Никола Хајдин: Требало је овај народ на време навикавати да је Косово изгубљено

Какво српско Косово? Како ви више замишљате Косово у Србији? Можете ли да замислите неку општину у централној Србији или у Војводини чији је председник Албанац? Не можете, наравно, као ни ја, рекао је бивши председник САНУ Никола Хајдин

Косово је пропала ствар, рекао је Никола Хајдин, бивши председник САНУ у чак три мандата, за најновији Недељник

Бивши председник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин изјавио је за најновији Недељник да је Косово изгубљено за Србију.

„Косово је пропала ствар. Требало је овај народ навикавати на време да је Косово изгубљено, као што је говорио Добрица Ћосић“, оценио је Хајдин, кроз чији се живот и каријеру прелама новија српска историја и које се без претеривања може окакрактерисати као сведок века.

„Какво српско Косово? Како ви више замишљате Косово у Србији? Можете ли да замислите неку општину у централној Србији или у Војводини чији је председник Албанац? Не можете, наравно, као ни ја“, рекао је Хајдин и упитао: Шта ћемо са два милиона Албанаца у Србији.

„Наш интерес је да из Косова извучемо најбоље што можемо. А то је да сачувамо те наше људе који су остали да живе на Косову и сакралне објекте, као и да наша културна баштина и баштина СПЦ добије међународну заштиту“, констатовао је Хајдин, који је у чак три мандата био на челу САНУ.

„На Косову свеукупно има 100.000 Срба, укључујући и оне Србе с Косова који живе на Теразијама и иду авионом у Приштину. Дакле, 100.000 Срба може да добије онолико права колико им припада у односу на два милиона Албанаца. Не можемо нешто претерано да очекујемо“, оценио је Хајдин.

Он је указао да су Албанци отерали Србе из Приштине, Призрена, Ђаковице.

„Шта нам онда значи територија када ту више Срба нема? Не постоји ниједна земља у Европи у којој живи већина неког народа, а да она припада мањинском народу. Нажалост, то је сурова реалност и чињеница. У Мађарској углавном живе Мађари, у Пољској су већински народ Пољаци, а на Косову Албанци. И не можемо никако да их претворимо у Србе“, навео је Хајдин.

Најпознатији српски мостоградитељ, дугогодишњи председник САНУ и један од најважнијих интелектуалаца српског 20. и 21. века у својеврсној исповести за Недељник осврнуо се на дешавања у Краљевини, Југославији и Србији у протеклом веку, свом бегу од усташког ножа, говорио о краљу Александру, Титу, Милошевићу и Туђману, Ђинђићу, зашто је највећи национални интерес да постанемо демократска земља, због чега као патријархалан народ волимо вође, те колики је значај интелектуалне елите, зашто политичари не воле научнике, како се осећао када је на његов рођендан бомбардован мост Слобода у Новом Саду и о значају Моста на Ади…

(Недељник/НСПМ, 25. 1. 2018)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

10 replies

  1. Такозвана САНУ се полако декларише као антисрпска институција односно постаје АСАНУ (Антисрпска академија наука и уметности).
    Ту срамоту треба брзо укинути.

  2. Ова шовинистичка тирада ме дубоко онеспокојава. Притом је и глупа.

    Шта нам онда значи територија када ту више Срба нема? Не постоји ниједна земља у Европи у којој живи већина неког народа, а да она припада мањинском народу. Нажалост, то је сурова реалност и чињеница. У Мађарској углавном живе Мађари, у Пољској су већински народ Пољаци, а на Косову Албанци. И не можемо никако да их претворимо у Србе“, навео је Хајдин.

    У Мађарској већином живе Мађари, у Пољској Пољаци а у Србији не живе већином Срби но у једном делу Србије већином живе Албанци. О деменцијо, злехуда судбино.

  3. „Апел за одбрану Косова и Метохије“ је потписало 10 академика САНУ.

    САНУ је после СПЦ најугледнија српска институција, коју су стварали српски великани.

    У Свечаној сали САНУ управо је одржана промоција пројекта Историја српског богослужења Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

    Том приликом председник САНУ Владимир Костић је рекао да ”у овом чудном времену изгубљених оваца и пастира, гласови Српске православне цркве (СПЦ) и Српске академија наука и уметности (САНУ) треба да донесу истину, разумевање и наду”, додавши ”да не жели да прави непристојна поређења између те две институције”. ”Има ли у том новом поретку конфузије места за наивна питања ко смо, шта смо, куда идемо и како путујемо до свог циља… Стереотипно чујемо савете да треба готово хипнотизерски усредсређено да гледамо у будућност, али без објашњења како се она, докле нам поглед досеже, препознаје”, као “да је прошлост само несрећна интрига, увелико санкционисана временом, коју је боље да не узимамо ни у какве рачунице. А сви који седимо овде знамо да није тако”, рекао је Костић и истакао ”да се у САНУ зна да је СПЦ најстарија и најзначајнија национална институција српског народа”.

