Од првог до последњег дана Вијести воде уредђивачку политику потпуно сагласну интересима њихових западних донатора. Од инструкција са Запада, делимично је зависио и њихов однос према црногорском режиму
Игор Дамјановић са портретом Петра II Петровића Његоша (Фото: Ауторова архива/Руска реч)
Дневне новине Вијести прошле године обележиле су 20 година постојања. Деценију раније, Вијести су постале медијски концерн, који се шири порталом и телевизијом. Кључну улогу у њиховом стварању и дводеценијском опстанку одиграле су донације из разних западних фондова и друштвено-политичких организација. Ни институционална подршка Америчке амбасаде у Подгорици и структура ЕУ такође није занемарљива.
Од првог до последњег дана Вијести воде уредђивачку политику потпуно сагласну интересима њихових западних донатора. Од инструкција са Запада, делимично је зависио и њихов однос према црногорском режиму. Кретао се од пуне подршке у првој деценији постојања Вијести, потом је наступио период хладног рата са Милом Ђукановићем, да би у последњих годину дана наступила фаза потпуне подређености Вијести интересима премијера Душку Марковићу, о чијем наводном сукобу са Ђукановићем сањају локални фаворити америчке амбасаде из тзв. грађанске опозције и цивилног сектора.
Да би се разумела суштина сукоба Мила Ђукановића и власничке структуре концерна Вијести треба се подсетити изјаве њиховог оснивача проф Миодрага Перовића од пре 4 године, који је о Ђукановићу изјавио следеће: „Да је отишао 2007, отишао би као херој и ја бих се лично борио да се све опрости“. Да би схватили о колико се искреном ставу ради, потребно је вратити целу деценију уназад у 2007. годину, коју професор Перовић помиње у својој чувеној реченици.
Баш тада је Милов рођени брат Ацо Ђукановић, највећи појединачни приватни акционар Црногорске комерцијалне банке — ЦКБ (чији је оснивач Милка Љумовић рођена сестра професора Перовића) одлучио да за 10 милиона евра продао свој власнички удео, иначе купљен за десетотруко мањи износ непуне 2 године раније, 2005. године. Током кратког периода Ацовог акционарства, ЦКБ од једне небитне мале банке, постаје водећа банкарска институција на црногорском финансијском тржишту, у коју све крупне државне комапније и органи власти отварају своје депозите. Поред десетоструке добити за само 2 године, директно партнество са породицом Перовић показало је Ацу Ђукановићу да точење горива у глисере са шверцованим цигаретама није најефикаснији и најбржи пут оплодње капитала. Зато ће неколико месеци након продаје свог удела, Ацо Ђукановић новостечено знање о финансијама и волшебно зарађене милионе у ЦКБ-у, уложити у куповину акција Никшићке банке.
Ова мала локална банка, по истом моделу примењеном у ЦКБ-у преко ноћи прераста у Прву банку Црне Горе, прву у буквалном смислу те речи, банку којој је подређен целокупан црногорски финансијски систем, банку одакле се регрутују црногорски министри финансија и гувернери Централне банке. Сва водећа државна предузећа и институције у Прву банку преко ноћи пребацују своје активе из њене претече ЦКБ-а, која је у међувремену постаје потпуно маргинализовна. Недуго по оснивању Прве банке, породица професора Миодрага Перовића била је принуђена да прода своје уделе у ЦКБ-а мађарском ОТП-у, а сестра Милка и низ чланова њене породице изађе из њеног менаџмента. Неколико година касније породица професора Перовића оснива Ловћен банку.
Треба зато веровати професору Миодрагу Перовићу да би Мило Ђукановић и даље био његов лични херој, само да је брат Ацо пристао да монопол над црногорским финансијским токовима и даље дели са члановима његове породице. Штавише, Перовић уопште не крије да би се залагао да се Милу Ђукановићу опрости уништење црногорске привреде, пљачкашка приватизација у којој је породица професора Перовића преко приватизационог фонда Монета имала активног учешћа, упропашћавање многих стратешких шанси развоја и низ нерасветљених политичких убистава, укључујући и убиство главног и одговрног листа Дан Душка Јовановића. Међутим пошто је Ацо породицу која га је увела у банкарски бизнис грубо избацио из игре, Мило Ђукановић је за медијски концерн Вијести напрасно постаје други главни анти-херој, криминалац и зли диктатор, а Црна Гора његова мафијашка приватна држава.
Док је однос Вијести према Милу Ђукановићу ишао од љубави до мржње, у патолошкој мржњи према Србији и Русији били су крајње конзистентни. Пре 10-ак година на насловној страни њихових дневних новина појавио се расистички наслов: „Без климе и купатила не љетују више ни Србијанци“. Упркос серији врло оштрих текстова против Мила Ђукановића, он никад није успео да угрози место првог антихероја Вијести, председника Руске Федерације Владимира Путина. „Према тврдњама опозиције у Русији, само један од тоалета у једном од авиона из предсједникове приватне флоте коштао је 75 хиљада долара, јер је мора бити направљен од злата. За ту суму новца вјероватно је израђен од злата. Асошијетед прес је процијенио да Путинов животни стил, у који су укључени коришћење и одржавање четири јахте и 43 авиона, кошта више од милијарду и по фунти годишње.“ – стоји у тескту „Диктатори који су вољели злато“ аутора Стефана Стругара, објављеног у Вијестима 2016. године. С обзиром да су се брутални напади на Владимира Путина у Вијестима наставили до дана данашњег, недавно су објавили текст под насловом „Путин је доживио мождани удар у материци, па хода као рептил“, он је за Вијести по логици ствари и даље диктатор, који је ваљда у међувремену престао да воли злато. Нејасно је само да ли је златна клозетска шоља у Путиновом авиону замењена керамичком.
Владимир Путин је неприкосновени антихерој Вијести појединачно, док у колективном смислу то место припада Митрополији Црногорско-приморској, односно Српској православној цркви у Црној Гори. У прошли петак на Богојављење, Вијести су објавиле текст под насловом „Са кукастим крстом на грудима за Часни“ у коме су хиљаде верника који су пливали и учествовали у низу манифестација широм Црне Горе поистоветили са једном нацистичком тетоважом анонимног младића, који се у крајње чудним околностима за тренутак нашао у близини митрополита Амфилохија. Ако применимо аршине које октроишу Вијести, онда би њихов медијски концерн могли да поистоветимо са дружином педофила, јер је њихов најистакнутији новинар Рајко Милић прошле године ухапшен због учешћа у растурању дечије порнографије.
У недељу вече, ТВ Вијести су објавиле репротажу о улучним продавцима цигарета која је изазвала велике контроверзе у црногорској јавности. Многе грађане револтирало је то што је ТВ екипа Вијести снимила само сиротињу која уличном продајом цигарета обезбеђује својим породицама хлеб са 9 кора и на њих нахушкала црногорску полицију, а никакав напор нису уложили да укажу ко би могли да буду организатори овог криминалног посла. Много грађана на друштвеним мрежама реаговало је бурно, појединци и непримерено. Вијести су следећег дана објавили реаговање где су између неколико фејсбук статуса и коментара који су заиста позивали на физичко насиље против новинара Вијести, представили скриншот и мог коментара, инпутирајући да ја позивам на линч аутора прилога.
Своје реаоговање написао сам прекјуче, иако су по Закону о информисању били дужни да објаве, одбили су. С обзиром на то колико је њима стало до истине, поштовања новинарског кодекса и Закона о информисању, искрено ништа чудно. Свој данашњи осврт завршићу интегрално пренесеним необјављеним реаговањем, које објашњава значење мог коментара „Вијести су дивна дружина педофила, НАТО плаћеника, среских шпијуна и берзанских мешетара“.
