Срећко Максимовић: О Дверима и Печату или Доста је било, Филипе!

Маске су заиста пале, само чије, Родићеве или дверјанске остаје питање

Саша Радуловић и Бошко Обрадовић (Фото: Бета)

У нашем угледном недјељнику „Печат“ је освануо текст „Доста је Двери“ из типковнице Филипа Родића. У њему аутор образлаже своје виђење коалиције Двери и Доста је било на предстојећим београдским изборима. И заиста, ништа ту не би ни било спорно, просто то је колумна, да аутор није изнио неколико спорних и претјерано малициозних коментара на рачун Двери. Чак би се слободно могло рећи да ова колумна помало личи на какав клеветнички и пасквилантски памфлет.

Наслов колумне „Зона сумрака“ као да сугерише да прелазимо у заумне и претјерано мрачне зоне слободног и независног новинарства. Најспорнија реченица – а има их много – „Док Хиперборејац тежи вредностима већим од живота и злата, Атлантиђанину је све материјалано. Да ли се овај јаз може премостити „техничком коалицијом“ која пренебрегава суштинске разлике? Наше мишљење је да не, али Бошко Обрадовић, којег је потписник ових редова очито сматрао следбеником хиперборејских идеала, мисли другачије“ (подвукао СМ).

Е управо ова подвучена реченица и јесте најпроблематичнија у ионако проблематичном тексту. Она најбоље осликава сву злонамјерност текста. Од како читам Печат (а то је нешто око три године) никада ни на једној страни није поменут Бошко или Двери. Печат их је третирао тишином. Као да не постоје. Било је ту и тамо текстова који су на прикривени начин негативно говорили о Дверима – као онај о наводном боравку код Скота (америчког амбасадора) у изборној ноћи. И то је све. Не сјећам се више ниједног текста о Дверима, па чак ни негативног, а још мање афирмативног. Ако гријешим нека ме Родић из Печата печатира демантом и заћутаћу. Ево нека ми било ко пронађе иједан текст о Дверима, прихватам и негативне. Тешко да ће га наћи. Зашто? Јер је Печат досљедан у тишини. Никад и ништа о Дверима. Завјет тишине. Да ли је ријеч о оној мање опасној спољној цензури или опакој, погубној аутоцензури можемо само нагађати. Онога кога нема у медијима као и да не постоји. Апсолутно игнорисање и тотална тишина. Као да је то крилатица Печатова када се ради о Дверима. Било је мјеста и за наводног русофила Поповића и за многобројне министре, па чак и за самозванца Александра Великог у јубиларном петстотом броју, али за Двери никад.

Па како смо онда икада и могли закључити да Родић Двери и Бошка сматра сљедбеницима хиперборејских идеала? Ако је ћутањем, тишином и игнорисањем онда му је апсолутно успјело. Можда је неко могао и овако то да схвати – никада ништа не пише о Дверима, мора да их много симпатише. Ја то тако нисам схватио. Да би некога искудили говорећи како сте га некада цијенили прво бисте некада негдје морали изговорити похвалу. Ово је нека врста ретроактивних похвала, мени непознатих. Чудно.

Овдје се нећу бавити тиме да ли је ово погрешан и потребан потез Двери, јер овдје није ријеч о томе. Ријеч је о тенденциозном и помало злонамјерном тексту који дискредитује и Бошка и цијелу идеју Двери. Ова Родићева похвала – о хиперборејским идеалима – је у функцији савршене илустрације даљег тока мисли , а то је – да су ти исти Хиперборејци из Двери уствари прикривени Атлантиђани, а даље сљедствено томе издајници, са лажном маском идеала. Маске су заиста пале, само чије – Родићеве или дверјанске –остаје питање.

Аутор објављује на блогу Пасквила

Прочитајте још



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

7 replies

  1. Pa “Pecat” je u Vodjinoj sluzbi vec godinama, cemu se uopste cudite?
    Samo jos jedan sluga izdaje i sveopsteg sunovrata

  2. Стање Ствари леп дизајн.

  3. Маске су заиста пале, али Бошкова и дверјанске. Никакв Филип Родић и Печат ме не занимају, а то што ви господине Максимовићу пишете је чиста замена теза. Да напишем српски, Двери су коалицијом са ДЈБ доказале да су њихов програм и идеологија само шарена лажа. Прича о чисто техничкој колицији би можда и прошла да господин Бошко Обрадовић није у 7 тачака образложио ту коалицију. Да наведем само једну где Обрадовић каже да ДЈБ и Двери деле заједничку политику према КиМ? За паметног доста, за савесног срамота!