    Да ли остали академици мисле исто што и Хајдин у вези Косова и Метохије или је више академика који се слажу са оних 10 академика који су потписали Апел?

    Да ли постоји владика СПЦ који се у вези одбране Косова и Метохије не слаже са оних 12 владика који су потписали Апел?

  4. @ Никола Варагић
    Одличан коментар, права питања и уједно извејештај са данашњег скупа у Академији. Опростите на неумјесном сарказму: добро је да се у САНУ зна (као што рече њен председник) чак и то да је СПЦ најстарија институција српског народа. Волио бих да и у Цркви као Народу Божијем сви то знају.

  5. Којом свећом, лучом којом тражити чељад духовну, истинољубиву и слободоносну у САНУ?! Светлом свећом душе своје они, недостојни академици српски, нити траже, нити куцају, нити ишту, изгубили су се у нискости и простоти својој, изгубљени Лучу утулише, мраку се предадоше, јер мраку склони беху…Само ретки сретну ретке и на светлости свеће душе своје огреју се и прогледају, и Косовским Заветом се у образ сачуван целивају…Свети Саво, Архиепископе, Просветитељу, Началниче Цркве и Академије Српске, устроји Светосављем својим Цркву, Светосављем својим просвети Академију, а нас убоге и недостојне, маловерне и нечисте, на Заветну Косовску Литурђију сабери и причасницима, достојних предака својих, Вечне Славе Господње начини нас, да причешћени, јопет Лазарев избор учинимо и сведочимо ИСТИНУ изабраног Царства Небесног…

  6. Савест и част одумрли давно пре остарелог тела академика љигавца. Градио мостове, а не паде ни са једног у воду него у смрадну јаму издајничке реторике слугерањске врхушке. Испунио је све задатке прекоокеанских газда које је могао и није им више потребан. Није свестан јадничак, да ће Хајдини разних профила остати само карикатурне фусноте србске историје. Време му је да се сели из смрти у живот, али авај, како ли ће изић’ пред Милоша? Или на Небеску Литургију Светога Саве, који и због овог несретника проли данас још једну сузу? ”Данас је Свети Сава али данас је србски Велики Петак”. Господе са Крста Васкрсли, молитвама Светог Саве и свих светитеља и мученика буди милостив србском роду да васкрснемо веру отачку у нашим срцима и опет постанемо вредни имена косовских потомака.

  7. САНУ је национална институција (зато САНУ) а не државна (Академија наука и уметности Србије – АНУС).
    Ако је само 10 академика дигло глас подршке апелу онда ту анационалну институцију треба хитно укинути без имало жаљења јер тамо седи и прима за националне послове пристојне апанаже
    – око 107 редовних чланова
    – око 44 дописних чланова
    – око 104 инострана члана
    – око 21 члан ван радног састава
    све у свему више од 250 људи.
    У вези најважније националне теме позитивно се изјаснило мање од 10% САНУ ?????
    За њихов јавно неангажовање око националних питања једноставно нема оправдања.
    А дотична господа је следећа:
    Одељење друштвених наука – чланови
    Редовни чланови:
    Баста, Данило
    Варади, Тибор
    Оцић, Часлав
    Стефановић, Димитрије, секретар одељења
    Чавошки, Коста
    Дописни чланови:
    Костић, Александар
    Инострани чланови:
    Ивата, Масајуки
    Клаус, Вацлав
    Стипетић, Владимир
    Флајнер, Томас
    Хабермас, Јирген
    Чомски, Ноам Л.
    Шиђански, Душан
    Одељење историјских наука – чланови
    Редовни чланови:
    Војводић, Михаило, секретар одељења
    Давидов, Динко
    Живојиновић, Мирјана
    Калић, Јованка
    Ковачевић-Којић, Десанка
    Крестић, Василије
    Максимовић, Љубомир, потпредседник САНУ за друштвене науке
    Спремић, Момчило
    Суботић, Гојко
    Дописни чланови:
    Димић, Љубодраг
    Марковић, Миодраг
    Терзић, Славенко
    Чланови ван радног састава:
    Милојковић-Ђурић, Јелена
    Стругар, Владо
    Ћурчић, Слободан
    Инострани чланови:
    Блед, Жан-Пол
    Ватерболк, Тјалинг
    Вокотопулос, Панајотис
    Грозданов, Цветан
    Гускова, Јелена
    Дивал, Ноел
    Смирнова, Енгелина Сергејевна
    Турилов, Анатолиј Аркадјевич
    Хауптман, Харалд
    Одељење ликовне и музичке уметности – чланови
    Редовни чланови:
    Арсић-Басара, Светомир
    Деспић, Дејан
    Жебељан, Исидора
    Јевтић, Иван
    Лојаница, Милан, секретар одељења
    Митровић, Бранислав
    Омчикус, Петар
    Оташевић, Душан
    Стевановић, Тодор
    Дописни чланови:
    Божић, Светислав
    Марић, Милан
    Стевановић, Милица
    Чланови ван радног састава:
    Величковић, Владимир
    Инострани чланови:
    Перт, Арво
    Подрека, Борис
    Штраус, Иван
    Одељење за математику, физику и гео-науке – чланови
    Редовни чланови:
    Гутман, Иван
    Дамњановић, Милан
    Ивић, Александар
    Јовић, Видојко
    Кнежевић, Зоран
    Коњевић, Никола
    Марић, Војислав
    Марјановић, Милосав
    Месингер, Федор
    Миловановић, Градимир, секретар одељења
    Пилиповић, Стеван, председник Огранка САНУ у Новом Саду
    Сатарић, Миљко
    Станковић, Богољуб
    Тодорчевић, Стево
    Хаџић, Олга
    Хербут, Федор
    Цветковић, Драгош
    Шијачки, Ђорђе
    Дописни чланови:
    Јањић, Завиша
    Јеленковић, Бранислав
    Марковић, Слободан Б.
    Матељевић, Миодраг
    Радовић, Зоран
    Ракочевић, Владимир
    Судар, Милан
    Цветковић, Владица
    Чланови ван радног састава:
    Калопер, Немања
    Инострани чланови:
    Берже, Андре
    Божовић, Иван
    Велте, Дитрих Х.
    Лена, Пјер
    Маглић, Богдан
    Новиков, Сергеј Петрович
    Обрадовић, Зоран
    Оганесјан, Јуриј Цолакович
    Панто, Ђерђ
    Сендов, Благовест
    Форо, Ласло
    Цајлингер, Антон
    Шили, Ендре
    Одељење хемијских и биолошких наука – чланови
    Редовни чланови:
    Анђелковић, Марко, генерални секретар САНУ
    Гашић, Мирослав, секретар одељења
    Гутман, Иван
    Маринковић, Драгослав
    Ментус, Славко
    Перић, Миљенко
    Стевановић, Владимир
    Стевановић, Милена
    Чампраг, Душан
    Чековић, Живорад
    Шкорић, Драган
    Шолаја, Богдан
    Дописни чланови:
    Аџић, Радослав
    Ђуран, Милош И.
    Милосављевић, Слободан
    Петановић, Радмила
    Попсавин, Велимир
    Саичић, Радомир Н.
    Чланови ван радног састава:
    Зимоњић, Дражен
    Костић, Ненад
    Мацура, Слободан
    Стојилковић, Станко
    Црквењаков, Радомир
    Инострани чланови:
    Ајала, Франсиско Ј.
    Андерсон, Вајат
    Видић, Бранислав
    Вуњак Новаковић, Гордана
    Грденић, Драго
    Грингард, Пол
    Карас, Франк
    Коен, Сејмур
    Крсмановић, Велибор
    Петровић, Зоран С.
    Прусинер, Стенли Б.
    Рао, Чинтамани Нагеса Рамачандра
    Стојановић, Милан Н.
    Тишлер, Миха
    Хаџи, Душан
    Одељење техничких наука – чланови
    Редовни чланови:
    Атанацковић, Теодор, секретар Огранка у Новом Саду
    Ђорђевић, Антоније
    Ђорђевић, Владан
    Ђукић, Ђорђе
    Ђурић, Зоран
    Миловић, Душан
    Николић, Пантелија
    Петровић, Бошко Д.
    Петровић, Зоран, секретар одељења
    Поповић, Дејан
    Поповић, Зоран В., потпредседник САНУ за природне науке
    Ристић, Момчило М.
    Стојадиновић, Нинослав, председник Огранка у Нишу
    Теодоровић, Душан
    Хајдин, Никола
    Дописни чланови:
    Вукосавић, Слободан
    Зеленовић, Драгутин
    Којић, Милош
    Радмиловић, Велимир
    Инострани чланови:
    Вучић, Вукан
    Ерцеговац, Милош
    Козлов, Валериј Васиљевич
    Кунадис, Антони
    Макабе, Тошиаки
    Милер, Инго
    Петровић, Чедомир
    Поповић, Зоја
    Поповић, Зоран Д.
    Скороход, Валериј Владимирович
    Черноуско, Феликс Леонидович
    Шиљак, Драгослав
    Одељење медицинских наука – чланови
    Редовни чланови:
    Бумбаширевић, Владимир
    Кањух, Владимир
    Ковачевић, Зоран Л.
    Костић, Владимир, председник САНУ
    Лалић, Небојша
    Лековић, Војислав
    Лечић-Тошевски, Душица
    Мицић, Драган, секретар одељења
    Остојић, Миодраг
    Пешко, Предраг
    Радак, Ђорђе
    Радовановић, Нинослав
    Радуновић, Небојша
    Ракић, Љубиша
    Хаџи-Ђокић, Јован
    Чолић, Миодраг
    Чоловић, Радоје
    Шушић, Веселинка
    Дописни чланови:
    Балинт, Бела
    Бумбаширевић, Марко
    Кривокапић, Зоран
    Митковић, Милорад, потпредседник Огранка у Нишу
    Сеферовић, Петар
    Симић, Мирослав
    Станковић, Горан Р.
    Чланови ван радног састава:
    Алексић, Стојанка
    Вукотић, Драгутин
    Стевановић, Милан
    Швракић, Драган
    Инострани чланови:
    Визел, Торстен
    Влаисављевић, Вељко
    Гилман, Роже
    Гросарт Матичек, Роналд
    Злоковић, Берислав
    Јамакава, Тамио
    Касаи, Тибор
    Коломбо, Антонио
    Лапиш, Карољи
    Маргулис, Александар
    Пикано, Еуђенио
    Поленаковић, Момир
    Ракић, Пашко
    Танопулос, Василиос Д
    Тиене, Гаетано
    Тутузас, Павлос
    Угрумов, Михаил Вениаминович
    Унгер, Феликс
    Чазов, Евгениј Иванович
    Одељење језика и књижевности – чланови
    Редовни чланови:
    Бећковић, Матија
    Вуксановић, Миро
    Грковић-Мејџор, Јасмина
    Јеротић, Владета
    Клајн, Иван
    Ковачевић, Душан
    Лома, Александар
    Милошевић-Ђорђевић, Нада
    Михаиловић, Драгослав
    Пипер, Предраг, секретар одељења
    Радовановић, Милорад, потпредседник Огранка у Новом Саду
    Симовић, Љубомир
    Тешић, Милосав
    Дописни чланови:
    Бојовић, Злата
    Грубачић, Слободан
    Данојлић, Милован
    Петровић, Горан
    Чланови ван радног састава:
    Албахари, Давид
    Инострани чланови:
    Војнович, Владимир Николаевич
    Јакобсен, Пер
    Јенихен, Манфред
    Клуге, Ролф-Дитер
    Конрад, Ђерђ
    Лауер, Рајнхард
    Невекловски, Герхард
    Тахиаос, Антоније
    Толстој, Светлана Михајловна
    Тополињска, Зузана
    Урошевић, Влада
    Хандке, Петер
    Харвуд, Роналд
    Ходел, Роберт
    Чарота, Иван
    Џурова, Аксинија
    Шуберт, Габријела

  8. За @Посматрача :

    Шта ? Од 250 академика само њих 10 подржало Апел ?

    Срамота ! Пуна подршка вашем предлогу за хитно укидање те анационалне институције.

    Могуће додатне мере : Јавно осудити јеретичку појаву разномислија у САНУ
    Направити нову Академију са десет поштених академика и проширити је са првих стотину потписника Апела. Што се тиче неподобних 240 академика,

    – редовним члановима летовање на Голом отоку
    – дописним наногицу
    – иностраним забранити приступ у Србију

  9. @Деда Ђоле
    Kako Vas nije sramota da ucestvujete u najvecoj izdaji u istoriji ovoga naroda, pa makar i na ovaj nacin, podsmevajuci se?

    Kako nije sramota i Vas i vasega Vodju da blatite i stalno se vadite na bivse vlasti, kad ste daleko gori i od njih?

    SNS je koncentracija svega najgoreg sto je ovaj narod ikada izrodio, Ceda Jovanovic da je kod vas bio bi jedan sasvim umeren clan u odnosu na vaseg evro-fanatozivanog idola.

    Jasno kao dan se citaj unamere vaseg sefa, da izda Kosmet, ako nije tako, zasto onda ne reaguje na Apel jasnom porukom da se to nikada nece desiti, nego ovako podlo i kukavici se napadaju oni koji zele da ocuvaju ovu zemlju.

    Znaci dotle smo dosli – samo sto otvoreno ne kazete da spremate veze-izdaju, i jos se usudjujete da nekome nesto ovde moralisete?

    Bedno.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading