Не бисмо могли једни друге да гледамо од презира који осећамо и према самима себи и према онима око нас. Због издаје. Пукле би све моралне везе и обавезе, које су сада само начете. Људски живот би заиста престао ишта да вреди. Историја нас учи да они Срби који издају своју веру и своје корене постају злочинци. То бисмо у случају продаје Косова постали сви ми
Ђакон Ненад Илић (Фото: Медија центар)
Да ли заиста овде постоје људи који не схватају шта би се десило кад бисмо продали Косово?
Бескрајне расправе у вези са очигледно компликованом ситуацијом, неозбиљни предлози и бусања с једне стране, забога разум и језик аргумената с друге…
Али ми немамо о чему да расправљамо.
Продајом Косова ми бисмо урушили нашу националну заједницу с муком одржавану кроз векове. То не би била естетски непријатна чињеница – то би била Содома и Гомора.
Не бисмо могли једни друге да гледамо од презира који осећамо и према самима себи и према онима око нас. Због издаје. Пукле би све моралне везе и обавезе, које су сада само начете. Људски живот би заиста престао ишта да вреди. Историја нас учи да они Срби који издају своју веру и своје корене постају злочинци. То бисмо у случају продаје Косова постали сви ми.
Ни власт ни њени по правилима система организовани противници више не би имали трунку поштовања ни од кога. Разбојничке, насилничке банде би организовале „друштвени живот“, пун страха и свакодневне несигурности.
Ако понешто од свега тога и сад наслућујемо – то је само благо упозорење за оно што нас чека.
Са сарадницима сам учествовао у прављењу мирне документарне серије о основама Косовског предања или Косовског мита. Да бисмо заједно сагледали од какве је важности овај наш централни предањски мит за наш идентитет, културу, вредности. Колико је он заиста укорењен у народу који сад изгледа тако апатично.
Извор: ФБ страница ђакона Ненада Илића
Комисија на једном конкурсу РТС-а без гледања серије не припушта је до редакције због тога „што превише има те теме, долази до одређене инфлације и негативног ефекта, засићења“.
Гротескно, у време „унутрашњег дијалога“.
Идеја о томе да ћемо суочавањем само са једним (најважнијим!) погледом на судбину Старе Србије заборавити контрааргументе и апатично пристати на све је глупа идеја.
Не толико због тога што верујем да ће се наћи политички начин отпора томе, него што чак и да та идеја путем разних манипулација успе – води овај народ директно у катастрофу. А таква врста катастрофе ипак ником није потребна. Експлозија може да има гадне последице.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Преносимо
reci brata nenada su me ganule do suza. pokusao sam da, pazljivo citajuci nadjem nesto sto nije tacno ali nisam uspeo. jedino sta nemislim je to da svi idemo pod jednu kapu izdaje ako se dogodi ono sto se svakodnevno naslucuje. branio bih kosmet po cenu zivota.
Ne samo to, nego bi cena svakog daljeg čina rasprodaje porodičnog srebra ovog naroda bila sve niža. Ako smo se tako jeftino odrekli kolevke nacije, rezonovaće oni koji nam isporučuju zahteve, zašto bismo se mnogo cenjkali oko Raške, ili oko “Istočnog Kosova” – Preševa, Medveđe i Bujanovca? Ako se odričemo solidarnosti prema svom narodu u južnoj pokrajini, šta nas vezuje sa Srbima preko Drine? Klupko će nastaviti da se odmotava, sve dok se na dnu lavirinta ne suočimo sa sopstvenim likom u ogledalu – i postiđeni, poraženi, poniženi, ne skrenemo pogled sa gađanjem!