  4. Драги Срећко, последњи пут сам о Дверима, и то позитивно, писао 24. новембра 2017. у тексту под насловом “Пут у Европу који води у трећи свет”. ( http://www.pecat.co.rs/2017/11/put-u-evropu-koji-vodi-u-treci-svet/ )Цео текст је написан захваљујући посланичком питању Двери.
    Не будите лењи и не осуђујте напамет, него отидите на сајт Печата, укуцајте у претрагу Двери и видећете колико текстова је објављњно. у 99 одсто случајева су позитивни.
    Остале моје аргументе на ову тему моћи ћете да прочитате у броју Печата који ће изаћи 9. фебруара. Овога петка моћи ћете да прочитате реаговање Бошка Обрадовића, који попут вас ништа није демантовао, него је само износио неке неосноване оптужбе.
    Срдачан поздрав,
    Филип Родић

  5. Ево, сад сам отишао на сајт Печат ада проверим ово што Филип Родић (или неко ко се потписао као он) тврди о “99 одсто позитивних” написа о Дверима.

    Не био лењ, није ме мрзело…

    Најпре, линк који је постављен о проблему “Пут у Европу који води у Трећи свет” приказује само прови део чланка уз поруку “цео текст је доступан претплатницима”. У видљивом делу чланка се не помињу Двери.

    Онда, унео сам “Двери” у претрагу и отворио неколико линкова који су се појавили. У два чланка Николе Врзића се врло НЕГАТИВНО пише о Дверима, нпр. цитирам “А ту је и питање постизборног обједињавања демократске опозиције Србије и принципијелне борбе Бојана Пајтића за гласове „Двери“ и ДСС-а која је започела одмах после тајне посете америчког амбасадора Кајла Скота” (чланак “Парада поноса”, Никола Врзић 05/06/2016).

    Гомила текстова које је потписао Саша Францисти са углавном сувопарним агенцијским вестима (махом Танјуг) у којима се помињу Двери.

    У претрази се појављују и текстови са речју “двери” који немају везе са поменутим политичким покретом.

    Итд.

  6. Поштовани г. Родићу,

    Овај мој текст је реакција на Ваш, до неслућених мјера хиперболисан, став о Дверима и хиперборејским идеалима. Не о Вама лично. То никада. Иначе Вас уважавам и цијеним и често сам Ваш истомишљеник. Ваше текстове обавезно читам. Управо због тога сам и написао овај текст, јер сам био изненађен оваквим Вашим ставовима. Ви сте у својој колумни заиста претјерали у оцјенама о тој спорној коалицији. И даље стојим при томе да сте некада негдје морали нагласити, макар и прикривено, да Двери сматрате баштионицима хиберборејских идеала. Ви сте у колумни само споменули да сте наводно сматрали Двери и Бошка за такве. Понављам, можда сте то и мислили, али нисте никада исказали. А то је и те како спорно, сложићете се. Учинило ми се да Ваша основна мисао о Хиперборејцима управо служи да би се што јасније исцртао став о некаквој издаји – продаји идеала. Да сте написали текст у којем се нисте служили Хиперборејцима и Атлантиђанима и изнијели свој став вјероватно не бих ни писао. Као што сам и написао у тексту и подвукао та реченица је, чини ми се, кључна и она врши функцију цијелога текста. И овај текст који сте поставили у коментару сам читао. Он се нимало не односи на Двери, а тек не на било какве идеале. У том тексту сте само успутно споменули Двери, тачније да се из скупштинског питања Двери сазнало колико је имиграната у Србији добило азил и колико их је укупно тражило азил. Иначе, цио текст и обрађује тему замјене домаћег становништа азилантима. Дакле, није ријеч о Дверима, па чак ни посредно. Не бих желио да ме погрешно схватите и да не помислите да лупетам као Максим по дивизији (што ми донекле презиме и казује), али Ви сте у својој колумни заиста изнијели низ претјерано злонамјерних коментара. Можда ненамјерно. То не знам. И чему похвала, а онда гурање до Ада? Иначе, у тексту има још много спорних ставова, из мог угла наравно, као што је питање о признавању Косова и Паради срама (поноса никако). Прво да ли се о тим питањима уопште доносе одлуке у Скупштини града (нарочито о Косову и Метохији), а друго, ако неко наступи као изборна коалиција да ли то аутоматски значи да ће заједно дјеловати и послије избора? Чини ми се да Вас Двери већ ту демантују са постојећим стањем у Народној скупштини. Зар нису били у коалицији са ДСС, а сада дјелују као два засебна посланичка клуба?
    Желим Вам среће и успјеха у даљем раду и ишчекујем најављени текст у сљедећем броју Печата.
    Остајте у здрављу,

    Срећко Максимовић

  7. Зашто ми се чини да је сва расправа о хиперболама, (не) принципијелности и осталом пуна неизречене емоције према каламбуру у наслову Родићевог текста?

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading