Косово није Србија: Вучић спреман да преда националне интересе?
Српска влада, налазећи се под јаким притиском, не иде у корак са вољом српског народа. У датој ситуацији важно је схватити шта је стратешки интерес Русије: подржати политичку елиту, која има врло индиректан однос према Србији и Русији и може се променити у сваком моменту, или заштитити народ који вековима сматрамо нашом блиском браћом. У сваком случају, када буде падао последњи српски бастион, по овом питању последња реч о Косову неће бити донета у Београду него у Москви, стоји у анализи руске ТВ Цариград
Дубоке контрадикције, акумулиране последње деценије у српском друштву, полако излазе на површину. Медији извештавају да је по први пут у савременој историји Србије стварна опасност да се руководство земље сложи са признањем отцепљења Косова и Метохије.
Забринутост је увећала патриотска Демократска странка Србије која сумњичи председника државе Александра Вучића да намерава предају за све Србе свете земље. У изјави, коју су потписали бројни представници српске јавности, постоје страховања за будућност региона:
„Будуће генерације неће постати несрећније ако ми оставимо то питање нерешено, али ће сигурно постати несрећније ако ми и себе и њих обешчастимо навек тиме што се одричемо Косова и Метохије, своје части и свога Јерусалима. То никада није учинио ниједан народ. Сагласивши се са таквим преседаном, Србија би свим Србима нанела срамоту а себи задала смртни ударац.“
Смртоносни ударац – то је можда најтачнија дефиниција за могуће признавање независности Космета од стране Београда. У једном од интервјуа Вучић није искључио могућност да Србија неће спречити Косово да добије столицу у УН-у. И сада може бити потписан такозвани Општи споразум о нормализацији односа између Србије и Косова, који треба да измени карактер односа међу Београдом и Приштином.
Председник се налази под огромним притиском: с једне стране, Запад тражи признање независности ове покрајине а са друге стране је српски народ који му не би опростио такав потез и можда би било покренуто питање његове смене. Не искључују се могућни масовни немири ни државни удар.
Принципијелну позицију по овом питању заузима Српска православна Црква. Један од потписника Апела – митрополит црногорско-приморски Амфилохије – уверен је да је Србија потиснута на исти пут као и Црна Гора која је недавно насилно прикључена НАТО пакту.
„Свима је добро познато каква је позиција наших главних непријатеља – НАТО и САД – и у односу на Србију и у односу на Црну Гору. Они су успели да присиле црногорске власти да се одрекну порекла своје државности. Сада то исто захтевају од Вучића и од Србије. Нажалост, такав пут, који Вучић бира у својим политичким комбинаторикама и неповерење у мере и кораке које предузима јесу главни мотиви за израду овог Апела.“
Србија се заиста налази у непријатељском окружењу. Са свих страна, дуж њених граница налазе се чланице НАТО, организације која је пре 19 година бомбардовала Србију, као и Црну Гору чије је руководство учинило овај бивши део Југославије 29. чланом НАТО алијансе.
Вучић током своје политичке каријере покушава да балансира између Запада са једне стране и српског народа и Русије са друге. У последње време су притисци на Београд по питању Косова изразито повећани и постоји могућност да се Вучић преда. Тада би последња шанса за очување свете косовске земље за Србе била тешка реч Русије.
Но и ту није све тако једноставно. Москви ће бити тешко да помогне Србима у косовском питању ако се од њих окрене Београд.
Доктор политичких наука, сарадник београдског Института за европске студије Стеван Гајић сматра да треба раздвојити вољу власти Србије од воље народа: „Што се Русије тиче, нас забрињава изјава председника Путина о томе да ће Русија бити сагласна са било којом одлуком Београда о Косову. То допушта могућност да се Москва, уколико званични Београд донесе антидржавотворну одлуку, сложи с таквом одлуком, јер би то био званични став Србије.“
Српска влада, налазећи се под јаким притиском, не иде у корак са вољом српског народа. У датој ситуацији важно је схватити шта је стратешки интерес Русије: подржати политичку елиту, која има врло индиректан однос према Србији и Русији и може се променити у сваком моменту, или заштитити народ који вековима сматрамо нашом блиском браћом. У сваком случају, када буде падао последњи српски бастион, по овом питању коначна одлука о Косову неће бити донета у Београду него у Москви. А она мора бити прецизно одмерена.
Са руског посрбили: Стефан Космајац/Стање ствари
ИСПРАВКА: Промењен је сам крај овог чланка 15. 1. 2018. у 14:48 – хвала коментаторима Данилу (што је указао на проблем) и Дубињину (што је дао решење).