali su, žmurili su,
    Vojevali o svom kruhu.

    A prolećem svakog goda
    Popne s’ na breg Balakaha,
    Pa poviče gromoglasno:
    Dobićete juhahaha!

    U kralja su jake prsi,
    Grlat li je Balakaha,
    Kad poviče, brda s’ ore –
    Juhahaha, haha, haha!

    Svi se grotom smejat stanu,
    Sve se trese brat do brata,
    A od smeha, teška smeha,
    Za trbuh se i kralj hvata.

    A štaim je tako smešno?
    Il’ je smešan Balakaha?
    Il’ su smešni Jututunci?
    Il’ je smešno “juhahaha”?

    Sve troje je dosta smešno,
    Ponajviše Balakaha,
    Kad ozbiljno, milostivo,
    Progovori: Juhahaha!

    Srećni su ti Jututunci,
    Srećan li je Balakaha,
    Kad ih tako razveseli
    Prazna rečca: Juhahaha! – /ИЗБОРИ/”

    Драган Славнић

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading