Срби на Косову имају право на свој идентитет, језик и културу, чак иако КиМ није део Србије. Ту нема дилеме, а аргументација “да сачувамо Косово“ се, чини ми се, мало одвојила од реалности, изјавио је академик Тибор Варади у емисији „Седмица“ Радио Београда 1, коју уређује и води Ана Томашевић
Ана Томашевић и Тибор Варади
Професор међународног права Тибор Варади сматра да је једнострано проглашена независност Косова и Метохија супротна међународном праву, али да је оно де факто у овом тренутку одвојено од Србије „јер није у њеном поседу”.
„У овом часу Косово се, мимо међународног права одвојило од Србије. Истовремено, чињеница је да КиМ де факто није део Србије, тако да аргументација да треба да сачувамо Косово је таква да човек може емотивно да је разуме, али тешко је сачувати нешто што у овом часу није у нашем поседу”, рекао је професор за Радио Београд.
Он сматра да је због тога врло тешко доћи до правог стратешког опредељења, будући да у овом часу, ни административна, ни судска, законодавна власт тамо није српска, што како је указао, потврђује и случај убиства Оливера Ивановића и захтев Србије да њени органи учествују у истрази.
„Да је Косово део Србије, наравно да би то био посао органа Србије”, напоменуо је професор.
Подсетио је и да је Међународни суд правде у свом саветодавном мишљењу избегао одговор на суштину питања „да ли је једнострано осамостаљивање КиМ у складу са међународним правом”, већ је дао одговор на питање „да ли је документ о проглашењу независности у сагласности са међународним правом”.
„Скренуло се са суштине. Ја лично мислим да је одвајање КиМ супротно међународном праву, али у овом домену међународна пракса није у довољној мери правна пракса. Исход зависи од односа снага”, навео је Варади помињући случајеве Крима, Каталоније, Курдистана…
Према његовим речима, ту су много важнији односи снага, него правни принципи.
Варади сматра да ове године није реално да ће доћи до расплета проблема са КиМ, али да не би требало заборавити да на КиМ постоји српски живаљ и изузетна културна блага.
То се, како је навео, може и треба чувати, без обзира на то да ли је Косово де факто део Србије или не.
„Ту не треба ублажавати захтеве или попуштати. Срби на Косову имају право на свој идентитет, језик и културу, чак иако КиМ није део Србије. Ту нема дилеме, а аргументација ‘да сачувамо Косово’ се, чини ми се, мало одвојила од реалности”, навео је Варади.
Он сматра да унутрашњи дијалог о КиМ има смисла, јер је, како је навео, добро да о болној и тешкој теми чујемо друга мишљења и своје мишљење у светлости других мишљења.
Варади међутим сматра да САНУ неће имати јединствено мишљење о том питању, јер је, како је навео, то политичко мишљење.
„Академија није политички актер. Академија ће охрабрити академике да говоре и изнесу став, али заједничког мишљења неће бити и то је добро”, навео је професор.
Говорећи о бројним споразумима које Србија има у вези са КиМ, Варади је нагласио да је циљ обавезујућег споразума компромисно решење, али да до тога још није дошло.
„Још нисмо дошли до споразума који би могао да значи ‘е, сад смо се договорили’. То је подаље”, сматра Варади.
Упитан за коментар „замрзнутог сукоба”, као алтернативе Споразуму у Бриселу, Варади је навео да су замрзнути конфликти више ствар међународне политике, него права и подсетио на случај Кипра.
„Понекад се међународна заједница навикне да живи са нерешеном ситуацијом, али то не бих назвао правним решењем, него политичким прихватањем једне нерешене ситуације, ако та ситуација не производи велику штету и сукобе. Замисливо је да се дође до полурешене ситуације, са којом се може неко време живети. Тога је било у историји. Опција замрзнутог конфликта није незамислива, али било би боље да се дође до решења”, закључио је Варади.
Такође је навео да спорови између држава припадају прошлости и да је прави колосек међународног права утврђивање индивидуалне одговорности, као што је то случај да предстојећим процесима против косовских Албанаца који су починили злочине на Косову и Метохији.
„То има смисла, али то не би требало да отрује односе међу државама”, рекао је Варади указујући да је индивидуална одговорност важнија и ближа истини.
Њом се, како је подсетио, бавио Трибунал у Хагу, „али несавршено”.
Опрема: Стање ствари
(Танјуг/Политика, 28. 1. 2018)
ПОСЛУШАЈТЕ ЦЕЛУ ЕМИСИЈУ
Да ли је стварност оно што се догађа, или оно што оставља траг?
То је литерарна и лична дилема писца и правника, академика Тибора Варадија у новој књизи документарне прозе „Пут у јуче”. О стварности и обе своје каријере које остављају траг говори у овој Седмици.
Уређује и води: Ана Томашевић
Categories: Вести над вестима
Не могу да схватим да је овакав човек члан САНУ а после овога што је рекао није ми ништа чудно што Међународни суд правде није пресудио у корист Србије по питању законитости шиптраског проглашења независности КиМ. Ако је он водио наш правни тим добро смо и прошли. Прво, господине Варади, Академија мора да да заједничко мишљење, јер питање КиМ НИЈЕ ПОЛИТИЧКО, како ви тврдите, ВЕЋ ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА И ОПСТАНКА НАШЕГ НАРОДА. А као друго, као грађанина Србије, а нарочито као познатог правног ,,стручњака,, треба да вас је срамота кад кажете да је нереално да сачувамо КиМ јер та покрајина де факто није наша? А чија је господине Варади? Сваки студент права зна да је КиМ тренутно у државини Шиптара али не и у својини за коју је потребан правни основ. То је исто као када вам неко украде или отме бициклу и користи је. Она је у његовој државини (док га милиција не нађе и ухапси), али је и даље ваша и биће увек, све док је сами не продате или поклоните другоме. Наравно, јасно ми је да вама не фали знања. Ви немате морала и образа.
Госн Драгане,
Разумем ваше неслагање са професором Варадијем- ни сам не делим његове ставове. Међутим, неке поенте су на месту. Питање КиМ јесте политичко питање и јесте и питање идентитета и опаснака српског народа. Не бих те ствари оштро раздвајао. Тежина тог политичког питања је таква да не би требало да буде део дневнополитичких препуцавања. Што, нажалост, често јесте.
Јасно разграничити међународно право и међународну политику није могуће – барем не оштрим линијама. Државе стварно некада пристају да новоустановљено стање постане део међународног поретка. Повлачење строге аналогије између власничких односа и међудржавних односа је тешко одрживо.
Прво је изјава актуелног председника САНУ, академика Костића, изазвала буру у ионако збуњеној јавности, а онда се у “НЕДЕЉНИКУ” појављује мишљење бившег вишегодишњег предсеника исте установе, господина Николе Хајдина, који каже: “Требало је овај народ навикавати на време да је Косово изгубљено”.
На крају, иако би се слободно могло наслутити да су ова мишљења само почетак нечег много озбиљнијег, академик Варади саопштава хладним језиком реномираног правника да и оно што је незаконито за Србију мора бити законито.
Ех, где би нам био крај да није тако близу!?
@Dragan R
Слажем се са Вашим ставом да Академија треба да има јединствено и једнозначно мишљење, управо из разлога који сте образложили.
Требало би провјерити, али колико ме сјећање служи академик Варади није заступао Србију пред Међународним судом правде у случају Косова (права на једнострано проглашену независност, са питањем које је формулисао ваљда Тадић), него у случајевима тужбе БиХ (као главни бранилац) и Хрватске (као савјетник) против Србије оптужене за геноцид. Те спорове је Србија добила.