Одавно је познато и толико пута поновљено правило: што је Србија мања, то у њој има мање слободе, а више хектара „стамбених јединица“ политичара, а што у Црној Гори има више хектара стамбених јединица политичара, то је опасност да Црна Гора постане мања све озбиљнија. Али, чак и ако оспоравате овај аксиом, дужност Вам је да у овом тренутку станете иза Гојка Раичевића и портала ИН4С
Извор: Снимак екрана
Бруталан напад Пинк Монтенгра, телевизије Бебе Поповића и Жељка Митровића, на портал ИН4С и лично на уредника Гојка Раичевића, по својим размерама има карактер стављање мете на чело, каквих је било доста у нашој новијој историји, са сви знамо којим исходима. Напад је директно наређен од утицајних Американаца и спроводи се по „Гебелс-НАТО“ медијској доктрини.
Изабран је тренутак за напад када се судска фарса звана „државни удар“ у Подгорици распада, а оно мало националних снага у Србији је заузето градским изборима.
Но, „трагови су многи до пећине“ и извршиоци овог напада јасно разобличавају национал-илузионизам који се негује у Србији. Слично је било када се Пинков подлистак Информер у Србији „борио против НАТО“, а у Црној Гори из свих снага успињао за улазак у НАТО. Сада се показује да је игра са Информером само привремено, из тактичких разлога, обустављена.
И инспиратори и извршиоци напада сваком иоле политички писменом човеку укидају било-какву илузију да режим у Србији, тобоже, има патриотско крило. Овај напад је само спровођење у дело политике оличене у срамној изјави министра спољних попевки Србије, Ивице Дачића, да „Срби у Подгорици имају иста права као Црногорци у Београду“.
Заиста, они „који се пишу“ (на углавном лажираним пописима) као „Срби у Подгорици“ или „Црногорци у Београду“ имају иста права на непрестани политички ријалити у коме су улог главе часних и храбрих људи спремних да се одупру нечојским работама и по цену да трпе полицијски терор, који је подједнако намењен и Србима и Црногорцима у Црној Гори и Србији, и на остатку-остатака нашег Косова. Посебно је лижисаханске патриоте погодило што је покојни Оливер Ивановић свој последњи интервју дао управо за ИН4С и управо Гојку Раичевићу.
Но, више нема времена за кибицере-аналитичаре чварак-кавурмског типа, који проналазе неке патриотске снаге међу српским властима. Оно за шта су они наменили Србе у Црној Гори и Србе на Косову и Метохији, јасно је сада као дан, намењено је и Војводини и Републици Српској.
Одавно је познато и толико пута поновљено правило: што је Србија мања, то у њој има мање слободе, а више хектара „стамбених јединица“ политичара, а што у Црној Гори има више хектара стамбених јединица политичара, то је опасност да Црна Гора постане мања све озбиљнија.
Али, чак и ако оспоравате овај аксиом, дужност Вам је да у овом тренутку станете иза Гојка Раичевића и портала ИН4С.
А као Чевљанин и писац највише текстова о Ђорђу Божовићу Гишки, Мила Ђукановића упозоравам да није довољно Гишку само достојно сахранити, него да се од њега треба нешто и научити о фер-плеју.
Аутор је магистар историјских наука
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
- ИН4С против хајке ТВ Пинк М: Или јавно извињење за лажи или тужба!
- „Ружичасти мракови“ у медијској хајци на ИН4С и адвокате одбране
Постаните приложник-сувласник Стања ствари!
Поштовани читаоче,
Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.
Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.
Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.
Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.
Categories: Противу дезинформација
На Пинку, овде у Србији, као угледни гости у емисије се позивају напредни националисти као што је Паровић, а Пинк Црна Гора их истовремено повезује са завером и Русијом.
То је оно што извози Пинк. Зато је Пинк као велики извозник од државе, тј. Агенције за финансирање и осигурање извоза (АОФИ), добио преко 10 милиона евра.
Странке са којима се повезују адвокат Јовановић и Паровић створио је СНС да буду део владајуће коалиције у Новом Саду.
Паровић је постао најближи сарадник градоначелника Новог Сада који је један од највиших функционера СНС, чије је главни медиј Пинк.
Градоначелник Новог Сада је изјавио да ”ко напада Трећу Србију, напада и СНС”, а зна се да је и сваки напад на Пинк напад на СНС и кума из Покрета социјалиста.
Паровић је сада у напредној коалицији са осталим квазинационалистима који више нападају Двери него СНС и ДПС.
Да ли ће због овог напада на ИН4С, напредни националисти осудити Пинк и одбити да буду гости у њиховим емисијама?
Још горе је то што напредни националисти имају некакву подршку руске амбасаде и неких политичара у Русији.
СНС, Пинк и напредни националисти подржавају режим Мила Ђукановића, који је увео Црну Гору у Нато, а оптужио Русију да стоји иза државног удара.
Ђукановићу помоћ пружа режим из Србије тако што режимски Пинк напада оне који раде за режим тако што пристају да буду ”жртве”.
Ако Пинк због такве манипулације није критиковао амбасадор Русије у Београду, да ли је Пинк Црна Гора (и Информер) јавно критиковао амбасадор Русије у Црној Гори?
“….у срамној изјави министра спољних попевки Србије, Ивице Дачића, да „Срби у Подгорици имају иста права као Црногорци у Београду“.”
Најфрапантније, и за највећу осуду, међутим, јесте чињеница да нико од самозваних представника српског народа у Црној Гори, а пре свега мислим на лидере ДФ, не изусти ни једно једино слово против бљувотина које изрече Халид Бешлић, пардон, Дачић, током боравка у Подгорици. То се делимично може објаснити околношћу да су подмићени новцем који су добили од владе Србије за подизање ”Српске куће” у Подгорици (ради се о 3.5 милиона евра), у часу кад стотине хиљада обесправљених српских домова живи на рубу егзистенције у овој антисрпској – назовидржави. Сведоци говоре о нушићевским сценама отимачине око функција у овом Потемкиновом здању.
Што се господина Гојка Раичевића тиче, његов труд и залагање заслужују највеће поштовање и дивљење, реч је о ватреном патриоти чије је родољубље није парола, ни ”адут” у калкулацијама са властима, како у Подгорици, тако и у Београду.