Ваш медиј је јуче у више наврата брутално злоупотријебио мој коментар на приватном статусу моје Фејсбук пријатељице М.Д, перфидно га стављајући у контекст пријетњи новинару ваше телевизије. Пријетње физичком интегритету било ком новинару, па и том који обавља работу ситног потказивања сиротиње, најоштрије осуђујем. Што је спорно у мом коментару да Вијести представљају дружину педофила, НАТО плаћеника, среских шпијуна и берзанских мешетара?
Зашто педофили?
Рајко Милић, један од најистакнутијих новинара Вијести, ухапшен је прошле године под оптужбом за педофилију. Све што му је стављено на терет Милић је признао. У моменту извршења свих инкриминисаних радњи, Рајко Милић је био запослен на врло истакнутој позицији у вашој компанији. Са друге стране, управо је ваш медијски концерн прије неколико дана више хиљада вјерника, који су на Богојављење пливали за часни крст и присуствовали пригодним манифестацијама, поистовјетили са нацистима, због тетоваже једног анонимног младића. Стога, ова моја оцјена је апсолутно у складу са аршинима које сте управо ви примијенили прије неколико дана.
Зашто НАТО плаћеници?
Колико је донација ваша компанија за последње двије деценије добила од стране фондова и друштвено-политичких организација из НАТО земаља. Једноцифрену, или двоцифрену милионску цифру? То што сте примили донације наравно је потпуно легитимно, као што је било легитимно ваше право да некритички промовишете улазак у НАТО и свесрдно подржавате гажење основног демократског права грађана Црне Горе на слободан и демократски референдум о приступању НАТО пакту. Легитимно је и ваше право да брутално сатанизујете сваког свјетског лидера који сумња да је НАТО генератор мира, слободе и демократије, почев од Владимира Путина, преко Виктора Орбана, па до Милоша Земана. Поставити питање везе вашег острашћеног извјештавања о НАТО-у и донација које континуирано добијате из НАТО земаља не може ваљда бити нелегитмно, као што не може бити нелегитимно невјеровати да НАТО осиромашени уранијум бачен 1999. на Црну Гору је љековит.
Зашто срески шпијуни?
Бранислав Нушић је прије више од једног вијека у „Сумњивом лицу“ писао о среском шпијуну Алекси Жуњићу. Репортажа вашег новинара не одступа од логике Нушићевог лика, јер осим потказивања сиротиње није урадио никакав напор да установи откуд цигарете на црногорским улицама? Није чак ни покушао да одговори гдје се спорне цигарете производе, у земљи, или иностранству?
Зашто берзански мешетари?
Врхунац лицемјерја у вашој јучерашњој репортажи и тексту није бизарна манипулација са мојом фотографијом и коментаром на приватном фејсбук статусу, већ истицање ваше наводне бриге за „стотине и хиљаде које је држава оставила без посла и сигурног система социјалне заштите“. Могли сте ове несрећнике прекјуче питати гдје су били запослени до масовне ваучерске приватизације, да ли је међу њима било и оних чије су фабрике и предузећа затворене, пошто је контролу над њима преузео приватизациони фонд у власништву лица повезаних са власницима вашег медијског концерна? Из таквих десетина фабрика и предузећа остале су хиљаде људи, који су данас деценију касније, принуђени да своје породице издржавају од уличне продаје цигарета и сличних послова. Након ликвидације фирми тих несрећника које је ваш новинар јуче потказао, имовина ваших власника и њима повезаних лица порасла је за милионске износе. Биће веома интересантно ако неко једног дана уради објективан мониторниг извјештавања Вијести у времену „бума“ на црногорским берзама. Ваше тадашње извјештавање из данашње перспективе ме неодољиво подсјећа на причу о Шојићу и „Магарећим ливадама“ из популарне ТВ серије „Бела лађа“.
Александар Невски је својевремено рекао: „Није у сили Бог, него у истини“. Људе нечисте савјести ништа не може забољети као истина. Тако је изгледа било и са мојим коментаром на приватном Фејсбук статусу, који нема никакве везе има са пријетњама вашем новинару, које понављам најоштрије осуђујем.
Categories: Преносимо
Оставите коментар